- Izvor: novosti.rs
31/01/2018
STOČARI u Srbiji našli su se pred još jednim problemom, a to je zakup državnog zemljišta, kojim „gazduju“ lokalne samouprave. A uz korupciju, kako tvrde, veliki problem je i taj što i kad dobiju zemlju na korišćenje, mogu da je obrađuju samo godinu dana, što je za neko održivo poslovanje u stočarstvu – nedovoljno. Dešava se i da je oranica predmet restitucije, o čemu lokalne samourave ne vode računa, pa izdaju zemlju, a onda stari vlasnik uđe u posed, pa stočar ostane bez mogućnosti korišćenja.
trong>- Problem u Vojvodini je taj što su lokalne samouprave napravile korupcijsku mrežu oko državnog zemljišta i zloupotrebljavaju sve što je moguće – kazao je Josip Dulić, član Upravnog odbora Asocijacije proizvođača mleka Vojvodine. – Zakon i podzakonska akta nisu toliko loši, ali je problem što to niko ne primenjuje kako treba i koriste sve mogućnosti da to zloupotrebe. Problem je što je državna zemlja data lokalnim samoupravama na upravljanje i nijedno ministarstvo nema direktnu ili neku konkretnu nadležnost. Najbolje bi bilo kada bi država osnovala agenciju ili upravu koja će raspolagati tim zemljištem. Da postoji registar na jednom mestu, normalnije bi se radilo.
Prema Dulićevim rečima, lokalne samouprave su prvih godina bile sluđene, pa su još i radile po zakonu, a sada su se toliko izverzirale da uz 500 evra može da se dobije parcela. I to na godinu dana, ne na više, kako bi mogli da manipulišu i to zloupotrebljavaju.
Ljudi koji se bave stočarstvom vode računa o toj zemlji, bacaju stajnjake na njive, koji daju efekte tek posle pete godine primene – objašnjava Dulić. – Ratarski lobi je veliki, pa onda gledaju kako da uzmu tu zemlju, koja je dobro nađubrena, a stočarima daju oranice gde je bila repa. To zemljište je uništeno i iskorišćeno. Jednostavno, zloupotrebljeno je pravo prečeg i ono uopšte i ne postoji.
Suština je, smatra Dulić, da lokalne samouprave ne poštuju pravilnik i zakon. Obavezne su, kaže, da stočarima daju zemlju koja je najbiliža farmi, a oni namerno nude onu koja je u drugoj, trećoj ili četvrtoj katastarskoj opštini.
– Ljudi treba samo u jednom pravcu da voze traktor 50 kilometara kako bi obrađivali zemlju, a gde je period otkosa, đubrenja, da se to plasti i balira – priča Dulić. – Troškovi transporta su toliki da ljudi odustaju. A onda više ostane za ratare, da ide na licitaciju, jer računaju da će ljude to da odbije. Ima opština koje uopšte nisu ni uradile program izdavanja državnog zemljišta ili su „prebacile“ toliko posle roka da nisi mogao ni da uđeš u posed. Država je u jednom momentu legalizovala uzurpatore i tu smo pokazali kakvi smo. Svi koji rade po zakonu su ispali glupi, a nasilnici i uzurpatori su nagrađeni.
Stočari tvrde da su pojedine lokalne samouprave i ove godine čekale poslednji momenat za izdavanje zemlje, samo da bi pustile ljude „na divlje“, kako zemlja ne bi ostala prazna. Ima opština koje do novembra nisu uradile programe, a bile su u obavezi do marta to da završe.
– Bez dugogodišnjeg zakupa ne možemo da radimo nikakvu projekciju i ne možemo da preživimo ukoliko nam svaki put određuju neke nove parcele – zaključuje Dulić.
RESTITUCIJA – LOKALNE samouprave nemaju usklađenu bazu podataka oko parcela koje su predmet restitucije. Tako, zemlju koja je predmet restitucije daju u zakup, po pravu prečeg, u okviru programa koji su pravili najmanje pola godine, i u momentu kada treba da se završi posao, pojave se vlasnici i stočari ostanu bez zemlje, priča Dulić.
