MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Osam decenija od bombardovanja Beograda 1941. godine !!!

  • Izvor, foto: wikipedia

Avijacija Nemačke bombardovala je Beograd 6. aprila 1941, što je označilo početak invazije na Jugoslaviju.

Deset dana ranije Kraljevina Jugoslavija je pristupila paktu sa Silama Osovine. Usledili su protesti u zemlji i državni udar kojim je sa vlasti svrgnut knez Pavle.

Zemlja se približila zapadnim Saveznicima, i to u trenutku kada je Hitler nameravao da započne Operaciju Barbarosa protiv Sovjetskog Saveza.

Hitler je lično, 27. marta, doneo odluku da se bombarduje Beograd i okupira Jugoslavija. Izvršenje zadatka je povereno 4. vazdušnoj floti pod komandom pukovnika Aleksandera Lera. Operacija bombardovanja Beograda imala je tajni naziv „Strašni sud” (nem. Strafgericht).

Predviđajući rat, jugoslovenska Vlada i Vrhovna komanda su Beograd proglasile otvorenim gradom.

Šestog aprila, u 6.30 ujutru, bez objave rata, sile Trećeg rajha su napale Kraljevinu Jugoslaviju. Njihove vazdušne snage su bombardovale Beograd koristeći 234 bombardera i 120 lovaca (ukupno 484 aviona), 6. i 7. aprila. Avioni su poleteli iz Beča (Cvolfašing, Viner Nojštat, Aspang), Graca i Arada.

Grad je bombardovan u četiri naleta 6. aprila, i ponovo 7, 11. i 12. aprila 1941. Upotrebljeno je oko 440 tona zapaljivih bombi.

Beograd je od napada iz vazduha branio elitni Šesti lovački puk lociran na zemunskom aerodromu i jedinice protivvazdušne odbrane Vazdušne zone Beograd. Ne zna se tačan broj aviona koje su oborili jugoslovenski piloti, ali se iz raznih izvora ovaj broj procenjuje na 42 do 48. U borbama je poginulo 11 jugoslovenskih pilota.

Nemci nisu bombardovali mostove, jer su im bili važni za dopremanje trupa i materijala.

U bombardovanju Beograda 1941. poginulo je 2.274 ljudi (procene: 2.271—4.000, nemačke procene: 1500—1700). 

Porušeno je 627 zgrada, veoma oštećena 1.601 zgrada, delimično oštećeno 6.829 zgrada (uključujući deo zgrade Starog dvora). Teško je oštećena Vaznesenjska crkva u kojoj je bilo vernika koji su bili došli na jutrenje. Najznačajniji spomenik kulture, Narodna biblioteka sa 350.000 knjiga, uništena je već prvog dana bombardovanja.

General Ler se 9. maja 1945. predao Jugoslovenskoj armiji. Pobegao je i ponovo je uhvaćen 13. maja. Posle rata suđeno mu je za ratne zločine pred vojnim sudom Jugoslovenske armije, a jedna od tačaka optužnice se odnosila na njegovo komandovanje 4. vazdušnom flotom tokom Operacije Odmazda. Proglašen je krivim, osuđen na smrt i pogubljen.

Nemački feldmaršal Evald fon Klajst je na suđenju posle rata izjavio: „Vazdušni napad na Beograd 1941. godine imao je prvenstveno političko-teroristički karakter i nije imao ništa zajedničko sa ratom. To bombardovanje iz vazduha bilo je stvar Hitlerove sujete, njegove lične osvete.”

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI