Časovnici su noćas pomereni sat unazad,zimsko računanje vremena!!!

media-ps.rs

Časovnici su noćas pomereni sat unazad,zimsko računanje vremena!!!

  • Izvor:novosti.rs

29/10/2017

PODSETNIK da je zima pred nama stigao je rano jutros u tri sata, kada su časovnici pomereni za jedan sat unazad. Nastupilo je zimsko računanja vremena, a Srbi, kao i žitelji još 109 država u svetu, dobili su dodatni sat sna.

Iako je većina sveta prihvatila, ukazom postavljeno, takozvano letnje vreme, računajući da se time štedi električna energija, „produžava“ dan i povećava produktivnost – zimsko računanje vremena je zapravo pravo astronomsko. Tada je sunce u zenitu, na najvišoj tački na nebu u 12 sati, dok je letnje računanje odluka država. Uprkos tvrdnjama o dobrobiti pomeranja sata dva puta godišnje, sve je više sup.rotnih tvrdnji, koje ukazuju na štetnost te prakse.

Pre nekoliko dana, 70 poslanika Evropskog parlamenta založilo se za ukidanje direktive Evropske komisije o pomeranju kazaljki na satu dva puta godišnje zbog, kako tvrde, sve više dokaza o njegovom negativnom uticaju na ljude.

– Naučna istraživanja pokazala su da 20 odsto populacije pati od zdravstvenih problema zbog menjanja sata – istakao je Pavel Svoboda, češki poslanik, koji predvodi neformalnu radnu grupu parlamentaraca okupljenih oko te inicijative. – Osim negativnog uticaja na bioritam ljudi, pomeranje kazaljki na satu dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, poremećaja u porodicama, kao i do pada produktivnosti na radnom mestu.

NE POSTOJI jedinstven, planetarni sistem prelaska na dogovoreno računanje vremena, pa države to obično rešavaju lokalno. Uglavnom se tokom izabranog vikenda časovnici pomeraju za jedan sat, ali je u nekim zemljama to pomeranje samo pola sata.

U Evropi, bez Islanda i Rusije, postoji takozvano evropsko letnje računanje vremena, koje se primenjuje i u Srbiji. Ono podrazumeva da se časovnici pomeraju svake poslednje nedelje u martu i oktobru, prvo sa dva na tri sata, a potom, kao sada, obrnuto. U Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine časovnici su pomerani u poslednjoj sedmici septembra na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a pre devet godina donet je novi zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

– Cela ideja o uvođenju letnjeg, takozvanog ukaznog vremena, zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi oko osam sati, a zalazi oko 16.00, dok u julu, kad je dan znatno duži, izlazi pre pet, a zalazi posle 21 sat – kaže Slobodan Bubnjević, iz odeljenja za komunikacije Instituta za fiziku. – Budući da ljudi svoje svakodnevne aktivnosti započinju u isto vreme tokom cele godine, obično oko sedam sati, sredinom leta se tako „gubi“ gotovo dva sata dnevnog svetla.

MIŠLjENjA o ukupnom ekonomskom efektu prelaska na letnje računanje vremena u svetu su podeljena. Uštede na globalnom nivou postižu se, pre svega, u potrošnji električne energije za osvetljenje. Nekada je u strukturi potrošnje struje to bila značajna stavka, ali se danas ukupna ušteda svodi na najviše jedan procenat.

– Pojedina istraživanja u SAD pokazuju da se pomeranjem časovnika štedi do milijardu dolara godišnje – kaže Bubnjević. – Srbija bi, kada bi samostalno, mimo Evropske unije, ukinula ukazano računanje vremena, imala više štete, ekonomske naročito, zbog niza grešaka koje bi se događale zbog razlike u vremenu. Uz više dnevnog svetla, kako su istraživanja pokazala, trgovački lanci i ugostitelji ostvaruju bolji promet, dok istovremeno raste broj sportskih aktivnosti i turističke organizacije beleže dodatni prihod.

Poslednjih godina dosta se govori o nuspojavama koje pomeranjem kazaljki dva puta godišnje utiču na ljude i životinje, kao što su stres, umor, depresija, glavobolja… I sve je više zemalja koje sumnjaju u korist pomeranja časovnika, unazad i unapred, dva puta godišnje.

LEKARI kažu da svaki put kada pomerimo vreme to ostavlja posledice na naš organizam, jer se prirodan časovnik našeg tela ne prilagođava odmah satu koji se menja. Zimsko menjanje računanja vremena lakše se podnosi nego letnje, koje može da uzrokuje zdravstvene poteškoće i niz štetnih posledica, tvrde naučnici sa Univerziteta Kolorado.

– Nagle, pa i male promene ritma sna mogu da imaju štetan efekat na zdravlje – istakao je Amnit Sandu sa Univerziteta u Koloradu, čija je studija bolničkih podataka otkrila skok broja srčanih udara za 25 odsto u danu posle početka letnjeg računanja vremena. Mladima je, smatraju, mnogo lakše da se prilagode, dok se starijima i hroničnim bolesnicima savetuje da se tih nekoliko dana posle pomeranja sata odmaraju i smanje aktivnosti.

PREMA izveštaju Ruske akademije medicinskih nauka, prelazak sa zimskog na letnje računanje vremena povećava broj srčanih udara za jedan i po put, učestalost samoubistava za 66 odsto, a uvećan je i broj poziva hitne pomoći.

Analize pokazuju i da prvog ponedeljka posle prelaska na letnje računanje vremena broj saobraćajnih nezgoda poraste za sedam odsto, a da se tokom prva tri dana u sedmici broj srčanih napada povećava za oko pet odsto, što se objašnjava povećanim stresom zbog gubitka jednog sata sna.

[crellyslider alias=“bannerfront300x600″]

ZANIMLJIVOSTI