MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Kovid propusnice i kod nas! Evo šta to tačno podrazumeva i obuhvata!!!

  • Autor: T.M.

Na održanoj sednici Kriznog štaba doneta je odluka da se i u Srbiji uvedu kovid propusnice, ali i da se pooštre kontrole mera koje su već na snazi.


Kada su u pitanju kovid propusnica, od subote 23. oktobra one će biti obavezne za sve ugostiteljske objekte u zatvorenom prostoru i to nakon 22 časa.

Premijerka je izjavila za medije da validan kovid sertifikat predstavlja potvrda druge, odnosno treće doze vakvcine. Uslov jeste da potvrda ne sme da je starija od 210 dana, kada je u pitanju druga doza.

Ono što je još važno jeste da u zatvorenom prostoru moći će da borave oni koji se nisu vakcinisali ali pod uslovom da imaju negativan PCR test koji nije stariji od 72 sata, kao i negativan antigenski test, koji je validan 48 sati, ali i validan kovid sertifikat, ako ste preležali kovid u prethodnih sedam meseci.

Kada je u pitanju pooštreni nadzor pravila u vezi sa kontrolama mera već su stupila na snagu, a najviše se kontrolišu tržni centri, prodavnice i javni prevoz, gradski i međugradski.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

Danas se obeležava 80 godina od nacističkog zločina u Šumaricama!!!

POTOMCI nevinih žrtava i danas će zapaliti hiljade sveća na zajedničkim grobnicama po spomen-parku “Kragujevački oktobar” u Šumaricama.

Foto: wikipedia

A, navršilo se tačno 80 godina od stravičnog 21. oktobra 1941, kada je na ovom mestu – tokom Drugog svetskog rata – izvršen najmasovniji zločin nad civilima u jednom danu, jer su fašistički okupatori za samo sedam sati pobili oko 7.000 nedužnih ljudi, žena, dece… među njima i đake, odnosno profesore Kragujevačke gimnazije.

Šumarice su od tada postale i ostale simbol stradanja koje je, verovatno najpotresnije, opevala nenadmašna srpska poetesa Desanka Maksimović – u čuvenoj poemi “Krvava bajka”…

Ovaj događaj, koji je u čitavom civilizovanom svetu izazvao zgražavanje, našao je svoje zasluženo mesto i u drugim književnim delima, pa i filmovima, a u gradu na Lepenici se svake godine, pa i ove, kraj spomenika streljanim đacima i profesorima održava manifestacija “Veliki školski čas”. Danas će na stratištu, kraj belega nazvanog “V 3” besediti episkop Jovan, dok će sveštenstvo Eparhije šumadijske služiti moleban kragujevačkim novomučenicima. Potom će biti izvedena poema “Crni dan” Duška Radovića, a najavljeno je i tradicionalno bdenje u muzeju “21. oktobar” – još jedno podsećanje na stradanje Srba tokom Drugog svetskog rata, u režiji fašista i sa njima u glavnoj ulozi.

Sudbina žitelja Kragujevca i okolnih sela je, ispostavilo se, zapečaćena kada je 16. oktobra 1941, na putu između Kragujevca i Gornjeg Milanovca, kod sela LJuljaci, napadnut 3. bataljon nemačkog 749. pešadijskog puka. Po jednoj verziji, to je bilo delo proletera, po drugoj su neprijatelja razgnevili ravnogorci, a ima i tvrdnji da su to – udruženim snagama – učinili Kragujevački partizanski i Gružanski četnički odred. Kako god bilo, Nemci su posle toga opkolili grad “da iz njega ptica ne promakne” i krenuli od kuće do kuće, sa periferije ka centru, da bi pokupili sve muškarce u Kragujevcu. Izveli su surovu računicu, da za svakog ubijenog vojnika streljaju po stotinu Srba, a za ranjenog – 50.

– Od Bojadžića mlina, sa Pivare, iz Palilule… sa svih strana su hvatali ljude i odvodili ih u barake takozvanih Topovskih šupa. Uz put, bez povoda i razloga, u ponekog građanina je sasut rafal. Tako je stradao i moj muž, a ove trenutne smrtne presude su smišljene da zaplaše ljude. Sutradan, 21. oktobra, dok je masovno streljanje bilo u toku, na Pivaru je došao kamion, pokupio sve poubijane i ne zna se gde su sahranjeni. Ja sam tokom noći tajno napravila sanduk i sahranila supruga – svedočila je posle rata Milojka Belošević, domaćica iz Pivare.

