DAN PLANETE ZEMLJE, 22. APRIL

PR tekst– DO 26. APRILA 40% POPUSTA NA SVE U PLANETI SPORT

Izvor, foto:WIKIPEDIA

Dan planete Zemlje je naziv za dva različita praznika koje u proleće svake godine obeležavaju stanovnici severne hemisfere. Oba praznika imaju za cilj da povećaju svest ljudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.

Neka budu samo mirni i veseli Dani Zemlje u budućnosti za naš lepi vasionski brod Zemlja koji nastavlja da se okreće i kruži u hladnoj vasioni sa njegovim toplim i lomljivim tovarom vedrog života. — U Tant, Sekretar Ujedinjenih nacija, 21. mart 1971. godine.

Ekvinoksni Dan Zemlje
U mnogim zemljama se ekvinoksni Dan Zemlje slavi početkom proleća na severnoj hemisferi. U tom momentu je dužina dana i noći izjednačena. Na južnom polu počinje šestomesečni mrak, dok na severnom polu počinje šestomesečni dan. Jednakost razlika je simbol Dana Zemlje, kada se razlike zaboravljaju i priroda počinje da se obnavlja.

Ovaj godišnji događaj obeležava početak Dana Zemlje koji se tradicionalno započinje zvonjenjem zvona. Dan Zemlje je stvoren da ljude podseća na odgovornost za planetu na kojoj žive. Ujedinjene nacije slave Dan Zemlje svake godine 21. marta. Dana 26. februara 1971. godine generalni sekretar Ujedinjenih nacija je potpisao deklaraciju i u vremenu ekvinoksa zazvonio Zvono Mira u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku.

Džon Makonel je kao prvi uveo ideju globalnog praznika zvan Dan Zemlje pri Uneskovoj konferenciji za životnu sredinu 1969. godine. Iste godine je dizajnirao zastavu Zemlje. Prvi Dan Zemlje je proglasio je 21. marta 1970. godine gradonačelnik San Franciska Džozef Alioto. U Tant je podržavao ideju i inicijativu Džona Makonela. Sekretar Ujedinjenih nacija Valdhajm je nastavio tom tradicijom. Godine 1975, američki kongres i predsednik Ford proglašavaju Dan Zemlje na dan martovskog ekvinoksa.

Dan Zemlje 22. april

-22. april – dan planete Zemlje
Januara 1970. godine američki senator i ekološki aktivista Gejlord Nelson odlučuje da se nacionalna obuka o životnoj sredini zove Dan Zemlje i da se održava 22. aprila. U doba političkog aktivizma i studentskih protesta Dan Zemlje privlači mnoge reportere koji o tome izveštavaju. Senator Nelson prepušta organizaciju studentima i odabira Denisa Hajesa za koordinatora.

Povod za proglašenje Dana Zemlje je bio događaj od 28. januara 1969. godine kada je eksplodirala naftna platforma kompanije Union Oil koja se nalazila na 10 kilometara od Santa Barbare u Kaliforniji. Tom prilikom se u more izlilo više od 11 miliona litara nafte koja je ubila više od 10.000 morskih ptica, delfina, foka i morskih lavova. Olujni vetrovi koji su duvali te zime na moru su naftnu mrlju još više raširili, pa je nafta stigla i do obala Santa Barbare i okolnih okruga, kao i do same luke. Stanovnici su evakuisani zbog opasnosti od eksplozije od obilnih isparenja ugljovodonika. Narednih dana se curenje nafte nastavilo i iz nekoliko drugih bušotina i pukotina na morskom dnu koju su talasi izbacivali na obale, pa samim tim nije imalo mnogo efekta što je veliki broj volontera, institucija i ostalih službi čistilo i saniralo posledice izlivanja nafte. U narednim nedeljama je saniran i zaustavljen najveći deo curenja nafte, nakon čega su plaže čišćene narednih 45 dana. Incident je izazvao veliku medijsku pažnju, a 21. marta je i predsednik Nikson lično došao u Santa Moniku da izvidi stanje i napore za saniranje problema. U narednim mesecima je najveći deo štete saniran, a približan broj uginulih morskih životinja nikad nije ustanovljen.

Mnogi građani se priključuju i Dan Zemlje kao praznik postaje veoma uspešan u Sjedinjenim Američkim Državama. Uz to senator Nelson sledeće godine proglašava treću nedelju u aprilu kao „Nedelju Zemlje“, koja postaje nacionalni događaj. U senci Dana Zemlje 1971. godine Američki kongres usvaja većinu zakona za zaštitu životne sredine.

