- Autor: Jovan Stanković
15/09/2020
Ivan Jegdić, mladić koji svojim jedinstvenim glasovnim sposobnostima osvaja alternativnu scenu za naš portal govori o umetnosti kroz metafore iz svojih pesama.
Foto: Ljubica
1. Kada bi mogao da vratiš vreme i porazgovaraš sa Kaligulom, šta bi ga pitao? – Verovatno ništa jer bi me razapeo ili bacio lavovima. Kad bih znao da neće pitao bih ga „Zašto?“ 2. Jedna od tvojih pesama nosi naziv „Cezar“. Kada bi te rimski vojskovođa upitao „Zar i ti, sine Ivane?“ kako bi glasio tvoj odgovor? – Cilj opravdava sredstva. 3.Mnogi antički istoričari smatraju Kaligulu ludim. Da li deliš njihovo mišljenje? – Nisu ni svi izvori merodavni, ali čak i da kažrmo da je jedna petina od onoga što piše istina, apsolutno. Naravno, mnogo bi se lakše dao odgovor na to pitanje da znamo čitavu istinu, ali pošto je to nemoguće, nema ni potpunog odgovora. 4. Zbog čega te toliko inspirišu rimske vojskovođe? – Istorija Rima je jako burna. Uz sve to je uvijena i u mit, pa je savršeno pogodna za moj stil muzike. Volim da tražim inspiraciju na čudnim mestima i da u pesmi pokažem da sve ljude muče isti problemi, samo u drugačijem obliku. Bilo da je to neki Ivan Jegdić ili Nero, povezuje nas čitav naš put zvani život – od tačke A do tačke B. 5. „Ko sam to ja“ je jedan stih nove pesme. Da li nekad imaš krizu identita? – Ne bih je baš nazvao tako, ali, da. Zapitaš se nekad da li su tvoji postupci bili ispravni, da li si zadovoljan sobom, da li bi dvanaestogodišnji ti gledao na sadašnjeg tebe kao na uzora ili kao na zlikovca. 6. U pesmi pevaš i „Imam li išta osim svojih lutanja?“. Koliko zapravo lutaš kada se desi blokada u procesu kreativnog stvaranja? – Ranije dosta. Pokušavao sam na silu da stvorim nešto čisto da bih stvarao. Vremenom sam shvatio da na silu ništa ne ide. Tiha voda breg roni. Samo odmorim malo, ne nabijam sebi pritisak da moram bilo šta. Vremenom samo dođe do inspiracije i vratim se na početni put. 7. Da li smatraš da je u trenutku lutanja umetnost jedina stvar koja te vraća na pravi put – Može se reći. Ne postoje reči kojima možeš da objasniš kako se osećaš u datom trenutku, ali kroz muziku je to itekako moguće. Npr. u jednoj od pesama koja je još uvek ne objavljena „Ne budi me“ to može najbolje da se primeti. Stih kojim se završava refren glasi „Neka čuju me!“ i upravo tako i treba da čuju ko sam ja i kako se nekada osećam – kroz moje pesme.
Foto: Anica Trifunović, Andreja Radojević
8. Da li sebe smatraš boljim čovekom sada nego ranije? – Kako se uvećava broj vrlina, tako se uvećava i broj mana. Mislim da sam uvek negde na nuli. Kako stariš postaješ svestan nekih stvari, ali umoran od drugih. Tako dođe do gomilanja i jednog i drugog, a ti na kraju dana ostaješ samo čovek. 9. Kako se to postaje bolji čovek? Da li si uspeo da to otkriješ – Valjda prvo treba da budeš svestan svojih mana. Ako ih nisi svestan, ne znaš ni šta treba da učiniš da bi bio bolji čovek. Prvo treba da prihvatiš da nisi savršen, a onda da radiš na sebi. 10. Smatraš li „osam dana“ dovoljno dugim periodom za zaceljenje rana? – Možda u Bibliji, gde likovi žive po 500 godina, ali u današnjem vremenu, ne. Sve zavisi od osobe do osobe, ali oporavak je dug i mukotrpan proces. Ljudi moraju da shvate da ništa ne ide preko noći. 11. Koliko je tebi bitno da pronađeš „zvezdu vodilju“ u životu? – Mislim da sam je davno pronašao. To je izuzetno bitno za mene, ja sam osoba koja sve planira unapred i ne voli nepredviđene okolnosti. Naravno njih je mnogo u životu pa paničim kao Petar Živković pred majski prevrat. 12. Snovi su nekad predskazanje budućnosti i trenutna slika realnosti onoga što nas muči. Kako se ti suočavaš kada te u snovima sustižu duhovi? – Ne verujem ni u šta od toga – snovi, zvezde, horoskop, brojevi, štagod. To je jako paradoksalno jer motiv sna mislim da imam u barem 10 svojih pesama. Ono što mi je interesantno kod snova jeste tajanstvenost. Odjednom se nađeš u paralelnom univerzumu i onda se samo probudiš i ponovo si u realnom svetu. Tako da je meni to svakodnevica kojoj ne pridajem previše značaja. 13. Da li si nekada bio u stanju kada nisi mogao da se suočiš sa samim sobom i unutrašnjim borbama? – Imao sam tih perioda, naravno. Okreneš se na neke svoje postupke, ljude koje si razočarao, za neke stvari nikada ne oprostiš sebi. Ali shvatiš da je to život, vremeplov ne postoji i bože moj, idemo dalje. Budućnost ostavlja priliku da barem pobegneš od sebe nešto dalje, a tamo negde iza trista gora ostaje stari ti kog si tim potezom pobedio bar na neko vreme. 14. U trenucima kada te srce slaže, u čemu pronalaziš utehu? – U pogledu oko sebe. Shvatiš da je toliko težih sudbina tu – u tvom komšiluku, preko granice, preko okeana. Shvatiš da imaš tu sreću da imaš krov nad glavom, ljude oko sebe koji te vole i koji bi ruku u vatru stavili za tebe. E to je sasvim dobar život i bolji ne bih ni tražio. 15. Kako bi voleo da izgleda kraj tvog poglavlja zvanog karijera? – Ako sam makar jednoj osobi ulepšao život svojom muzikom, bolji kraj mi ne treba. Ivan može biti pravi primer da se trud uvek isplati. Svoju karijeru započeo je na ulici dok danas njegove pesme sluša skoro cela nacija. Mladić koji ima puno toga da kaže ali prepušta svojoj muzici da govori umesto njega. Ne sumjamo da mu tek predstoji veliki uspeh, a vi uživajte u njegovoj novoj pesmi „Kaligula“.https://www.youtube.com/watch?v=BxfX6kaEi5I&feature=youtu.be
