DjURDJEVI STUPOVI-Još samo da zazvone zvona!!!

Izvor:novosti.rs

01/11/2017

OBRALI su grožđe u vinogradima ispod Đurđevih stupova. Na dokupljenoj zemlji, koja je ionako pripadala manastiru u Starom Rasu. Vinograd je dobro rodio. A da je pravde, nisu morali ni da ga dokupljuju.

– Biće vina, mi se nadamo da će da ga bude za krštenja, za veselja – kaže nam monah u redovnom poslušanju, mada je nedelja, sedmi dan za odmor, pa i za ove Božje sluge koje ni ovo, savremeno vreme nije oslobodilo od bespoštednog rada.

Nada je i u nastavku obnove manastira. Započeta je kada smo nastavili da obnavljamo sebe. Tako je, nekako, glasila i poruka bratstva ovog hrama: obnovimo Stupove, obnovimo sebe.

Prelep je, gotovo neopisiv pogled sa Stupova na Deževsku dolinu Nemanjića. Manastir je Stefan Nemanja i podigao da bi nadgledao zavičajne njive. A Stupovi su simbol moći države. Nedostaju, danas, one kule – manastirske. I zvona da, kao nekad, pozovu na molitvu svoj narod, iz Raške.

Monaštvo ćuti i radi. Obnavlja svoju ekonomiju. Jer, danas se uz molitve i radi. Kao što rekosmo – bespoštedno.

Obnovili su, kažu, uz blagoslov Eparhije raško-prizrenske, kojoj pripadaju, i uz veliku podršku vernika – vinograd i voćnjak. Imaju i pčelinjak. I crne, ljute vučjake. Govore nam da su proširili konak, obnovili trpezariju kralja Dragutina. Žele da završe i trpezariju ktitora manastira Stefana Nemanje (Simeona Mirotočivog), u čijoj se zadužbini moli ne samo za spas duše… Ovde se pomoć traži i za žive, neprebolne rane.

Dolazim svake godine uoči naše porodične slave, a to je Sveti Luka. Donesem slavski kolač, koji ćemo u porodičnom krugu prelomiti u našoj kući nadomak Novog Pazara – govori Milica Spasojević, koja je ovim povodom doputovala sa Novog Zelanda.

Ovde se moli za spas duše i traži pomoć za žive, neprebolne rane.

Drhti ruka, drhti sveća, vetar je užasan, ali se voštanica drži. Samo se vosak polako i uporno spušta u svećnjak. I, to traje.

– Naša porodica jedanaest žrtava upisuje u sve oslobodilačke ratove Srbije. Ovaj moj gest, takvim žrtvama nije mera, ali jeste nekakav dug – govori Milica, ne spuštajući pogled dok sveća dogoreva.

– Živim za dan da čujem kada će zazvoniti zvona sa Stupova – uključuje se, tiho, u razgovor Staniša Martinović sa Kosova. – Čekam da se čuje taj zvuk, kao poziv.

Obnova je usporila, zvono miruje. Čeka da zaječi na molitvu u zaboravljenom kraju Nemanjića. I kule, manastirske, čekaju na obnovu. Gde je zapelo? U čijim je rukama dalja obnova manastira?

Vreme curi, ovoga puta nije im saveznik. Toliki vekovi su prošli.

Uz podršku vernika, proširen konak i obnovljena trpezarija kralja Dragutina.

TRI zvona, kako je planirano, trebalo bi da budu postavljena na kulama Stupova, da zaječe. U toku je obnova velikog zvona, koje će se naći na posebnom zvoniku u manastirskoj porti. U toku je misija: „otkupimo zvono“. Monasi nam kažu da je polovina vrednosti ovog zvona od 37.000 evra već otplaćena… Na potezu su donatori.

Od početka misije koju je pokrenulo ovdašnje monaštvo, sa igumanom Gerasimom, starešinom manastira, u obnovu ovog hrama upisali su se: Novak Đoković, Ana Ivanović, Mateja Kežman, ali i mnogi drugi koji su svesni značaja obnove ove zadužbine Stefana Nemanje.