MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Danas je Svetski dan borbe protiv hepatitisa !!!

  • Izvor: ZZJZ Ćuprija

Od 2010. godine Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je odredila 28. jul kao dan obeležavanja borbe protiv hepatitisa. Ovaj dan je odabran u čast rođendana nobelovca prof. Blumberga-a, koji je otkrio virus hepatitisa B.

Tog dana se svetska javnost mobiliše, pod jednom temom, sloganom da preduzme mere i podigne svest o globalnom opterećenju virusnim hepatitisima, kako bi se uticalo na stvarne promene kojima bismo zajednički olakšali prevenciju, dijagnozu i lečenje virusnih hepatitis, ali i podigli svest o važnosti poznavanja sopstvenog hepatitis statusa i proširili informacije o mogućnostima i značaju lečenja.
Hronični hepatitis B i C su glavni uzrok nastanka ciroze i raka jetre i najčešći razlog za transplantaciju jetre u Evropi.
Prema poslednjim podacima SZO, godišnje se registruje oko 3 miliona novih infekcija prouzrokovanih virusom hepatitis B i C, a čak i u uslovima trenutne epidemiološke situacije prouzrokovane infekcijom COVID-19, usled komplikacija virusnih hepatitisa B i C i bolesti koje su povezane sa hepatitisom, na svakih 30 sekundi umre jedna osoba.

Zbog toga je ovogodišnja tema, slogan „Hepatitis ne može da čeka “.
Hepatitisi B i C se javljaju u svim delovima sveta, a učestalost im se razlikuje od jednog geografskog područja do drugog kao i između različitih grupacija stanovništva unutara određenih geografskih područja.
Procena SZO je da oko 300 miliona ljudi trenutno živi sa virusnim hepatitisom, a da toga nisu svesni.

Sprovođenje nadzora nad virusnim hepatitisima otežava činjenica da su ove infekcije često asimptomatske u akutnoj fazi, a hronični oblici bolesti, koji su naročito česti kod hepatitisa C, se kasno otkrivaju.
U asimptomatskom periodu hepatitis B i C uzrokuju oštećenje jetre i potom mogu izazvati cirozu i karcinom jetre. Više od 60% slučajeva primarnog carcinoma jetre je posledica kasne dijagnostike i lečenja infekcija uzrokovanih hepatitisima B i C. Dve trećine ovih slučajeva karcinoma uzrokovano je virusom hepatitisa B, a jedna trećina virusom hepatitisa C.
Najniži rizik za obolevanje od hepatitisa B i C se registruje kod dece uzrasta do 19 godina. Najviši rizik je u uzrasnoj grupi 30–39 godina za hronični hepatitis C, i u uzrasnim grupama preko 40 godina za hronični hepatitis B (sa dvostruko većom zastupljenošću muškaraca u odnosu na žene).
Kod najvećeg broja obolelih od akutnog i hroničnog hepatitisa B i C tokom 2020. godine način prenošenja uzročnika je ostao nepoznat, ili su u pitanju nezaštićeni seksualni odnos, korišćenje nesterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, medicinske intervencije, tetovaža i pirsing.
Virusne hepatitise B i C je moguće sprečiti. Uzimajući u obzir prirodan tok bolesti koja u dužem periodu može proticati bez simptoma, ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija.

U našoj zemlji se od 2006. godine sprovodi obavezna sistematska aktivna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini života. Ova visoko efektivna preventivna mera je doprinela da se u poslednjih 10 godina registruje značajno smanjenje broja obolelih od akutnog hepatitisa B.

Osnovne mere prevenciju su pravilna higijena ruku, korišćenje lične zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih (tetoviranje, pirsing, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir i dr.) i medicinskih usluga.

Podjednako su važne i lične mere zaštite poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga.

Svetski dan hepatitisa, ove godine se obeležava pod sloganom Svetske zdravstvene organizacije (SZO) „Hepatitis ne može da čeka”, koji prenosi poruke o važnosti prevencije,testiranja, ranog otkrivanja i lečenja virusnih hepatitisa, a sve u cilju postizanja ciljeva Globalne zdravstvene strategije o virusnim hepatitisima i Globalnih ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih naroda, a to je eliminacija oboljenja i smrti od hepatitisa B i C do 2030. godine.

