01/05/2018
[views]
Vozio se peti krug Velike nagrade San Marina na čuvenoj „Imoli“, kada je Brazilac Ajrton Sena u Vilijamsovom bolidu izleteo sa staze u krivini čije ime i danas kada se izgovori budi jezu svakom ljubitelju ovog sporta, „Tamburelo“ i otišao zauvek u legendu.
Kao da je bilo juče, a ne da je prošla 24 godine, tako izgleda današnji dan svakom ljubitelju Formule 1 ili bilo kome ko je ikada čuo za ovaj sport.
Pitate se zašto, a odgovor je jednostavan. Pre 24 godine automoto sport i ceo sport uopšte ostao je bez jednog od najvećih i najupečatljivijih sportista ikada, ostao je bez “Kišnog čoveka”, bez Ajrtona Sene.
Taj 1. maj 1994. godine bio je dan kada je ne samo Brazil, ne samo “najbrži cirkus na svetu”, nego cela planeta plakala. Vozio se peti krug Velike nagrade San Marina na čuvenoj “Imoli“, kada je Brazilac u Vilijamsovom bolidu izleteo sa staze u krivini čije ime i danas kada se izgovori budi jezu svakom ljubitelju ovog sporta, “Tamburelo” i otišao zauvek u legendu.
Udarivši u betonski zid obložen gumama zadobio je velika oštećenja na mozgu tako da je trud medicinskog osoblja na stazi i u bolnici bilo uzaludno. Kako su mnogi govorili najhrabrije srce Formule 1 je prestalo da kuca. Ni to što je za samo dve sekunde uspeo da smanji brzinu sa 310 kilometara na čas na 218 nije moglo da mu pomogne.
Život trostrukog osvajača titule svetskog šampiona završio se prerano. Ostalo je samo sećanja ne velikog čoveka i vozača koji je bio poznat po svojim fudbalskim žargonom rečeno driblinzima na stazi, specijalnosti da vozi po kiši zbog čega je i dobio nadimak “kišni čovek” i naravno njegovi legendarni dueli sa Alanom Prostom, Dejmonom Hilom, Nelsonom Pikeom, Nikijem Laudom i Mihaelom Šumaherom.
Upravo je Šumaher te godine osvojio šampionat, svoj prvi, a svi pamte da je u trenucima posle podizanja pehara prve reči upravo posvetio svom velikom rivalu:
– Znao sam da dok on vozi da nikada neću biti šampion. Ovo je njegova titula – rekao je tada Šumi, koji se igrom sudbine baš sada u ovim trenucima bori za svoj život.
Brazilski vozač je trijumfovao na Gran prijima u “najbržem karavanu na točkovima” 41 put i tri puta bio šampion Formule 1, 1988, 1990 i 1990. godine.
Na kraju njegovu veličinu možda najbolje prikazuju njegova dela. Godinama je novac uplaćivao u humanitarne svrhe i pomagao najsiromašnijima. U trenutku kada je preminuo lekari su mu ispod kombinezona našli austrijsku zastavu koju je želeo u slučaju pobede u Imoli da razvije u slavu Rolandu Racenbergeru, koji je poginuo samo dan ranije na treningu.
Svaki put kada se dogodio neki udes na stazi prvi je koji je pritrčavao da pruži pomoć. To najbolje znaju Alesandro Zanardi i Erik Koma.
Njemu nažalost nije niko mogao da pomogne, ali legenda o “Kišnom čoveku” još uvek živi…