Na Dan planete Zemlje 2016. Sjedinjene Američke Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kina i 120 drugih zemalja potpisale su značajan Pariski sporazum. Ovim potpisivanjem ispunjen je ključni uslov za stupanje na snagu istorijskog nacrta sporazuma o zaštiti klime usvojenog konsenzusom 195 zemalja prisutnih na Konferenciji Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama 2015. u Parizu. Brojne zajednice su se angažovale u akcijama Nedelje planete Zemlje, cele nedelje aktivnosti koje su bile fokusirane na ekološka pitanja sa kojima se moderni svet suočava.

Posledice ugrožavanja planete Zemlje
Narušavanje ekosistema i biološke raznovrsnosti
Stručnjaci upozoravaju da je veliki broj biljnih i životinjskih vrsta širom sveta pred izumiranjem, što ozbiljno dovodi do narušavanja čitavog ekosistema i biološke raznovrsnosti. Kao ključne uzroke izumranja vrsta, biolozi navode uništavanje staništa ljudskom aktivnošću, nekontrolisanom eksploatacijom svih izvora Zemlje i njenog biljnog i životinjskog sveta kao i zagađenjem životne sredine. Ugrožene su i brojne biljne i životinjske vrste u Srbiji.

Narušavanje prirodne ravnoteže i menjanje klime

globalno zagrevanje – topljenje leda
Ljudi su nesumnjivo najveći krivci za menjanje klime čitave planete i narušavanja prirodne ravnoteže svojim aktivnostima: doprinos klimatskim promenama (globalno zagrevanje usled „efekta staklene bašte“), krčenjem šuma, gubitkom staništa, trgovinom i krivolovom, neodrživom poljoprivredom, zagađenjem pesticidima…

Posledice su dalekosežne, a kao krajnji „korisnik“ javlja se čovek, koji strada od negativnih posledica po zdravlje zbog svojih sopstvenih postupaka.

Globalno zagrevanje (promena temperature na našoj planeti) izaziva:

Topljenje polarnih kapa i glečera

Porast nivoa mora (prosečan nivo mora porastao je za preko 20cm od kraja 19. veka do danas, s tim što je u poslednjih 20 godina brzina rasta povećana; u zavisnosti od različitih scenarija budućih emisija, naučnici predviđaju da bi do 2100. godine prosečan nivo mora mogao da poraste između 40 i 80cm u odnosu na početak 21. veka);

Promene obrazaca padavina, što dovodi do češćih poplava i dužih sušnih perioda, remeteći obrasce rasta agrokultura (suvi regioni postaju još suvlji, a vlažni regioni suaočavaju se sa većim padavinama, po sistemu kraćih, a snažnijih padavina);

Povećanje učestalosti ekstremnih vremenskih događaja, što pogoduje isušivanju reka, jezera i močvara;

Acidifikaciju (povećanje kiselosti) okeana, što dovodi do promene biodiverziteta (naročito fitoplanktona i koralnih grebena); topliji okeani su „pogonsko gorivo“ ekstremnih meteoroloških događaja, koji postaju učestaliji.

Doprinos očuvanju
Na Dan planete Zemlje, kao i tokom cele godine, možemo doprineti obnovi i očuvanju ekosistema putem različitih grupa aktivnosti, od podučavanja do praktične primene.

Akcija očuvanja planete Zemlje kroz kampanju
Klima i ekološka pismenost;
Tehnologije klimatske obnove;
Pošumljavanje;
Regenerativna poljoprivreda;
Pravednost i ekološka pravda;
Građanski aktivizam, Akcije „čišćenja“ prirode i još mnogo toga.
Ukoliko se očuvanjem životne sredine bavimo samo jedan dan u godini, jasno je da se nikakav rezultat ne može postići. Moramo se svakoga dana setiti da je ova planeta naš jedini dom. Potrebna je kontinuirana ekološka edukacija u pravcu usvajanja zdravih i ekoloških stilova života kako bismo za posledicu imali odgovorno ponašanje u odnosu na životnu sredinu. Korišćenje obnovljivih izvora energije veoma je značajno sa aspekta očuvanja životne sredine usled smanjenja emisije CO2 u atmosferu, pa samim tim i usled doprinosa smanjenju efekata staklene bašte. Zagađenje životne sredine ne poznaje državne granice što je dodatni razlog za rešavanje ovih problema na globalnom nivou, kao i uspostavljanjem prava zaštite životne sredine sa međunarodnim karakterom.