MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Održana tribina „Evropa i izazovi balkanskog poretka (1999–2019)“!!!

  • Izvor: KC Novi Sad

Novi Sad-U okviru ciklusa „Razgovori o geopolitici“, tribina „Evropa i izazovi balkanskog poretka (1999–2019)“ održana je u sredu, 20. marta, u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je Milorad Vukašinović, novinar i publicista.

Bilo je reči o geopolitičkim posledicama agresije, s posebnim naglaskom na sada već evidentan pokušaj da se preformatira ceo ovaj prostor kojem mi pripadamo u kulturno-civilizacijskom smislu, da mu se promeni civilizacijski kod. A upravo to, kako je rekao autor tribine, jeste bio jedan od suštinskih ciljeva agresije.

– Godina 1999. bila je vrhunac unipolarnog momenta u međunarodnoj politici, ali u isto vreme doprinela je i svojevrsnom otrežnjenju u najvećim zemljama sveta, pre svega u Rusiji i Kini. Te godine smenjen je ruski predsednik Jeljcin, a Kina je shvatila da novi svetski poredak neće imati ni prema njoj previše obzira, jer je uspostavljen pravni i politički presedan koji bi mogao da se primeni i u drugim delovima sveta – objasnio je Vukašinović.

Po mišljenju ovog autora, 1999. godina na neki način predstavlja i začetak ere multipolarizma u svetskoj politici. Kina i Rusija su 2001. godine uspostavile ugovor o strateškoj saradnji koji je osnova njihove zajedničke politike i strategije za 21. vek.

Osim dekonstrukcije prostora bivše Jugoslavije, naročito Srbije, jedna od važnih posledica agresije jeste i urušavanje evropskog pravnog poretka. Posredna meta te agresije bila je Evropa, i pokazalo se na 50. godišnjici formiranja NATO-a da je NATO zapravo garant američkih interesa u Evropi.

Međutim, smatra Vukašinović, i dalje ostaje pitanje za sve amerikanofile u našoj zemlji, a to je: Zašto je Amerika postupila tako surovo prema nama Srbima, iako je, kada je reč o Jugoslaviji, imala i ugovorna prava?

Po svemu sudeći, oni su imali niz ličnih aranžmana sa Brozom, a Jugoslaviju su i strateški vezivali za sebe. Posle 60-ih godina mi smo sa SAD imali 179 ugovora o naučnotehnološkoj saradnji, a od 1954. godine bili smo preko tzv. bratskih sporazuma indirektni član NATO-a – naveo je predavač i pomenuo i uticajni rimokatolički lobi u američkoj administraciji koji je presudno uticao na američki odnos prema SFRJ.

– Naravno, postoje perspektive i drugačijeg Balkana. Za nas je egzistencijalno pitanje deatlantizovani Balkan, dakle nepristajanje na američke ultimatume oko KiM, BiH, tzv. turskog toka, privlačenje kineskih i ruskih investicija i sl. Investicija iz onih zemalja koje podržavaju opstanak naše države i naroda – zaključio je Vukašinović večerašnju tribinu.

PRETHODNE VESTI

JASMINA RISTIĆNOVI SINGL –„DUGME“