Bez pronalaženja nedijagnostikovanih slučajeva hepatitisa i njihovog povezivanja sa zdravstvenom službom, milioni ljudi će nastaviti da trpe zdravstvene tegobe, a njihovi životi će biti u riziku da budu izgubljeni.

Iako Srbija nije zemlja sa visokom prevalencijom hepatitisa B i C u opštoj populaciji, neke grupe građana su izložene većem riziku od ovih infekcija (osobe koje injektiraju droge, osobe koje često menjaju seksualne partnere).

Šta je hepatitis?
Hepatitis je virusno zapaljenje jetre. Izazivaju ga virusi hepatitisa (A,B,C,D,E, i drugi). Kod nekih osoba bolest dobija hroničan tok i vremenom može dovesti do ciroze ili tumora jetre.

Koji su simptomi hepatitisa?
Kod određenog broja inficiranih može se javiti žutica, uz pojavu tamne mokraće i svetle stolice te malaksalost, slab apetit, glavobolja, muka, gađenje na masnu hranu, simptomi slični gripu…
Često, bolest dobija hroničan tok kada ne daje nikakve simptome.

Kako neko može dobiti hepatitis?
Virusi hepatitisa B, C i D se mogu dobiti na sledeće načine:
Nezaštićenim seksualnim odnosom sa zaraženom osobom.
Upotrebom zaraženog pribora koji se koristi pri intravenskom ili intranazalnom korišćenju droga ili ubrizgavanju lekova.
Tokom hemodijalize (retko).
Putem transplantacije organa sa inficiranog donora, transfuzijama krvi i krvnih produkata, sperme, organa i tkiva (danas veoma retko jer se vrši obavezno testiranje darova davaoca).
Akcidentalno – ubodom na iglu ili oštar instrument ili izlaganjem krvi inficiranih osoba (često kod zdravstvenih radnika).
Ako se koriste nesterilni instrumenti pri operacijama, intervencijama, invazivnim procedurama, stomatološkim i drugim intervencijama kojima se narušava integritet kože (tetovaža, akupunktura, pirsing, kozmetičke procedure)
Korišćenjem zajedničkog pribora za ličnu higijenu (četkice za zube, brijači, mašinice za šišanje, makazice za nokte) sa osobom koja je inficirana
Sa zaražene majke na novorođenče.
Hepatitis A se prenosi kontaminiranom hranom ili vodom kao i prljavim rukama.

Kako se otkriva i potvrđuje infekcija virusom hepatitisa?
Infekcija virusom hepatitisa otkriva se laboratorijskim ispitivanjem krvi.
Potrebno je da se sa rezultatima analiza i uputom izabranog lekara javite infektologu.
Lečenje virusnog hepatitisa
Lečenje hepatitisa ima za cilj da ublaži i uspori tok bolesti i odloži pojavu hroničnog hepatitisa ili ciroze jetre.
Sprečavanje širenja zaraze
Za osobe inficirane virusom hepatitisa B, C i D savetuje se:
Kada je reč o Hepatitis B virusnoj infekciji, najbolja preventivna mera je vakcinacija i to svih osoba iz grupa sa povećanim rizikom i sve novorođene dece.
Seksualni partneri i osobe koje žive u domaćinstvu sa osobom inficiranom virusom hepatitisa B, C ili D treba da se vakcinišu vakcinom protiv hepatitisa B, ukoliko se laboratorijskim testovima dokaže da su seronegativni.

Ako koristite droge, prijavite se na lečenje. Ne smete koristiti zajedničke igle, špriceve i ostali pribor za ubrizgavanje droge ili leka kao ni zajedničke cevčice za ušmrkavanje kokaina.
Treba da imate sopstveni i nedeljiv pribor za ličnu higijenu (brijači, četkice za zube, pincete, makazice, mašinice). Posekotine pokriti hanzaplastom.
Ne smete biti dobrovoljni davaoci krvi, organa, tkiva i sperme.

Ako imate stabilnu dugogodišnju vezu nema potrebe da menjate svoje seksualne navike, a upotrebom kondoma rizik od zaražavanja partnera se još više smanjuje. Partneru treba predočiti činjenice o svom zdravstvenom stanju i porazgovarati o eventualnom testiranju partnera.

Redovno praćenje kod infektologa, zdrava ishrana (bez puno masti, češći lagani obroci), apstinencija od alkohola i droge

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI