- Izvor: novosti.rs
21/03/2018
[views]
KAJSIJE ove godine neće biti ni za lek. Prolećni mrazevi ovu voćku su bukvalno dotukli, pa je šteta na kajsijama u okolini Čačka i u zapadnoj Srbiji od 60 do 90 odsto. Na području Vojvodine, temperatura se spuštala i do 20 stepeni Celzijusovih ispod nule, pa je šteta negde u ovim krajevima gotovo totalna.
trong>Ovako je, za „Novosti“, objasnio trenutnu situaciju u voćnjacima širom Srbije Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo Čačak. Ništa bolje nije ni sa cvetom trešnje, višnje, kruške, breskve, a loše je prošla i vinova loza.
– Situacija će biti slična i u centralnoj Srbiji, gde se već zna da je kajsija promrzla, ali isto će proći i ostalo koštičavo voće. Kod šljiva zasad nema izmrzavanja. Niske temperature koje meteorolozi najavljuju ovih dana dodatno će uništiti pupoljke onih voćaka koje su „preživele“, a među njima su kajsije i breskve. Šljiva je još u fazi „mirovanja“, jer je najmanje krenula vegetacija, ali ovako niske temperature, ukoliko potraju, mogu da unište i njen pupoljak.
I dok je teško davati procene o količini roda koji će gotovo sigurno biti smanjen ove godine, jedno je sigurno, rod kajsija će biti više nego prepolovljen. Kako objašnjava Lukić, prognoze su nezahvalne, a mraz će kod kajsija znatno umanjiti rod. Neke voćke mogu da pretrpe do 20 odsto oštećenja, pa neće imati manji rod.
– Situaciju na terenu pratimo, naročito u narednih mesec dana, kada postoji mogućnost da se pojave prolećni mrazevi – ističe Lukić. – Oni bi, ukoliko bi ih bilo, mogli dodatno da unište voće koje će tek da cveta. Kod bobičastog voća, kao što su maline i kupine, zasad nema problema. Ono je još u fazi vegetacije. Problem je sa jagodama, jer tamo gde nije bilo snega da ih prekrije mogla bi da se jave određena oštećenja, naročito ukoliko ovakve niske temperature potraju.
Protiv mrazeva voćarima je izuzetno teško da se bore. Gotovo nemoguće. Neke od preporuka su, za one male voćnjake, da se možda pale seno i slama. Direktor Instituta Čačak objašnjava da se u velikim voćnjacima radi orošavanje i da to donekle može da spase voćku.
MANjA ŠTETA
NISKE temperature nisu mnogo smetale pšenici koja je na njivama, jer je bila prekrivena snegom. Povrću koje nema zaštitu, na otvorenom je i nema duplu foliju, zima je naštetila. Minus je najviše smetao zelenoj salati, spanaću, mladom luku, rotkvicama…
