DOSTA SU SVETU JEDNE ŠUMARICE- 21. 0ktobar!!!

Autor: P.Ž.

21/10/2017

U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao Dan sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu. Kraj spomenika streljanim đacima i profesorima u Šumaricama održana jedinstvena antiratna manifestacija Veliki školski čas. Izveden je dramski prikaz “Igre brojeva” književnika Mirka Demića.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prisustvovao je molebanu u Šumaricama, koji je, kod spomenika streljanim đacima i profesorima streljanim u Drugom svetskom ratu, služio vladika šumadijski Jovan sa sveštenstvom, i položio je venac u spomen-parku u Kragujevcu na obeleževanju Dana sećanja na žrtve u Drugom svetskom ratu.

Vence ispred spomenika „Peto 3“ u Šumaricama, gde su nemački nacisti 21.oktobra 1941.streljali 2.792 civila, položili su predstavnici Vlade Srbije, nemački ambasador Aksel Ditman, ambasador Austrije Johanes Ajgner, Rusije Aleksandar Čepurin…

Obeležavanju u Šumaricama prisustvovali su pored predsednika Vučića, premijerka Ana Brnabić, ministri Slavica Đukić-Dejanović, Vanja Udovičić, Zoran Đorđević, kao i predstavnici grada Kragujevca.

Reditelj Marko Misirača rekao je novinarima da mu je čast i obaveza što je ove godine radio tekst za veliki Školski čas, kome prisustvuju predstavnici državnog vrha.

Kako je kazao ove godine je tekst pisao Mirko Denić, nagrađeni književnik, a njegovo delo „Igra brojeva“ daje jedan ironičan otklon celoj priči koliko je to moguće.

„To je priča o ljudima koji se pretvaraju u brojeve i samim tim to dobija na jednom apsurdu. Mirko je dozvolio sebi, na šta kao autor ima pravo, da na kragujevačku tragediju nasloni i tragediju Jasenovca. Mi smo sastavili jednu vrlo interesantnu priču u kojoj učestvuje kompletan ansambl iz kragujevačkog pozorišta i gosti iz Beograda“, istakao je Misirača.

Glavna ideja Denića, kaže, je zapravo postojanje jednog broja sa velikim „B“, kojem se tada klanjalo i likovi se pitaju koji je to broj i kom smo broju prinošeni na žrtvenik.

U ovom zločinu je stradalo oko 3.000 stanovnika Kragujevca i okolnih mesta, a među njima je bilo i 300 kragujevačkih učenika i petnaestoro dece starosti između 8 i 15 godina. Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset. Po toj računici kao odmazdu trebalo je ubiti 2.300 ljudi. Naredbu je doneo komandant 749. puka čije je sedište bilo u Kraljevu, major Oto Deš, a naredbu je prosledio komandantu 724. puka u Kragujevcu majoru Paulu Kenigu. Zločin su izvršile jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.

U spomen na žrtve streljanja čitav prostor Šumarica je pretvoren u spomen park. Memorijalni kompleks obuhvata površinu od 352 hektara, a oko njega vodi kružni put dužine 7 kilometara koji ide ka dolinama Erdoglijskog i Sušičkog potoka gde su se streljanja i odvijala. U okviru kompleksa nalazi se 10 spomenika (iako je prvobitno planirano da ih bude 30) podignutih na humkama streljanih.

Kada je streljanje završeno, Nemci nisu želeli da pretekli broj Srba puste na slobodu nego su ih držali kao taoce, da bi imali na raspolaganju određen broj ljudi ako pogine još koji Nemac. Da bi izdejstvovali puštanje na slobodu bar jednog dela pohapšenih, dobrovoljci i njihov komandant su morali trokratno da se zakunu da niko od njih neće otići u šumu. Komandant dobrovoljaca je morao tri puta da ponovi: garantujem. Na to su Nemci pristali da puste kućama sve sem 600 ljudi. Ovi su morali ostati kao taoci u logoru.

Preostali broj Srba posle podnevnim časovima je pušten kućama, dok je jedan broj njih oko 300 zadržan za taoce, a oko 200 ljudi su izdvojili kako bi posle 5-6 dana vršili sahranjivanje stradalih. Naredbom generala Bemea bilo je zabranjeno da se obeležavaju grobovi streljanih. U prvoj noći nakon streljanja rodbina koja je krišom tražila svoje najbliže i preturala po telima, pronašla je četvoricu koji su preživeli streljanje. Po svedočanstvima, krv je iz grobova izbijala i slivala se u potok, jer su plitko sahranjivani.

Prva komemoracija u Šumaricama u znak sećanja na ovaj događaj održana je 1953. godine. Tokom komemoracije intonirala se himna, polagani su venci, govorili su preživeli sa streljanja i prenošene kratke vesti sa svetskih ratišta. Umetnički deo se sastojao u izboru proznih i poetskih tekstova, u nastupu dramskih umetnika kao i učešću poznatih horova i orkestara. Od 1964. godine program je počeo stalno da se održava sa početkom u 11 časova kod Spomenika streljanim đacima i profesorima i trajao 45 minuta. Od1971. godine formirao se savet „Veliki školski čas“ koji bira pisca koji će pisati pesmu za izvođenje. Od 1991. godine uvodi se parastos koji služi episkop Šumadijske eparhije.O 1991. do danas učestvovalo je više od 50.000 učesnika, a programu prisustvuje više od 1.000 ljudi, najviši državni funkcioneri, predsednik, premijer i ministri, kao i ambasadori mnogih država Evrope koji polažu vence na grobnicu streljanih đaka i profesora. RTS direktno prenosi manifestaciju koju prati preko milion gledalaca. U Srbiji se 21. oktobar obeležava kao državni praznik,Dan sećanja na žrtve 2.Sv rata. Prvi put je na ovaj način obeležen 21. oktobra 2012. godine.

Dosta su svetu jedne Šumarice je tradicionalna manifestacija koja se održava u holu muzeja. Na njima se biraju literalni i likovni radovi učenika osnovnih i srednjih škola iz zemlje i okruženja, a za teme se uzimaju stihovi poznatih pesnika sa naglašenim etičkim porukama. Oko 1500 radova iz 80 škola godišnje stigne na manifestaciju.

https://youtu.be/Xeaqzxu2_CU