- Izvor: KCNS
18/06/2020
Predavanje Srđana Graovca na temu „Carinski rat 1906-1911. godine“ možete pogledati u petak 26. juna u 18 časova na našem Jutjub kanalu.
trong>Carinski rat između Kraljevine Srbije i Austrougarske monarhije nastupio je 12. januara 1906, posle prekida pregovora koji su vođeni u Beču, radi zaključenja trgovinskog ugovora.
Prekid pregovora izazvala je iznenadna objava ugovora o carinskom savezu između Srbije i Bugarske, koji je bio doveden na snagu 21. jula 1905. u Beogradu, ali je bugarska vlada, protivno utvrđenim uslovima za potpis samog ugovora (ugovoreno je bilo, i o tome je potpisana zajednička deklaracija, da se ugovor neće objavljivati pre no što Srbija zaključi trgovinski ugovor s Austrougarskom, što je bio uslov za potpis ugovora o carinskom savezu) podnela Narodnom Sobranju ugovor o carinskom savezu na odobrenje i ono ga je jednoglasno usvojilo (krajem decembra 1905.). Austrougarska je smatrala da je ovaj ugovor uperen protiv njenih političkih i ekonomskih interesa, pa je prekinula pregovore sa Srbijom radi zaključenja trgovinskog ugovora. Smatralo se pritom da će Srbija, budući ekonomski slaba i zavisna od tržišta Austrougarske za svoje najvažnije proizvode, brzo kapitulirati.
Austrougarska je odmah zabranila uvoz stoke i stočnih proizvoda, najosjetljiviji i najvažniji proizvod Srbije.
Na zabrane i pooštravanje drugih mera, koje je otpočela primenjivati Austrougarska na uvoz iz Srbije, Srbija je odgovorila istim merama (12. januara 1906). Do primene retorzivnih carina nije dolazilo.
Za Srbiju je ovaj Carinski rat bio od neizmerno povoljnih posledica. Prvi put se ona oslobodila straha i prvi put je osetila svoju snagu. Pritom, nikakvu, ni trenutnu štetu nije pretrpela. Jednom jedinom merom, kojom se težilo da se održi neprekinut izvoz stoke i mesa po cenama koje su vladale u trenutku prekida trgovinskih odnosa s Austrougarskom, odobrenjem vanrednog kredita od 500.000 dinara na otvaranje i iznalaženje novih tržišta za stoku i stočne proizvode, uspela se izbeći i najmanja šteta, jer 500.000 dinara utrošenih na to ne može se ubrajati u štetu.
Ubrzo su nađena nova tržišta za stoku i stočne proizvode, cene su pošle uvis i trgovina je uzela svoj normalan tok. Klaonička preduzeća su u ovom vremenu učinila sjajne usluge zemlji. Posle tog rata osetio se u Srbiji i nagli napredak trgovine i industrije, i uopšte ceo privredni život i razvitak dobio je izvanredan polet, što je dalo neobično veliki polet i nacionalnom duhu i nacionalnoj narodnoj misli.
Trgovinski ugovor od 1910. nije više mogao vratiti Srbiju u ekonomsku zavisnost, ona se posle Carinskog rata našla na širokom prostoru, i nove veze pokazale su se čvrstim i solidnim.
