Korišćenje biomase je tehnički moguće i ekonomski isplativo rešenje!!!

media-ps.rs
  • Izvor: novosti.rs

29/11/2017

SRBIJA bi, u 2020. godini, trebalo da ima udeo obnovljivih izvora energije u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije od 27 odsto. Ministarski savet Energetske zajednice jugoistočne Evrope postigao je 2015. godine dogovor o primeni Direktive EU o promociji obnovljivih izvora energije kojom se zemlje potpisnice Ugovora o Energetskoj zajednici obavezuju na utvrđene kvote energije proizvedene iz ovih izvora u ukupnoj bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini.

Potencijal obnovljivih izvora energije u Srbiji iznosi 5,65 Mtoe (miliona tona ekvivalenata nafte godišnje), pri čemu najveći udeo od 63 odsto ima biomasa, a njen ukupan energetski potencijal raspoloživ je u celoj zemlji.

Korišćenje biomase je tehnički moguće i ekonomski isplativo rešenje za veliki deo potreba Srbije za obnovljivom energijom – naglašava Maja Matejić, portfolio menadžer za energetiku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji. – Investicije u energetska postrojenja na biomasu mogu da ostvare značajan finansijski efekat i na taj način pruže dodatni podstrek za ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta, pogotovo kada se uzme u obzir da se biomasa koristi uglavnom lokalno, odnosno blizu mesta nastanka.

Kancelarija Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji u partnerstvu sa Ministarstvom rudarstva i energetike Republike Srbije, sprovodi petogodišnji projekat „Smanjenje barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase u Srbiji“.

Cilj ovog projekta je je se obezbedi da biomasa iz atraktivnog potencijala postane široko korišćeni izvor obnovljive energije.

Projekat je započet 2014. godine, a finansira se sredstvima Globalnog fonda za životnu sredinu (GEF) i sredstvima UNDP, sa budžetom od 3,2 miliona dolara. Ukupna vrednost projekta dostići će 30 miliona dolara. Sufinansiranje su obezbedile institucije Republike Srbije kao i ostali partneri koji učestvuju na projektu.

U okviru Ministarstva rudarstva i energetike formirana je i međusektorska jedinica za podršku projektima korišćenja biomase koja kroz saradnju sa ostalim partnerima, radi na tome da se uklone postojeće prepreke za razvoj tržišta biomase.

– Na strani ponude, ove prepreke uključuju nedovoljno efikasno prikupljanje i distribuciju raspoložive biomase, logističke probleme, nerazvijene mehanizme za dugoročno i sigurno snabdevanje, dok na strani potražnje, faktori koji otežavaju pokretanje investicija su visoki inicijalni troškovi i visoka percepcija rizika investicija u biomasu za kreditno zaduživanje – objašnjava Matejić.

Ona podseća da je u novembru 2015. godine Jedinica za podršku projektima korišćenja biomase u saradnji sa UNDP uspešno sprovela javni poziv za dodelu bespovratnih sredstava za izgradnju postrojenja za kombinovanu proizvodnju toplotne i električne energije na biomasu/biogas.

Odabrano je šest projekata izgradnje CHP postrojenja na biogas ukupnog instalisanog kapaciteta od 6,35 MW i ukupne vrednosti investicije od 22,6 miliona dolara – navodi Matejić. – Iznos bespovratnih sredstava po projektu čini do 15 odsto vrednosti investicije, ili maksimalno 275.000 dolara, a investiciona vrednost svakog projekta prelazi 1,2 miliona dolara. Ovi projekti omogućavaju povećanje ukupnog instalisanog kapaciteta CHP postrojenja na biomasu/biogas u Srbiji za 130 odsto – navodi Matejić. – Izgrađena CHP postrojenja na biomasu, koja će nastaviti sa radom i nakon okončanja projekta, kao i uspostavljanje mehanizama pravne i institucionalne podrške, imaju za cilj da podignu nivo poverenja investitora i finansijskih institucija u finansijsku isplativost ovakvih projekata, čime će se podstaći nova slična ulaganja.

