- Autor: Danijela Stojanović
01/03/2018
Ulazimo u dom koji odiše prisustvom Mikija Petrovića Karimana. U hodniku sat, njegova slika i molitva. Koliko god se kazaljke pomerale u želji da pomere vreme, vreme kao da je stalo, zaglavljeno u peridu kada je ovaj veliki umetnik uveseljavao srca zvucima harmonike.
Dočekuje nas njegova majka Radmila i uvodi u dnevni boravak, za stolom je Mikijev otac Borivoje. Na stolu ispod stakla poređane slike, čuvari prošlosti…
Foto : Privatna arhiva
Predstavismo se, oči im zaiskriše, Bora krišom obrisa suzu.
„Miki je rođen 01.05. ’62.“ – počinje priču baka Rada. „Završio je srednju grafičku školu. Sa oko 15 godina počinje da uči da svira harmoniku, malo uz brata Zorana, više je bio samouk.“
Danijela:“ Osim što je bio kompozitor pisao je i pesme.“
Rada: “ Da, prvo kolo koje je komponovao zove se Pink Panter. Mislim da nema harmonikaša koji nije makar čuo za to kolo. Napisao je i dosta pesama. Poslednje kolo koje je komponovao se zove „Anđeosko kolo“ , a njegovi poslednji stihovi bili su otprilike ovi, ne sećam se tačno ne zamerite „Igrajmo danas pevajmo, šta će sutra biti ne znamo“…“
Borivoje je prošaputao: „Karimanov sa-sa“ , kolo koje on najviše voli.
Danijela: „O vašem sinu govore se i danas samo lepe reči.“
Rada:“ Miki je bio uvek nasmejan, primeran i u školi i kasnije, od njega uvek samo lepa reč, nikada kao roditelji od njega ništa loše nismo doživeli, čak ni ljutit pogled. Grešio je što je previše verovao ljudima ali bio je iskren pa je to očekivao i od drugih ljudi.“
Uštedite i do 3000 din sa nama !!!
Foto : Privatna arhiva
Kao i svaka majka najviše je brinula što je uvek bio u obavezama, kaže da mu se svako jelo na stolu ohladilo. Nije sedao za sto dok ne završi obaveze, A uveče, pred spavanje, obavezno bi odsvirao nešto na harmonici, to je bila njegova molitva.
Sa harmonikom je obišao dosta zemalja, u Srbiji su ga svi znali. Dugo je sarađivao i sa Mikijem Gajićem.
Od roditelja bi krio da li ima neki problem da ne bi brinuli. Tako je krio i bolove koje je trpeo….te za njega kobne 95-e. Pripremao je studio, planirao ženidbu..nije nalazio vreme za sebe. Kada su bolovi dostigli vrhunac Miki je hitno prebačen u ćuprijsku bolnicu. Rađene su 2 operacije jer je slepo crevo puklo i gnoj se razlio do dijafragme. Iz Ćuprije je prebačen za Beograd gde lekari nažalost gube borbu za njegov život.
„Rođen je sa 3kg 300gr, a umro je avgusta 95.-e kada je imao 33god i 3 meseca. Toliko je i Isus imao kada je stradao“- poredi majka Rada koja, kako sama kaže, još uvek traga za odgovorom zašto ih je sin napustio.
Decembra meseca je „Melos marketing“ organizovao humanitarni koncert na kome su učestvovali poznati pevači narodne muzike. Sav prihod poklonjen je roditeljima preminulog Mikija.
Mikijeve kolege iz Jagodine osnovali su posthumno takmičenje harmonikaša na kome su njegovi roditelji dodeljivali Memorijalnu nagradu. To je trajalo 7 ili 8 godina, ne seća se Rada koliko.
Sada je na sličnu ideju došlo KUD „Abrašević“ iz Paraćina što je roditelje ovog virtouza koji ih je napustio na vrhuncu karijere dodatno ganulo.
Počevši od ove, svake godine će se održavati takmičenje mladih harmonikaša „SEĆANJE NA MIKIJA KARIMANA“.
