PR tekst– KLAVIRSKI KUTAK-unapredite svoje muzičke sposobnosti
Autor: Andrea Dobrosavljević
Svedoci smo sve veće popularnosti sporta među decom i mladima. Dok, s druge strane, i dalje, nastojimo da s negodovanjem gledamo na pojavu žene u istoj sferi rada.
Foto: instagram sportski psiholog nina
Na kojim pozicijama su žene najzastupljenije u sportskim klubovima? Koliko su prihvaćene i da li doživljavaju neka neprijatna iskustva, reći će nam naša današnja sagovornica. Njeno zanimanje na našim prostorima je malo gde zastupljeno i uprkos tome, ova devojka nije želela da se preda i da odustane. Ona je mlada, obrazovana, svestrana i uspešna u poslu kojim se bavi. Reč je o Nini Stević, sportskom psihologu košarkaškog kluba „Vojvodina“ iz Novog Sada.
Andrea Dobrosavljević: Nina, za početak, reci nam kako se osećaš i da li si spremna za nove klupske košarkaške pohode?
Nina Stević: Osećam se sjajno! Veoma sam motivisana i uzbuđena zbog perioda koji sledi.
A.D.: Počećemo od samog početka. Kada se javila želja za studijama psihologije a kasnije i usavršavanja iz oblasti sportske?
N.S. : Želja za studiranjem psihologije se javila na poslednjoj godini srednje škole. Oduvek me je zanimalo ponašanje ljudi, odnosi među njima i različiti načini razmišljanja, ali to nisam osvestila dok mi profesorica hrvatskog jezika nije predložila da upišem psihologiju ili socijologiju. Izbor je pao na psihologiju. Nekako sam ceo život imala doticaja sa sportom. Kako kroz treniranje odbojke tako i kroz razna volontiranja koja sam radila, tako se rodila ideja za spajanjem dva dela mog života, sporta i psihologije. Sama ideja o sportskoj psihologiji mi se javila u trenutku kada sam volontirala na Ligi nacija ( muška odbojka ) 2017. godine i bila u doticaju sa sportom na nekom višem i profesionalnijem nivou. Mnogo mi se svidela ta dinamika i način života i htela sam da pronađem svoje mesto u tom svetu.
A.D. : Radila si kao volonter u čuvenom Barseloninom fudbalskom kampu za decu 2018. godine. Jesi li tokom svog boravka tamo uočila nešto što bi mogla da implementiraš u radu sa decom kod nas?
N.S. : Jesam. To je bilo zabavno iskustvo iz kojeg sam ponela dosta informacija koje su edukativne prirode i koje su vezane za motivaciju, regulaciju emocija i pažnju kod dece. Neka od zapažanja su mi pomogla pri korekciji vežbi koje bih davala svojim klijentima vezanim baš uz navedene tematike.
A.D. : Nekada istraživač u juniorskom timu fudbalskog kluba ,,Vojvodina’’, a danas sportski psiholog u košarkaškom. Koji sport je po tvom mišljenju i iz ličnog iskustva kompleksniji za razmatranje?
N.S. : Svaki od tih sportova ima svoje karakteristike. Mi kao sportski psiholozi se više fokusiramo na mentalni deo kod svakog sportiste. Razlike postoje u radu sa sportistima koji se bave individualnim sportom i sa sportistima koji se bave timskim sportovima. Razlike u radu sa različitim timskim sportovima naravno postoje ali nisu toliko primetne kao razlike u radu sa sportistima koji igraju individualan sport i koji igraju timski.
A.D. : Možeš li da nam opišeš jedan svoj dan kao sportskog psihologa?
N.S. : Kao sportski psiholog, na sreću, poprilično sam fleksibilna s vremenom, jer je posao kao takav dinamičan i zavisi od različitih faktora: kada mogu da imam razgovore i radionice sa igračima u klubu, kada imam privatne razgovore, kada su treninzi ili utakmice, kampovi, pripremni periodi i slično. U suštini, jedino što je stabilno u mojim danima je moj jutarnji trening na koji idem svaki drugi dan, ostalo je promenljivo. Na sreću ili na žalost, ni jedan dan nije isti .
A.D. : Iz čestih razgovora sa njima, šta je ono što sportiste ,,koči’’ u tome da daju svoj maksimum kako bi postali najbolja verzija sebe?
N.S. : Iz iskustva bih mogla da zaključim da postoji dosta prostora za rad na područjima komunikacije , regulacije emocija , koncentracije i same motivacije. Ono što mogu da primetim jeste da je najčešće ono što ih koči vlastiti mindset i ograničavajuća uverenja. Fizički su svi donekle jednaki. Ono što čini razliku između osrednjeg i vrhunskog sportiste jeste mentalni sklop.
A.D. : Da li i vama psiholozima nekada treba pomoć kolege ili sve rešavate sami, na primer kada je nešto privatno u pitanju?
N.S. : Naravno, često ljudi zaborave da su i psiholozi, psihoterapeuti i psihijatri prvenstveno ljudi. Da mi kao i svi ostali trebamo ponekad pomoć od kolege stručnjaka. Mislim, nema ništa loše u tome, čak bi bilo poželjno da svi psiholozi idu kod psihologa.
A.D. : Da li smatraš da treniranje nekog sporta u ranom detinjstvu oblikuje ličnost deteta za kasniji život?
N.S. : Smatram da je to vrlo važno, pogotovo u današnje vreme kada svedočimo tome da deca sve više sede za kompjuterima i telefonima. Tako se otuđuju od sebe, porodice i društva generalno. Sve to ostavlja posledice dalje u socijalizaciji i komunikaciji kao i na samopouzdanju i stvara probleme u mnogim drugim aspektima ličnosti. Treniranje nekog sporta u dečjim godinama uči dete socijalnim aspektima, poštovanju autoriteta, druženju i važnosti prijateljstava, kao i istrajnosti i hrabrosti i mnogim drugim životnim stvarima.
A.D. : Zašto i čemu taj stav da je žena u sportu i danas tabu?
N.S. : Poprilično opširna tema za diskusiju pa da sumiram. Mislim da se status žena u sportu donekle i popravio ali nije još na nivou na kojem bi trebao da bude. I dalje se oseti prisustvo diskriminacije, ali se vidi i pomak u poslednjih 15-ak godina. Zašto je to tako, stvarno ne znam jer živimo u 21. veku i žene su danas obrazovane, ako ne obrazovanije i stručnije u nekim domenima od muškaraca. Trebalo bi to poštovati i ceniti.
A.D. : Najlepše i ne tako lepo iskustvo koje pamtiš za vreme bavljenja ovim poslom je?
N.S. : Ne mogu da kažem da sam imala neko ne tako lepo iskustvo do sada. Najlepše, ujedno i ono što mi daje motivaciju da se bavim ovim poslom, jeste kad vidim igrače kako se menjaju i kako dolaze do zacrtanih ciljeva. Nema lepšeg osećaja kada vidite da je klijent srećan i uspešan, a da znate da ste i vi toj sreći i uspehu makar malo doprineli.
A.D. : Da li smatraš da tvoja pomoć igračima u vidu dobre mentalne pripreme pred svaku utamicu može dovesti klub do samog vrha na rang listama?
N.S. : Smatram da je psihološka priprema itekako bitna jer psihološki dobro pripremljen sportista može da nadomesti lošiju fizičku pripremljenost, ali dobra fizička priprema ne može kompenzovati lošu psihološku pripremljenost. Postoje tri instance svakog uspeha u sportu a to je tehnička instaca, fizička i mentalna. Svi znamo koliko se radi na tehničkoj i fizičkoj instaci, a mentalna se nekako podrazumeva da je tu i da ne treba da se radi na njoj a, upravo je ona ono što čini razliku u odlučujućim momentima.
A.D.: Šta je ono što bi poručila nekome ko bi želeo da postane psiholog u oblasti sporta?
N.S.: Poručila bih mu da istraje u tome šta želi da postane i ako naiđe na loš period i poželi da odustane, da se samo zapita zašto je prvobitno želeo da postane sportski psiholog.
Nina hvala ti što si pristala da daš intervju za portal ,,Pero Srbije’’, a mi ti želimo samo uspeh u daljoj sportskoj karijeri!
Ninin instagram možete zapratiti na linku sportski.psiholog.nina
PRIJATELJ TEKSTA