Mnogi zarobljenici su, shvativši šta ih čeka, uspeli da napišu oproštajna pisma najmilijima. Iako su Nemci svima koje su odvodili na stratište oduzimali lična dokumenta i sve predmete, bilo je i streljanih kod kojih su kasnije pronađeni list papira ili fotografija na kojima su ispisane poslednje reči. U dokumentaciji muzeja “21. oktobar”, u Šumaricama, nalazi se 41 takvo svedočanstvo…

“Lebac sutra nemojte poslati”, napisao je svojima Jakov Medina.

“Sećajte se moji mene, jer me više nema. Vaš nesretni Lazar”…

Bilo je i onih koji nisu ni slutili šta će se dogoditi, pa je tako učenik šestog razreda Pavle Ilić napisao ocu: “Tata, ja i Maša smo u Topovskim šupama. Donesi nam ručak, meni džemper i neki ćilim. Donesi nam i teglicu pekmeza”…

Broj streljanih u Kragujevcu je decenijama bio predmet sporenja, pa i sukoba. U izveštajima nemačkog majora Keniga se pominje broj 2.300, dok paroh Stare crkve u srcu Šumadije Dragoslav Veličković piše: “Na današnji dan, Nemci su streljali oko 7.000 građana Kragujevca”. U listu “Borba”, 15. novembra 1941, izašao je tekst pod naslovom “Hitlerovci i nedićevci poubijali 5.000 ljudi i žena u Kragujevcu”, dok četnički izvori iz tog doba najčešće pominju broj 6.000..

Ipak, možda je najupečatljivije svedočenje Živojina Jovanovića, koji je u julu 1947, pred Savezničkim vojnim sudom u Nirnbergu, izjavio da je streljano 7.000 ljudi, što je zaključio na osnovu broja crnih barjaka na kućama i broja panaija donetih u crkvu…

MOLEBAN

PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić je danas, kod spomenika u Šumaricama, u 10.30 prisustvovao molebnu, a pola sata kasnije počeo je tradicionalni muzičko-scenski program “Veliki školski čas”.

PREŽIVELI

SAHRANJIVANJE streljanih je trajalo danima, ali su članovima njihovih porodica bili zabranjeni pristup i obeležavanje grobova.

Međutim, tokom noći, neke Kragujevčanke – uglavnom supruge i majke nedužnih žrtava – nekako su uspevale da se provuku do Šumarica, u nadi da će pronaći  svoje najmilije, makar i mrtve. Zahvaljujući upravo njima, otkrivena su četvorica muškaraca koja su samo čudom preživela nemačku rafalnu paljbu.

SIMBOLIKA “TEŠKE KIŠE”

MEĐU brojnim istorijskim kontroverzama u vezi sa streljanjem u Šumaricama, jedna od manje poznatih je ona o tome kakvo je vreme bilo. Jedni tvrde da je dan bio sunčan i topao, drugi da je padala kiša, a treći da je osvanulo vedro jutro, ali se po podne – kada je streljanje okončano – smračilo i da je “pala teška kiša”. Ako je treća verzija tačna, potvrđuje se verovanje Šumadinaca da kiša pada na sahranama onih kojima je bilo žao što umiru…

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

U Jagodini Palma Vučiću uručio povelju POČASNOG GRAĐANINA Jagodine !!!

  • Izvor, foto:D. M. Palma

U Skupštini grada Jagodine danas je održana svečana sednica na kojoj su tradicionalne dodeljene Oktobarske nagrade zaslužnim pojedincima i organizacijama.

Dodeljena je 51 Oktobarska plaketa uz novčani iznos od po 50 000 dinara, a dodeljena su i tri najviša priznanja grada Jagodine Povelja počasnog građanina Jagodine koje su dobili predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a u kojoj u obrazloženju piše da se dodeljuje Vučiću za doprinos ekonomskoj sigurnosti, političkoj stabilnosti, zdravstvenoj bezbednosti, smanjenju nezaposlenosti, širenju ugleda naše zemlje u inostranstvu, koji je tako stvorio uslove za dolazak privrednika iz celog sveta radi investiranja na prostoru cele Republike, pa tako i u gradu Jagodini.

Predsednika Srbije Aleksandra Vučića dočekao je ispred zgrade Skupštine grada Jagodine, predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma sa saradnicima. Vučić se zatim okupljenim građanima Jagodine, kojima je poručio da slede nova velika ulaganja u Jagodinu, Pomoravski okrug i centralnu Srbiju.

VUČIĆ : NOVE INVESTICIJE U JAGODINI
Predsednik Srbjie se na svečanoj sednici Skupštine grada Jagodine zahvalio gradu Jagodini na, kako je rekao, veličanstvenom priznanju.

Vučiću je Povelju uručio predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma. “Na teritoriji grada Jagodine će država u narednom periodu uložiti 680 000 000 dinara ili 6,2 miliona evra za vodosnabdevanje, zatim 20,5 miliona evra u nov sistem za prečišćavanje voda, a Jagodini ćemo pomoći i za novac koji je već kao grad uložila u promenu azbestnih cevi. Opšta bolnica u Jagodini će do kraja godine dobiti nov 64 – slajsni skener Jagodina vrednosti 36 000 000 dinara, a rekonstruisaćemo i Opštu bolnicu koja će potom biti više nova nego stara i kada sve saberete uložićemo u Jagodinu između 50 i 60 miliona evra. Kada potpuno rekonstruišemo Opštu bolnicu u Jagodini više građani Jagodine neće morati da idu u Beograd, Kragujevac ili Niš. Sve su to zahtevi lokalne samouprave u Jagodini i to ćemo uraditi. Pored toga ćemo asfaltirati više ulica u gradu i u još par sela i da put od ulaza u Jagodinu sa naplatne rampe od autoputa do centra bude kao pista”, rekao je predsednik Srbije i napomenuo da je prosek plate u Jagodini nizak u odnosu na republički. “Prosečna plata u Jagodini jeste porasla sa 302 na 449 evra, ali je to malo i ona je sada za nekih 100 evra niža od prosečne plate u Srbiji. Potrudićemo se da u narednom periodu jedna kapitalna nemačka ili japanska kompanija dođe u Jagodinu, koja bi ostala ovde više decenija i koja bi podigla nivo plata u Jagodini”, rekao je Vučić. “Kada sanjate velike snove onda možete nešto i da uradite, morate da podignete lestvicu visoko da bi došli do rezultata. Samo rad, marljivost i upornost donose rezultate. Učite, radite i menjajte Srbiju” poručio je Vučić učenicima osnovnih i srednjih škola dobitnicma Oktobarskih nagrada grada Jagodine.

PALMA : VUČIĆ JE ZASLUŽIO POVELjU POČASNOG GRAĐANINU JER I JAGODINA KORISTI USLUGE SRBIJE KOJA JE I EKONOMSKI I POLITIČKI NAPREDOVALA
“Privreda grada Jagodine ima spoljnotrgovinski promet više nego sve ostale opštine Pomoravskog okruga zajedno, a ukupan spoljnotrgovinski promet Pomoravskog okruga je 157, 4 miliona evra. To su podaci Privredne komore Šumadije i Pomoravlja za period do oktobra ove godine. Za to su zaslužni strani investitori koji su otvorili svoje fabrike u Jagodini kao i domaća preduzeća poput JELE, FEMANA, KANBERE i ostalih. Jagodinu je samo ove godine posetilo oko 460 000 domaćih i stranih turista, a u turističkom kompleksu radi 500 mladih ljudi. Jagodina je danas grad čije su industrijske zone gotovo pune i u kojima radi oko 3 000 ljudi, a dolaze i nove fabrike. U Jagodini se grade još dve fabrike, austrijske kompanije “ŠIBEL” koja se bavi elektro i mašinskom proizvodnjom i snabdeva rafinerije i nuklearne elektrane i kineske kompanije JING HONG DA za proizvodnju plastičnih granula. Nekada su neki inženjerski mozgovi kao Dragan Đilas prodali najbolje fabrike u Srbiji i to računali kao suficit, a to je bila propast za državu i radnike, osim za njihove privatne džepove. U toku burazerskih privatizacija koju je vodila Đilasova stranka bez posla je ostalo 520 000 ljudi. Samo u Jagodini oko 15 hiljada ljudi. Trebalo je stvoriti uslove da se zaposle ti ljudi i njihova deca. Kako smo došli do tog rezultata. Tako što je neko u državi Srbiji stvorio uslove da je Srbija mirna i stabilna, da su otvorena vrata investitorima za ulaganje, da se povećavaju plate i penzije. Prosečna plata u Srbiji danas je 560 evra, a 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao predsednik Vlade Srbije je bila 330 evra. Minimalac je povećan sa 15.000 na 35.000 dinara u proteklom periodu, što je u nominalnom iznosu rast od 120 posto. Penzije se stalno povećavaju, a uz to isplaćuje se i jednokratna pomoć. Šta je tu važno? Važno je da se više ne diže kredit za isplatu penzija kao što su radile bivše vlasti pre 2012. godine, već se penzije isplaćuju iz realnih izvora i povećavaju se u skladu sa švajcarskom formulom, u odnosu na rast inflacije i rast plata. 2014. godine je Srbija imala stopu javnog duga 79 posto, a danas 55, 4 posto. Direktne strane investicije ove godine u Srbiji su 2 milijarde i 600 miliona evra za ovu godinu, što je za 51,9 odsto više u odnosu na isti period 2020. godine. Stopa nezaposlenosti u Srbiji danas je na najnižem nivou u istoriji, oko 10 posto, a 2012. godine je bila 25, 5 posto. Devizne rezerve Srbije su 2012. godine iznosile 11 milijardi evra, a danas su rekordnih 16,8 milijardi evra. Najviše u istoriji Srbije. Srbija je danas rekorder po količini rezervi zlata. Srbija danas ima 36 tona zlata, a 2012. godine je imala 16 tona. U isto vreme Hrvatska je rasprodala svoje zlatne rezerve i više ih nema. Od 2012. godine u Srbiji je izgrađeno oko 300 kilometara autoputeva i obnovljeno oko 2.000 kilometara magistralnih i regionalnih puteva.

Srbija je izgradila više Kliničkih centara i kovid bolnica, a tome treba dodati i izgradnju Dedinja 2, kao i Tiršove 2”, rekao je Marković obrazlužući nagradu predsedniku Vučiću. “Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se do sada sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom sreo 16 puta, a uskoro će opet. Sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel Vučić je imao 15 sastanaka za sedam godina. Nikada Srbija nije imala bolji međunarodni položaj nego danas. Svi ti susreti doprineli su i ekonomskom uspehu Srbije. Danas u Srbiji samo 72 000 ljudi radi u nemačkim kompanijama. Nije realno da Nemačka povuče priznanje nezavisnosti Kosova, ali je Nemačka ekonomski priznala Srbiju. Šta je rezultat razgovora sa Putinom, energetska bezbednost Srbije. Svaki dan gledamo benzinske pumpe u Velikoj Birtaniji bez goriva i prazne rafove u njihovim supremarektima. Zahvaljujući predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću danas je Srbija politički stabilna, ekonomski sigurna, kurs evra miruje, zdravstveno bezbedna. Kada sam kod zdravstva želim da pozovem sve da se vakcinišu. Samo u selu Končarevu gde živim juče su preminule četiri osobe od kovida 19. Država Srbija je obezbedila vakcine za sve i svih vrsta”, rekao je Marković. “Ovi domaći lažovi Đilas, Jeremić i njima slični hrane lažima Evropski parlament i njihove laži koštaju Srbiju, jer Srbija zbog njih kasni sa ulaskom u Evropsku uniju. Njihove laži su doprinele tome da ne otvorimo nova poglavlja o ulasku u Evropsku uniju. Kada je Vuk Jeremić bio ministar spoljnih poslova Srbije veliki broj zemalja, oko 100, je priznao nezavisnost Kosova, a od 2012. godine prestaju priznanja i počinje sa povlačenjem priznanja. 18 zemalja je povuklo priznanje takozvanog nezavisnog Kosova. Sve to zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Ivici Dačiću koji je bio ministar spoljnih poslova Srbije kada su se desila povlačenja priznanja nezavisnosti Kosova. Dajte mi jednog političara u Srbiji koji je odbio predsednika Amerike koji je zahtevao da se potpiše i tačka 10 o priznanju nezavisnosti Kosova. Danas gde god da se nađete u svetu sa ponosom kažete da ste iz Srbije, što pre nije bio slučaj. “Srbija danas više ne mora da klima glavom kao nekada, zato što je ekonomski jaka, a kada ste ekonomski jaki onda ne morate da slušate naređenja. Kada su u pitanju naši sportisti, nikada više olimpijskih medalja i nikada veće premije za medalje i nikada nije bila isplata istog trenutka, kao što je danas. I ono što je važno predsednik Srbije ono što priča u belom svetu, sa kim god i gde god da priča, isto priča i svojim građanima u Srbiji. Zašto sam ovo sve ispričao ? Zato što su i građani Jagodine korisnici svih usluga koje je obezbedio predsednik Srbije i zato je Aleksandar Vučić jednoglasno izabran za počasnog građanina grada Jagodine”, poručio je Dragan Marković Palma.

Pored Vučića Povelju počasnog građanina Jagodine dobili su i profesor Klaus Fišer, vlasnik jedne od najuspešnijih nemačkih kompanija “Fišer”, koji je otvorio jednu fabriku u Jagodini, a sledeće godine će drugu i Dragan Markov trener Ženskog rukometnog kluba Jagodina, koji je ostvario najveći uspeh u istoriji jagodinskog kolektivnog sporta.

Klausu Fišeru će nagrada biti uručena u ponedeljak. Pored toga danas je uručena i 51. Okobarska nagradu zaslužnim pojedincima i organizacijama uz koju ide i novčani deo od po 50 000 dinara.

Ukupno je Oktobarsku nagradu primilo 20 zdravstvenih radnika iz kovid odeljenja u Jagodini, 18 đaka osnovnih i srednjih škola, 7 sportista i 6 zaslužnih pojedinaca.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

Obeležen 16. oktobar Svetski dan hrane i 17. oktobar, Svetski dan borbe protiv siromaštva !!!

  • Autor: MEDIA PS

Obeležen je 16. oktobar Svetski dan hrane i 17. oktobar, Svetski dan borbe protiv siromaštva u paraćinskom Crvenom krstu.

Oni se ove godine obeležavaju pod sloganom: „Gradimo sutrašnjicu zajedno: Zaustavimo siromaštvo, poštujmo sve ljude i našu planetu“.

“Mi ne možemo zaustaviti siromaštvo ali možemo ublažiti posledice…pojačanim kvalitetom i kvantitetom ( mesnim prerađevinama, voćem… ) toplog obroka za korisnike Narodne kuhinje”, ističu iz paraćinskog Crvenog krsta.

Donator ove robe je Skupština opštine Paraćin a vredni radnici su  korisnicima Narodne kuhinje spremili lanč pakete i obroke tople hrane i svakom podelili osmeh i obavezno voće.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

U UNIVERZITETSKOJ dečjoj klinici “Tiršova” u Beogradu obavljene tri operacije dece sa urođenim srčanim manama !!!

  • Izvor: novosti.rs

U UNIVERZITETSKOJ dečjoj klinici “Tiršova” u Beogradu u prethodnih nekoliko dana obavljene su tri operacije dece sa urođenim srčanim manama, koje je zajedno sa srpskim kolegama uspešno izveo jedan od vodećih stručnjaka iz Londona, dr Martin Kostolni.

Kako je danas poručeno u toj zdravstvenoj ustanovi, deca se osećaju dobro i oporavljaju se nakon teške i zahtevne intervencije.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar preneo je novinarima da Srbija ima izvanrednu kardiohirurgiju, ali da, kako kaže, postoje stvari, koje su retkost, u kojima lekari ne mogu dovoljno da se usavrše.

– Onda bismo bili prinuđeni da našu decu šaljemo u inostranstvo da se operišu, a operacija bi koštala minimum 70.000 funti, evra, dolara… Ovako sedam do osam puta manje platimo nego da su deca otišla – rekao je Lončar.

Dodao je i da je dogovoreno da naši mladi doktori odlaze na usavršavanje, kao i da će ponovo u Srbiju doći dr Kostolni, kome je ovo osmi dolazak u našu zemlju.

Dr Kostolni je izrazio veliko zadovoljstvo što, kako je rekao, može da se osloni na izuzetan tim srpskih lekara.

– Moj rad je mali segment u celom postupku. Radi se o složenim hirurškim intervencijama i zadovoljstvo mi je što mogu da kažem da se dvoje već oporavilo i u dobrom su stanju, a treće dete se oporavlja – poručio je Kostolni.

Načelnik službe kardiohirurgije u Tiršovoj Slobodan Ilić naveo je da su do sada urađene 23 operacije, dodaje, veoma kompleksne i složene.

– U prethodna dva dana lečili smo pacijente sa kompleksnom transpozicijom velikih arterija. Sva deca su dobro – rekao je dr Ilić, a prenose novosti.rs.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

OKTOBAR – MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE !!!

  • Izvor: ZZJZ Ćuprija

Oktobar se, kao Međunarodni mesec borbe protiv raka dojke, obeležava u mnogim zemljama širom sveta, kako bi se skrenula pažnja na rasprostranjenost ove bolesti i podigla svest o značaju prevencije, ranog otkrivanja i pravovremenog započinjanja lečenja osoba obolelih od karcinoma dojke.

Kada se otkrije na vreme rak dojke je izlečiv u preko 90% slučajeva, jer su tada terapijske mogućnosti veće i lečenje efikasnije, čime se podiže kvalitet života obolelih žena.
Rak dojke predstavlja vodeći uzrok obolevanja i umiranja od malignih bolesti širom sveta.
Prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka (eng. International Agancy for Research on Cancer – IARC), u svetu je, od raka dojke, tokom 2020. godine registrovano više od 2.260.000 novoobolelih i skoro 685.000 umrlih žena svih uzrasta.
U Evropi je, u istoj godini, registrovano više od pola miliona novoobolelih i skoro 142.000 umrlih žena od raka dojke.
Rak dojke predstavlja vodeći maligni tumor u obolevanju i umiranju žena u Srbiji. Takođe, rak dojke je jedan od vodećih uzroka prevremene smrti kod žena u Srbiji i meren godinama izgubljenog života, karcinom dojke je na trećem mestu kao uzrok smrti kod žena starosti od 45. do 64. godine, posle cerebrovaskularnih bolesti i ishemijske bolesti srca.
Danas postoje čvrsti dokazi da su najvažniji faktori rizika za nastanak karcinoma dojke pored ženskog pola, starije životno doba, genetska predispozicija, dužina reproduktivnog perioda, broj porođaja, godine pri rođenju prvog deteta, gojaznost, egzogeni estrogeni, konzumacija alkohola, proliferativne bolesti dojke, karcinom kontralateralne dojke ili endometrijuma, izloženost zračenju, fizička neaktivnost i uticaj geografskog podneblja.
Neke od ovih faktora nije moguće menjati, dok je na druge moguće uticati. Visoka učestalost obolevanja od raka dojke mora se u izvesnoj meri pripisati činjenici da do danas nisu otkriveni ili do kraja razjašnjeni svi uzroci njegovog nastanka, što dodatno naglašava da je pored mera primarne prevencije od ključnog značaja rano otkrivanje raka dojke.

