- Izvor: novosti.rs
30/01/2019
NAGLO otopljenje, sa temperaturama i do 16 stepeni, dovelo je do intenzivnog otopljavanja snega. Vodostaji reka su u većem porastu, ali ne prelaze granice redovne odbrane od poplava. Zasada nema opasnosti od izlivanja reka, rečeno nam je u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.
trong>Stepen upozorenja podignut je tek na prvi nivo, i nema razloga za paniku – kaže, za „Novosti“, hidrolog Dejan Vladiković iz RHMZ. – Danas i sutra očekuje se veća količina padavina, pa će nivo vode biti u većem porastu na Drini, Limu, Jadru, Kolubari sa pritokama i gornjim tokovima Zapadne i Južne Morave, sa mogućnošću dostizanja upozoravajućih nivoa, dok će na Jasenici, Kubršnici, Crnici, Lepenici, Lugomiru i Resavi vodostaji biti u većem porastu, ali ispod upozoravajućih nivoa.
I pored velikih dotoka vode, Vladiković kaže da se ne očekuju izlivanja reka:
– Imali smo sunčanu jesen, i ostalo je dosta prostora da se rečna korita napune do vrha. Ipak, kontrolišemo situaciju zajedno sa Sektorom za vanredne situacije. Na celom toku Save, do 8. februara, vodostaji će biti u većem porastu, ali će ostati ispod granice redovne odbrane od poplava.
Najviši vodostaj prognozira se za 8. februar kod Sremske Mitrovice, kada će nivo Save dostići 410 centimetara. To je, međutim, daleko ispod nivoa redovne odbrane od poplava.
– Vodostaji prvog reda su pod kontrolom, i tu ne očekujemo iznenađenja – objašnjava Vladiković. – Rizičniji su mali tokovi, čije održavanje nije u nadležnosti RHMZ, već lokalnih samouprava. One treba da imaju spremne planove za odbranu. Upozoravamo da se redovno čiste rečni slivovi, jer može da dođe do problema i izlivanja.
Danas će posle podne na severu, zapadu i jugozapadu, a od ponedeljka i u ostalim krajevima, mestimično padati kiša, na višim planinama sneg, uz manji postepeni pad temperature. Ipak, stanovništvo koje živi blizu velikih reka ili onih čije korito nije baš stabilno trebalo bi da bude u pripravnosti. Nadležne službe bi takođe trebalo da budu spremne.
OSCILACIJE TEMPERATURE
DOK se Amerikanci smrzavaju na minus 50, u Australiji sve „gori“ na plus 50 stepeni Celzijusovih. Hladno vreme u Americi izazvalo je raspadanje „polarnog vorteksa“, tačnije vazdušne struje koja kruži oko Severnog pola, i nametnulo pitanje da li su ovakvi ekstremi mogući i kod nas.
– Ledeni talas koji je zahvatio Ameriku sigurno neće doći do nas, ali je moguće da zahvati britanska ostrva – smatra Dejan Vladiković. – U februaru i martu biće čestih oscilacija temperature u našoj zemlji.
