- Izvor: novosti.rs
24/08/2018
[views]
OBAVEZNI vojni rok od tri meseca, uz manji broj vrhunski spremnih profesionalaca. Služenje vojske u mestu boravka ili bližoj okolini, uz određene novčane stimulacije ili beneficije.
trong>Stručnjaci za bezbednost ovako skiciraju sastav Vojske Srbije ukoliko zaživi incijativa državnog i vojnog vrha o ponovnom uvođenju obaveze služenja vojnog roka.
Predsednik Republike potvrdio je da se razmišlja o uvođenju vojnog roka ne dužem od šest meseci i uz prednost za vojnike prilikom zapošljavanja u javnoj upravi. Ova obaveza mogla bi da stupi na snagu već 2020. ili 2021. godine. Konačna odluka, međutim, biće doneta tek posle svih analiza u vrhu države, uključujući i finansijsku konstrukciju.
U Ministarstvu odbrane potvrđuju da je rad na detaljnoj analizi već u toku.
– Pristupili smo izradi studije o mogućnostima vraćanja obaveze služenja vojnog roka. On nikada nije ukinut, već je odlukom Skupštine od januara 2011. godine samo obustavljen. Od tada se izvršavao po principu dobrovoljnosti, a ostale su obaveze uvođenja regruta u vojnu evidenciju i služenja u rezervnom sastavu – podsećaju u Ministarstvu odbrane.
Ponovno uvođenje pune vojne obaveze pravda se sve ozbiljnijim bezbednosnim izazovima, politikom vojne neutralnosti, ali i slabljenjem resursa za odbranu. Globalna previranja takođe su jak argument u korist jačanja oružanih snaga.
O ovim razlozima i te kako vode računa i razvijene evropske države. Vraćanje vojne obaveze nije tema samo u Srbiji, već i u članicama EU. Ponovno uvođenje vojnog roka najavljuje Hrvatska, iste promene razmatra i Mađarska, ali i Nemačka, gde je predloženo da se dug državi odužuje čak osam meseci. Mladići u Austriji vojni rok služe šest meseci pod oružjem, odnosno devet u civilnoj službi.
Na istom tragu je i Švajcarska, koja, iako neutralna još od 1815. godine, neguje petomesečno služenje vojske, uz trajno zaduživanje naoružanja i opreme. Obavezni vojni rok u kombinaciji s profesionalnim sastavom u trajanju od šest do 12 meseci poznaju i Danska, Norveška, Finska, Estonija, Grčka, Rusija, Turska, Norveška…
Precizan odgovor na pitanja kakva nam je vojska potrebna, koliko će koštati puna vojna obaveza i kako će izgledati optimalan vojni rok, prema rečima admirala u penziji Boška Antića, trebalo bi da pruži sveobuhvatna studija koja bi saberala sva dosadašnja iskustva.
– Sistem skrominije ali bolje obučene i plaćene profesionalne vojske, pojačane obaveznim regrutnim sastavom, bio bi mnogo efikasniji za Srbiju – poručuje Antić. – Profesionalna vojska je nesigurna, a uz to je i skuplja. Nema sumnje da su za prelazak na novi sistem potrebna nemala sredstva, ali rezultati bi bili svakako bolji.
Da bi novi-stari sistem zaživeo, kako navodi admiral, potrebno je psihički pripremiti nove generacije, koje su s vremenom izgubile osećaj privrženosti državi.
– Tri meseca su dovoljna za efikasnu vojnu obuku, pri čemu profesionalce treba zadržati na mestima u jedinicama koja podrazumevaju rukovanje tehnikom – navodi Antić.
PROFESIONALCI VIŠE KOŠTAJU-GODINA u kojoj bi se dogodio prelazak sa postojećeg na sistem tzv. ročne vojske koštala bi, prema nekim procenama, državni novčanik oko 70 milijardi dinara, što je iznos približan godišnjem vojnom budžetu. Finansijski teret narednih godina bio bi neuporedivo manji, jer je većina ulaganja vezana za početnu fazu novog sistema. – Zabluda je da je profesionalna vojska jeftinija. Niko ne može da me ubedi da običan vojnik strelac mora da bude profesionalac – ističe admiral Antić.
