- Izvor: novosti.rs / video/ foto Dragoslav Spasić
15/02/2018
SEĆANjEM na slavne dane 1804. kada je srpski narod krenuo ka svom oslobođenju i 1835. kada je napisan i donet čuveni Sretenjski ustav, Srbija će danas obeležiti svoj Dan državnosti. Praznik Sretenje smatra se ne samo datumom rođenja slobode, već i začetkom moderne srpske države.
trong>Od 2002. godine od kada se ovaj praznik obeležava kao Dan Srbije, ukazuje se na domete i značaj istorijske faze poznate kao „srpska revolucija“. Ona je počela svenarodnom bunom protiv viševekovne turske okupacije, a okončana donošenjem modernog Ustava. Ovim činom zaokruženo je stvaranje savremene srpske države.
– Na Sretenje 1804. Srbija je otvorila vrata slobode, a 1835. vrata demokratije. Ako je Karađorđe bio sloboda, Miloš je bez sumnje bio država – poruka je koju država šalje na današnji dan, uz obavezno prisećanje na visoke domete delovanja dvojice velikana.
SLAVI I SPC
I SRPSKA pravoslavna crkva slavi Sretenje Gospodnje. Praznik je ustanovljen kao sećanje na dan kada je Bogorodica, četrdesetog dana od rođenja Isusa Hrista, otišla u hram da prinese žrtvu i tamo srela starca Simeona koji je u malom Isusu prepoznao Spasitelja. Taj susret malog Hristosa i pravednog starca među prvim je znamenjem uloge koju će on odigrati među ljudima. Srpski narod veruje da se na Sretenje susreću zima i leto, pa praznik uzima kao prvi znak nastupajućeg proleća.
Najvažnija tekovina Prvog srpskog ustanka podignutog hladne zime 1804. u Marićevića jaruzi u Orašcu, prema oceni istoričara, jeste svest da je sloboda naroda nasušna, ali i dostižna. Ova misao iznedrila je ne samo vojničke pobede, već i trajni kolektivni duh nezavisnosti i otpora osvajačima.
Najvažnija tekovina Prvog srpskog ustanka podignutog hladne zime 1804. u Marićevića jaruzi u Orašcu, prema oceni istoričara, jeste svest da je sloboda naroda nasušna, ali i dostižna. Ova misao iznedrila je ne samo vojničke pobede, već i trajni kolektivni duh nezavisnosti i otpora osvajačima.
Vladavinom kneza Miloša napravljen je još jedan korak. Dimitrije Davidović, po ugledu na Francusku, napisao je ustav koji je ukinuo feudalni apsolutizam i u centar postavio slobodnog građanina.
„Svaki Srbin i bez svake razlike jednak je pred zakonima Srbskim, kako u obrani, tako i u kazni na svim sudovima ot najmanjeg do najvećeg“, zapisano je u Sretenjskom ustavu. „Svakomu građaninu Srbskomu otvoren je put k svim činovima u Serbiji, kako se samo nađe, daje sposoban i dostojan k njima. Imanje svakog Srbina, bilo kakvo mu drago, jest neprikosnoveno. Ko se usudi dirnuti u tuđe dobro i imanje, ili prisvajati ga, ili okrnjiti, onaj će se smatrati za narušitelja obštenarodne bezbednosti, bio on ko mu drago i otkud mu drago“.
OBELEŽEN DAN DRŽAVNOSTI-SRETENJE I U TOPOLI
Danas u 13 h Predstavnici vlade i Vojske Srbije , predstavnici lokalne uprave Topole na čelu sa Predsednikom Opštine Draganom Živanovićem i predstavnici zadužbine položili su vence u Crkvi Svetog Đorđa na Oplencu.