„ZELENA ENERGIJA“

Izrada E-portala za trgovinu biomasom je jedna od komponenti projekta. Implementacioni partner je Privredna komora Srbije, a tehničku pomoć pruža program Ujedinjenih nacija za razvoj uz stručnu podršku Ministarstva rudarstva i energetike i Ministarstva za poljoprivredu.

– Glavni učesnici na tržištu biomase nisu dovoljno informisani o prednostima energije dobijene iz biomase, o isplativim tehnologijama za prikupljanje otpadne biomase, o unapređenju kvaliteta biomase i logističkih sistema – kaže Vera Ražnatović, samostalni savetnik u Udruženju za energetiku i energetsko rudarstvo Privredne komore Srbije. – Oni nisu u potpunosti upoznati ni sa naprednim tehnologijama korišćenja biomase, a veliki problem je i nepostojanje tržišta biomase. To je razlog što je PKS uspostavila informacioni portal „Zelena energija“ (www.zelenaenergija.pks.rs), koji sadrži vesti o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti, zakone i podzakonske akte, propise i standarde, nadležnosti institucija, projekte i izvore finansiranja, stručne radove, baze učesnika na tržištu, oglase, kao i druge informacije važne za poslovanje u Srbiji u tom sektoru. PKS još uvek razvija portal, a u sledećoj fazi predviđena je i elektronska trgovina različitim vrstama biomase u Srbiji, kada stupi na snagu zakonska regulativa koja uređuje e-trgovinu.

 Očekujemo da će Portal doprineti izgradnji i podizanju kapaciteta u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti, unaprediti konkurenciju i povezati učesnike na tržištu biomase: investitore, projektantske kuće, izvođače radova, distributere opreme, banke, vladin i civilni sektor. Omogućeno je i oglašavanje kompanija i preduzetnika koji posluju u ovoj oblasti – navodi Vera Ražnatović. – Portal treba da pruži budućim domaćim i stranim investitorima informacije, uputstva i podršku, kako i pod kojim uslovima da razviju, finansiraju, izgrade i rukovode uspešnim i profitabilnim projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Posebna pažnja je posvećena segmentu trgovine biomasom, razvitku softvera, kojim je omogućena prva onlajn trgovina u Srbiji različitim vrstama biomase. Segment portala „trgovina biomasom“ kao alat je vrlo bitan za razvoj tržišta biomase, koje kod nas praktično ne postoji ili se odvija najvećim delom u sivoj zoni.

TRŽIŠTE OŽIVLjAVA

OD svih oblika obnovljivih izvora energije, Srbija najveći potencijal ima u biomasi. U domaćoj proivodnji primarne energije prošle godine su obnovljivi izvori energije učestvovali sa 17 odsto. U ovoj strukturi, prema podacima Energetskog bilansa, najveće je učešće čvrste biomase 59 odsto, zatim hidropotencijala 40 odsto, dok biogas, energija vetra, sunca i geotermalna energija učestvuju sa manje od jednog procenta.

– Potencijali obnovljivih izvora energije Republike Srbije su značajni i procenjeni su na 5,65 miliona tona naftnog ekvivalenta (Mtoe) godišnje. Više od 60 odsto je potencijal biomase, koji iznosi oko 3,4 Mtoe godišnje, od čega 55 odsto čini poljoprivredna, a 45 odsto drvna biomasa. Prema procenama, već se koristi oko trećina ukupnog potencijala biomase – ističe Vera Ražnatović.

Srbija je bogata resursima biomase, i kada je reč o njihovoj biološkoj raznolikosti, ali i rasprostranjenosti.

– Od ukupnog potencijala biomase u Srbiji, od 3,4 Mtoe godišnje, potencijal drvne mase iznosi 1,53 Mtoe. Šumska biomasa najzastupljenija je na jugu i u centralnoj Srbiji i njen stepen korišćenja je vrlo visok, i do 70 odsto – navodi Ražnatović. – Procenjeni potencijal poljoprivredne biomase od ostataka poljoprivrednih kultura, ostataka u voćarstvu, vinogradarstvu i preradi voća je 1,67 Mtoe godišnje.

Poljoprivredna biomasa je najzastupljenija na severu Srbije. Međutim, i pored velike rasprostranjenosti njen potencijal se koristi u zanemarljivom procentu od dva odsto.

STRUKTURA

Tržište biomase je heterogeno po svojoj strukturi i u okviru njega možemo posmatrati pojedina tržišta.

– Nabavno tržište obuhvata poljoprivrednu i šumsku biomasu, za dobijanje energenata, kao i tržište energenata gde imamo tržište ogrevnog drveta, drvne sečke, briketa, peleta i drvenog uglja peleta… – navodi Ražnatovićeva. – Najveći broj proizvođača ogrevnog drveta, drvnih briketa i peleta nalazi se u jugozapadnoj i zapadnoj Srbiji, a manji broj u južnoj, istočnoj i centralnoj.

Proizvodnjom drvne biomase i ogrevnog drveta bave se JP „Srbijašume“ i JP „Vojvodinašume“, u pet nacionalnih parkova i u velikom broju malih privatnih gazdinstava, koja poseduju šume.

Proizvodnjom drvne sečke bavi se desetak preduzeća, a proizvodnjom drvnih briketa oko 30, od kojih većina koristi piljevinu, ostacima iz drvnoprerađivačke industrije – objašnjava naša sagovornica. – Najveću ekspanziju proizvođača i proizvodnih kapaciteta u poslednjih 10 godina imala je proizvodnja drvnih peleta. U 2006. godini imali smo samo dva proizvođača drvnih peleta u Srbiji, dok danas imamo oko 50 aktivnih proizvođača, od koji većina poseduje sertifikat kvaliteta Enplus. Vrhunac ekspanzije bio je 2013. godine, kada je proizvodnju pokrenulo devet novih fabrika, a narednih nekoliko godina broj novih proizvođača nije bio znatno povećavan. U 2016. godini sedam proizvođača prekinulo je proizvodnju i trenutno su u procesu stečaja, ali novi početak proizvodnje, već narednog meseca, očekuje se u jednoj od tih fabrika, u preduzeću u Petrovcu na Mlavi, koju je kupio novi vlasnik. Tokom ove godine, još jedna fabrika, iz grupe velikih proizvođača, počela je da radi u Varvarinu.

Procenjuje se da su ukupno instalisani kapaciteti aktivnih proizvođača u Srbiji na kraju 2016. godine iznosili oko 450.000 tona, a proizvodnja je dostigla nivo od 242.000 tona, što je odgovaralo iskorišćenju kapaciteta od 52 odsto.

DUGOROČNO SNABDEVANjE

– ZA investitore u ovoj oblasti važno je pre svega da osiguraju snabdevanje biomasom na duži niz godina – ističu u PKS. – To je ujedno i jedan od uslova koje zahtevaju banke da bi finansirale takve projekte. Radi smanjenja barijera za ubrzani razvoj tržišta biomase, projekat je razvio pet modela ugovora za dugoročno snabdevanje šumskom, odnosno poljoprivrednom biomasom. Za ovu potrebu razvijene su detaljne tehničke specifikacije biomase koja je predmet trgovine. Takođe, modeli ugovora su u pogledu obezbeđenja izvršenja obaveza usglašeni sa zahtevima banaka što treba da doprinese da se smanji percepcija visokog rizika projekata korišćenja biomase.

NAJVEĆI POTROŠAČI

NAJVEĆI potrošači drvnih goriva su domaćinstva, koja najviše koriste ogrevno drvo i pelet, kao i javni, komercijalni objekti i industrija. Drvni briketi se koriste u komercijalnim objektima i u nekoliko kotlarnica „Beogradskih elektrana“. Sečku pretežno koriste proizvođači za dobijanje briketa i proizvođači u drvno–prerađivačkoj industriji. Industrijske kompanije izvan drvnog sektora (fabrike sokova) sve više koriste drvnu sečku za proizvodnju toplotne energije za industrijske potrebe i grejanje.

NAJNOVIJE VESTI

[crellyslider alias=“bannerfront300x600″]

EKONOMIJA