Rak dojke se kod znatnog broja žena u Srbiji otkriva kasno. Studije su pokazale da je u Srbiji kod manje od trećine žena (28,4%) dijagnostikovan maligni tumor koji je manji od 2 cm i lokalizovan je na tkivu dojke. Nažalost, studije su pokazale da je kod skoro 50% žena njegova veličina bila preko 2 cm, sa već postojećim bližim ili udaljenim metastazama, što može predstavljati jedan od razloga velike smrtnosti žena obolelih od raka dojke u Srbiji.
Imajući ovo u vidu, kao jedina efikasna mera za smanjenje stope umiranja od ove bolesti je rano otkrivanje, odnosno sekundarna prevencija.
Otkrivanjem raka dojke u ranoj fazi bolesti znatno se povećava uspešnost lečenja. Pravovremenom primenom odgovarajuće savremene terapije i daljim kontinuiranim tretmanom, moguće je značajno unaprediti zdravstveno stanje i kvalitet života obolelih žena.
Instituti i zavodi za javno zdravlje širom zemlje u saradnji sa predstavnicima lokalnih samouprava organizuju promotivne aktivnosti kako bi uticali na to da što veći broj žena obavi preventivni pregled u cilju ranog otkrivanja karcinoma dojke.
Saradnjom sa udruženjima žena lečenih od raka dojke može se u velikoj meri skrenuti pažnja opšte javnosti na značaj ove bolesti.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

OPLENAČKA BERBA u Topoli organizuje se uz posebne epidemiološke mere !!!

Topola- Prilikom pocete manifestacije „ Oplenačka berba 2021“ , molimo sve goste manifestacije da poštuju mere preporučene od strane Kriznog štaba za suzbijanje zarazne bolesti COVID 19, stoji obaveštenje na facebook stranici Opstine Topola.

–  Posetioci koji se kreću na otvorenom, treba da poštuju uputstva sa plakata koji se nalaze na istaknutim i vidnim mestima.
Posetioci koji prate programe manifestacije,a koji se odvijaju u zatvorenom prostoru, treba da poštuju sledeća uputstva:
-Obavezno nošenje zaštitne maske
-Rastojanje između posetilaca 2 m
-U skladu sa Zakonom o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, Uredbom o merama za sprečavanje i suzbijanje zarazne bolesti COVID-19 i Naredbom o radnom vremenu i prostornim ograničenjima za vreme nepovoljne epidemiološke situacije tokom trajanja bolesti COVID-19 ugostitelji treba da poštuju sledeće mere:
– U zatvorenom delu ugostiteljskog objekta poslodavci mogu da obavljaju delatnost u vremenu od 06.00 časova do 01.00 časa narednog dana,
korisnici usluga moraju nositi zaštitne maske sve vreme boravka u objektu ( u momentima kada ne konzumiraju hranu ili piće),
– zaposleni moraju nositi zaštitne maske, naročito prilikom pripreme hrane i pića i usluživanja,-

propisno međusobno rastojanje između stolova od 2,0m, tako što se taj razmak računa između osoba koje sede za različitim stolovima, a u slučaju manjeg rastojanja od 2,0m između korisnika, pružanje usluga je uz primenu staklene, plastične ili slične barijere,
Na ulazu vidno mora biti istaknuta površina celog objekta, odnosno prostora i broj lica koja mogu biti prisutna ( pod korisnom površinom podrazumeva se uslužni deo, odnosno izuzimaju se pomoćne prostorije, toaleti, magacini i sl.),
– određivanje korona redara sa istaknutim nazivom na svetloj podlozi “Korono redar”,
ograničen je broj lica u objektu, na svaka 4m2 prisutno najviše jedno lice,
na svakom stolu mora biti dezinfekciono sredstvo, za dezinfekciju ruku korisnika usluga,
– sredstva za dezinfekciju prostora, opreme, uređaja, pribora, nameštaja i ruku zaposlenih,
– na ulazu u objekat mora biti postavljena dezobarijera.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

4. OKTOBAR-Međunarodni dan zaštite životinja!!!

  • Izvor: wikipedia

Svetski dan životinja (engl. World Animal Day; franc. Journée mondiale des animaux) obeležava se od 1931. godine svakog 4. oktobra.

