07/04/2018
[views]
Narodni običaj kaže da se na Blagovesti ustaje rano, to posebno važi za žene koje tog dana mole Bogorodicu za porod.
trong>Praznik Blagovesti spada među 12 najvećih hrišćanskih praznika koji se slavi se u znak sećanja na dan kada je prema crkvenom predanju arhangel Gavrilo javio Bogorodici da je Duh Sveti nju odabrao da bude majka Isusu Hristu.
Blagovesti spadaju u radosne događaje i među najlepše hrišćanske praznike i uvek se slave 7. aprila, tačno devet meseci pre Božića. Zanimljivo je da se ove godine desilo tako, da je danas i Velika subota, dan pred Vaskrs, pa se za ovaj dan vezuje mnogo običaja.Ove subote je Isus usnuo, uz obećanje da će vaskrsnuti u treći dan. U pitanju je drugi dan hrišćanske žalosti, nakon Velikog petka kada je Hrist razapet na Golgoti. Sutra, u nedelju, hrišćani slave Uskrs.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra obavezno pre izlaska sunca.
Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je velika subota, strašna subota, zavalita subota ili dugačka subota. Svi ovi nazivi opominju na duge Hristove muka na raspeću i upućuju ljude da treba da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
Sa „silaskom Svetog Duha na prečistu devu“, počinje obnova čovečanstva, a rečima arhangela Gavrila „Raduj se, Blagodatna Marijo, Gospod je s tobom“, počinje poglavlje Novog Zaveta.
Praznik Blagovesti je obeležen crvenim slovom i na taj dan žene ne bi trebale da šiju i peru. Za ovaj dan vezani su mnogi običaji, a jedan od njih koji je najviše ustaljen među narodom je da se na Blagovesti ustaje rano, posebno žene koje mole Bogorodicu za porod.
Običaj kaže da valja posetiti crkvu ili manastir, moliti se Bogorodici da im podari ili zaštiti decu.
Zbog verovanja da se na ovaj dan bude gmizavci, običaj je da se naloži vatra, a ko je preskoči biće zaštićen od ujeda zmija. Nekada su ljudi obilizali oko svojih domova i štala i lupali mašicama o metalne predmete uz povike: „Bež’te zmije i gušteri, bež’te zmije i gušteri!“
Narod, takođe, veruje da se na Blagovesti završava zima i često ima običaj da kaže: “Ako na Blagovesti kiša okvasi volu rog, biće dobar rod”.
Postoji verovanje da se na blagovesti ne češlja i ne prave se novi opanci. Od tog dana počinje setva žita, a da bi bilo plodno, seme se iznosi na sunce. Voćari smatraju Blagovesti najsrećnijim i najboljim danom za kalemljenje voća, a vinogradari orezuju lozu.
Najinteresantnije verovanje vezano za Blagovesti je svakako ono koje kaže da gde se noću uoči Blagovesti pojavi vatra ili manji požar da se na tim mestima nalazi zakopano blago
