06/03/2020
STAR je čovek, kažu, posle šezdesete, a kad zagazi u 65, već je starac. E, pa ja se trudim da ne budem starac. Kada su oni koji se nikada ničim nisu bavili otišli u penziju, poželeo sam da se i ja penzionišem, ali ne da bih bio član penzionerske organizacije, niti čuvao pčele, već da bih pisao priče.
Foto: Dušan Stamenković
Ovako, za „Penzioner“, priča Dušan Stamenković (68), penzioner i još uvek aktivni sudski veštak iz Ćuprije. Jedan od osnivača Saobraćajne škole u ovom gradu i njen višegodišnji predavač. Iako njegova struka nema nikakve veze sa pisanjem, otkako je pre dve i po godine otišao u penziju vreme provodi uglavnom u pisanju priča. Do sada ih je na svom vebsajtu objavio oko 300, a najponosniji je što ih čitaju ljudi širom sveta, pa i stranci, jer automatski mogu da se prevedu na druge jezike.
– Dok sam putovao po svetu, video sam da su druga deca ponosna na svoju istoriju, a naša ne poznaju ni svoj zavičaj. Ko ne zna svoju istoriju, ne može da shvati ni kakva ga budućnost čeka. Zato svojim pričama pokušavam da opišem sadašnjost, kako bi čitaoci dokučili šta ih očekuje – smatra Stamenković.
Dešava se i da mu čitaoci pošalju fotografije i zamole da napiše priču o onome što je na njoj. U pisanju se Dušan često služi internetom, a ono čega nema, lako nađe u Americi. Neverovatno je, kaže, da Američka kongresna biblioteka i njihove univerzitetske biblioteke u elektronskoj formi imaju sve što je objavljivano vekovima. Kod njih čak mogu da se nađu srpske knjige ili dela o Srbiji iz 18. i 19. veka.
Tamo je, veli, pronašao dokumenta Miloša Velikog koja ukazuju da je tadašnja država, pre dva veka, imala neverovatnu evidenciju.
– Mi se bavimo rimskom istorijom, a ne proučavamo prošlost Ćuprije, Paraćina i Jagodine – zaključuje hroničar Pomoravlja.
NEMA STAROSEDELACA
MEĐU Ćupričanima ima mnogo onih koji tvrde da su starosedeoci. Našao je Dušan, međutim, podatak da pre 200 godina na ovim prostorima nisu živeli Srbi, već Turci i Cigani. Pošto je Miloš Veliki želeo da izbaci Turke, otkupljivao je imanja od spahija, pa posebnim propisom tri sela u kojima su živeli Srbi preselio u grad. Reč je o selima Žirovnica, Mućava i Mrčevac.
– Dakle, Ćupričana nema – prenosi Stamenković svoja saznanja.