Poznat je i kao Međunarodni dan zaštite životinja i kao Svetski dan zaštite životinja. Posvećen je pravima životinja i očuvanju životinjskog biodiverziteta.

Prvi tragovi zaštite životinja datiraju daleko u prošlost kada su vladari davali osnovna uputstva narodu da stoku treba hraniti i pojiti, a ne batinati.

U periodu od 17−19. veka veliki mislioci pokreću teme zaštite životinja, kao i njihova prava. Počinje da se spominje i moralna obaveza čoveka da ih štiti. Od 19. veka pa do danas o zaštiti govore naučnici i „obični“ ljudi. Svetski dan životinja proglašen je 1931. godine na konvenciji ekologa u Firenci da bi se istakla ugroženost vrsta. Hajnrih Zimerman ( nem. Heinrich Zimmermann), nemački pisac i izdavač časopisa Čovek i pas (Mensch und Hund/Man and Dog) 24. marta 1925. godine u Berlinu je organizovao prvi Svetski dan životinja. Godine 1929. je datum prebačen na 4. oktobar. Imao je tada sledbenike jedino u Češkoj, Švajcarskoj, Nemačkoj i Austriji. Tek u Firenci je odlučeno jednoglsno da se 4. oktobar proglasi zvaničnim datumom Svetskog dana zaštite životinja.

 I od tada tradicionalno se, svakog 4. oktobra, na dan Svetog Franje Asiškog – zaštitnika životinja, obeležava ovaj dan. Ovog dana sve organizacije za zaštitu životinja, kao i svi azili za životinje širom sveta, organizuju obilaske svojih institucija, edukativne radionice, prikupljaju se donacije, udomljavaju se ljubimci, kao i razne druge aktivnosti.

Prava životinja

Na Svetski dan životinja se svi podsećaju da:

  • Životinje su ravnopravni stanovnici Zemlje
  • Imaju jednako pravo na život kao i ljudi
  • Osećaju bol, patnju, strah i stres

Cilj Svetskog dana životinja je da se poboljša odnos prema životinjskim vrstama širom sveta, kao i da se pruži podrška pojedincima, grupama i organizacijama koje se staraju o životinjama.

Ugroženost

Svaka vrsta u prirodi ima značaj za ekosistem i svoju ulogu u njemu. Sve vrste su direktno ili indirektno povezane. Neke imaju lokalni, neke regionalni, a neke globalni uticaj na životnu sredinu i ekologiju. Ugroženost jedne vrste vremenom direktno ili posredno utiče na opstanak druge. 

U Srbiji

U Srbiji postoji veliki broj ugroženih vrsta. Govori se o 273 vrste ptica, 66 vrsta sisara, 41 vrsta beskičmenjaka, 34 vrste insekata i 15 vrsta riba. Među zaštićenim životinjama su pojedine vrste pelikana, roda, beloglavi sup, rečni rak, bubamara, žabe, belouške, šarke.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

DIGITALNA RAVNOPRAVNOST ZA SVE GENERACIJE- 1. oktobar, Međunarodni dan starijih osoba !!!

  • Izvor: ZZJZ Ćuprija

Međunarodni dan starijih osoba se u svetu i kod nas obeležava 1. oktobra, u skladu sa Rezolucijom 45/106 koju je proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija 14. decembra 1990. godine, sa ciljem da se naglasi važnost prilagođavanja životnog okruženja potrebama i sposobnostima stanovnika trećeg doba.

Nakon ove inicijative, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 1991. godine, u skladu sa rezolucijom 46/91, usvojila principe Ujedinjenih nacija koji se odnose na starije osobe.

Na Svetskoj skupštini o starenju 2002. godine usvojen je Madridski međunarodni akcioni plan za starenje kako bi se odgovorilo na mogućnosti i izazove starenja stanovništva u 21. veku i promovisao razvoj društva za sve generacije.

Ove godine Međunarodni dan starijih osoba je usmeren na uvažavanje prava i potreba korisnika digitalnih tehnologija kako bi se osigurala digitalna ravnopravnost za sve generacije što uključuje odgovarajuće javnozdravstvene politike, pristupačnost, digitalnu pismenost i bezbednost na internetu.

Četvrta industrijska revolucija koju karakteriše fuzija tehnologija koje brišu granice između fizičkog, digitalnog i biološkog, promenila je sve sektore društva, uključujući način na koji živimo, radimo i komuniciramo. Ubrzani tehnološki napredak pruža mogućnost za ubrzanje ostvarenja napretka ka ciljevima održivog razvoja Agende 2030. Ipak, na globalnom nivou polovina stanovništva i dalje nema pristup internetu, pri čemu se najveće razlike uočavaju između visokorazvijenih i nerazvijenih zemalja (87% prema 19% stanovništva). Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Republici Srbiji 80,8% domaćinstava ima širokopojasnu internet konekciju.

Nedavni izveštaji Međunarodne unije za telekomunikaciju ukazuju da su starije osobe pod najvećim rizikom za digitalnu isključenost zbog onemogućenog ili otežanog pristupa internetu, nedostatka veština, nedostatka samopouzdanja, straha za bezbednost na internetu (sajber kriminal i dezinformacije) i nedostatka motivacije (neke osobe ne vide zašto bi im korišćenje interneta bilo korisno). Iza ovih barijera stoje druge barijere koje se odnose na dizajn digitalnih servisa – nisu svi digitalni servisi prilagođeni ovoj grupi korisnika i svesnost – nisu sve starije osobe svesne digitalnih usluga i načina pristupanja.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 50,3% osoba starosti od 65 do 74 godine je koristilo internet u poslednja tri meseca, 13,2% starijih osoba koristilo internet za dobijanje informacija sa veb-sajta javnih institucija, a 8,3% za preuzimanje zvaničnih obrazaca, a samo 11,7% starijih osoba je obavilo kupovinu/poručivanje putem interneta.

Osnaživanje starije populacije na polju korišćenja digitalne tehnologije, a pre svega interneta, doprinelo bi i unapređivanju njihove društvene inkluzije i samostalnom ostvarivanju prava i obaveza i u kasnijoj životnoj dobi.

Ciljevi ovogodišnje kampanje odnose se na:
1. Borbu protiv ejdžizma i poštovanje ljudskih prava
Neophodno je podići svest o važnosti digitalnog uključivanja starijih osoba, boreći se protiv stereotipa, predrasuda i diskriminacije povezane s digitalizacijom, uzimajući u obzir sociokulturne norme i pravo na samostalnost.
2. Održivi razvoj
Dati prioritet javnozdravstvenim politikama koje ističu značaj digitalnih tehnologija u dostizanju ciljeva održivog razvoja.
3. Pristupačnost i digitalna pismenost
Otklanjanje barijera vezanih za dostupnost, društvenu povezanost, dizajn, pristupačnost, izgradnju kapaciteta, infrastrukture i inovacija u oblasti digitalnih tehnologija.
4. Bezbednost na internetu i etičke norme
Istražiti ulogu javnih politika i pravnih okvira za osiguranje privatnosti i bezbednosti starijih osoba u digitalnom svetu.
5. Društvena odgovornost
Promovisati međusektorski pristup usmeren na uvažavanje prava i potreba korisnika digitalnih tehnologija kako bi se kako bi izgradili društvo za sve uzraste uzimajući u obzir postojeće/nepostojeće pravne instrumente u oblasti digitalizacije.

Starije osobe imaju pravo na prednosti koje obezbeđuju informacione i komunikacione tehnologije i koje im mogu zadovoljiti potrebe i unaprediti kvalitet života. Istovremeno se mora imati na umu da će uvek ostati jedan deo starijih osoba iz različitih razloga neće hteti ili neće moći da koristi digitalne i onlajn usluge.

Neophodno je da se to ima u vidu te da se za njih obezbede adekvatni alternativni načini pristupa ovim uslugama koji će osigurati da „niko ne bude zaboravljen“ i da ničija ljudska prava ne budu ugrožena.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI

U Svilajncu svečano otvorena Švajcarska kompanija REGENT !!!

Svilajnac- Nova fabrika kompanije REGENT, svečano je danas (20. septembra 2021) otvorena u industrijskoj zoni Veliko polje .

Kompanija iz Švajcarske sa stogodišnjom tradicijom je poznati proizvođač opreme za električno osvetljenje. Fabrika Regent Lighting doo već je započela proizvodnju sa blizu 100 zaposlenih u Slobodnoj zoni Svilajnac.

Svečanom otvaranju prisustvovao je veliki broj gradjana,  predsednik Srbije,  Aleksandar Vučić. predsednik Opstine Svilajnac.

Foto: Opština Svilajnac

  Predsednik je najavio kapitalne investicije koje će bitno značiti za Svilajnac.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI