- Autor/foto : Nikola Antić
29/01/2018
Ćuprija-Paraćinski bend “NWD (New world disorder)“ ili u prevodu “Novi svetski nered”, iako je po muzičkom stažu nov sastav, predstavlja skup veoma kvalitetnih i iskusnih muzičara.
trong>Za kratko vreme koliko postoje, članovi benda su uspeli da se dobro međusobno uklope i da veoma dobrim intepretacijama poznatih domaćih i stranih rok pesama vrlo brzo pridobiju ljubitelje rok muzike u Pomoravskom okrugu, ali i da postanu prepoznatljivi u drugim delovima naše zemlje.
Stalnu postavu čine: Igor Đoković (frontmen benda, vokal i ritam gitara), Boris Gvozdenović (bubnjevi), Petar Filipović (vodeća gitara) i Dejan Joksimović (vokal i bas gitara). Bend ima i nekoliko povremenih članovima, među kojima je i supruga Igora Đokovića, Julijana, koja se kao i njen suprug bavi pevanjem. Pored redovnih nastupa, NWD vrlo rado uzima učešće u humanitarnim akcijama i manifestacijama.
Mnogo je onih koji kažu da je rok odavno mrtav, da živa svirka predstavlja relikt nekih prošlih vremena, da je to kao i stara narodna, tj. izvorna muzika prevaziđena stvar i da bavljenje rok muzikom u današnje vreme predstavlja borbu sa vetrenjačama. Iako je mnogo onih koji odustaju, kao i onih koji se prilagođavaju ili, kako rokeri vole da kažu: ”koji se prodaju za pare”, članovi benda NWD nisu odustali od svojih ideala, rade ono što vole i sa velikim entuzijazmom grade svoju muzičku priču.
U subotu, 27.01.2018. godine su nastupili u Ćupriji, u klubu ParadoX i tom prilikom su o bendu, njihovim planovima, kao i o stanju na našoj muzičkoj sceni za Media PS govorili pevač, Igor Đoković i bubnjar, Boris Gvozdenović.
Nikola: Koliko dugo postoji NWD?
Igor NWD: U ovom sastavu sviramo od novembra 2016. godine.
Nikola: Koliko se dugo članovi benda profesionalno bave muzikom?
Igor NWD: Ja sam u ovom poslu najkraće, 7 godina. Ostali imaju mnogo duži staž.
Nikola: Igore, ko su tvoji (pevački) uzori?
Igor NWD: Moj uzor je Bob Marli, ali pre svega EKV (Milan Mladenović, prim. aut.).
Nikola: Gde nastupate?
Igor NWD: Najčešće nastupamo u Paraćinu i okolini. Bili smo gosti u Kruševcu, Kraljevu, Čačku, Despotovcu, Kladovu…
Nikola: Da li ste snimili neku svoju autorsku pesmu ili tek planirate da to uradite?
Igor NWD: Trenutno se upravo bavimo time, snimamo nešto što se može nazvati Serbian tribute stranih pevača i bendova, odnono obrada pesama na srpskom jeziku u našem aranžamu tj. sa tekstovima prilagođenim našem jeziku. Ne bih još uvek sve da otkrivam.
Nikola: Svi smo svesni da kod nas odavno postoji kriza autora i da je kvalitet muzike opao. Ovo je vreme kada dominira muzika “na dugme”, odnosno muzika “na jedan klik” i kada bavljenje pravom (tzv. živom) svirkom predstavlja više zadovoljstvo nego posao koji donosi zaradu. Današnji rokeri (a sa njima i tamburaši, tj. “pravi” kafanski svirači) sve teže uspevaju da se izbore za svoje mesto na muzičkoj sceni u moru DJ-eva i bendova koji na svojim nastupima lažiraju sviranje puštajući matrice. Koliko je teško u doba kome vladaju matrice i Auto-Tune opstati na muzičkoj sceni sa živom svirkom?
Igor NWD: Svi znamo da je tehnika veoma mnogo uzela maha i da se mnogi trude da što više uprošćavaju muziku, tj. da sve to izgleda prostije. Znamo kakva je situacija u našoj zemlji i da vlasnici lokala gledaju da prođu što jeftinije i onda uvek gledaju da angažuju bend sa što manje članova. Za njih bi bilo idealno kada bi samo jedan pevao i istovremeno svirao ili puštao matrice. Generalno, gde god smo zakazivali tezge, tj. nastupe, svaki od gazda lokala bi govorio: “Uh, čak petorica vas je!“ Ili: “Imate četiri člana! Mnogo… Je l’ mogu tri? Je l’ mogu dva?“ Ja im u šali kažem da može, ali mi da onda puštamo muziku, a ne i da sviramo. Definitivno ovakve stvari uništavaju posao svim pravim muzičarima jer živa svirka – jedan čovek, živa svirka – dva čoveka ili živa svirka – četiri čoveka ne mogu da se porede. Pre svega kvalitet svirke nije isti. Jedan čovek sam za sebe može da bude dobar, da dobro svira, ali kvalitet svirke je uvek bolji kada je bend ima više članova. Opet, znamo da kada je više članova u bendu da je i zarada manja. Često se dešava da vlasnici lokala ne mogu da ponude mnogo novca, ali mi ipak prihvatamo da nastupimo u punom sastavu. Ne možemo da dođemo samo nas dvojica, trojica, nije to to. Nama je ipak draže da svirka bude što bolja, iako je za sada novac uvek problem jer ga nema.
Boris NWD: Borba protiv tehnologije je nemoguća, ali što Giga (Igor, pim. aut,) kaže, u našem slučaju ne može jedan čovek da nastupa. Naravno, u 21. veku ne možemo da eliminišemo postojanje onih koji koristeći modernu tehniku nastupaju samostalno. Neka svako ko to voli radi sa miksetama, neka skrečuje ploče, neka pušta matrice, nama to ne smeta. Bez obzira na sve to mi ćemo i dalje da se trudimo da opstanemo kao bend koji svira uživo i u punom sastavu.
Nikola: Kakva je vaša publika? Poznato je da rok muziku najviše slušaju oni koji rođeni i odrasli u vreme nekadašnje države. Da li pored starijih uspevate da pridobijete i mlađe slušaoce?
Igor NWD: Što se tiče naše publike, ima ljudi koji zaista prate naš rad i očekujem da će ih biti više kada budemo realizovali neke naše nove projekte. I koliko god da imamo manje slušalaca od nekih drugih, nama svi oni mnogo vrede. Ako je neko fan neke druge muzike, nekog drugog načina života i ne treba da sluša mene. Što se tiče mlađe publike, ima je na našim nastupima. Ono što nas najviše oduševljava je, kad sviramo npr. neku pesmu od Deep Purplea koja je snimljena pre više od 40 godina, da vidimo nekog klinca kako zaista uživa u toj pesmi. Takve situacije nam zaista prijaju i drago nam je da postoje deca koja slušaju tu vrstu muzike, odnosno kojima se to sviđa.
Nikola: Danas je najviše popularna potpuno drugačija muzika u odnosu na ovo što vi radite i samim tim su najpopularnija ona mesta na kojima se takva muzika pušta i izvodi. Kako vam se čini takva muzika i takva mesta?
Igor NWD: Muzika određuje čoveka i njegov način života. Ponekad se desi da i ja posetim mesta gde se pušta ta popularna muzika i tamo se uvek osećam čudno, da ne kažem neprijatno. Prosto mi ne odgovara energija na takvim mestima jer tamo vlada neka takmičarska, usiljena, izveštačena atmosfera, uvek je neka tenzija, svako svakog odmerava. Zato ja, lično, volim mesta gde se pušta rok muzika, odnosno muzika koja meni odgovara i koja za mene vredi jer na takvim mestima vlada mnogo opuštenija atmosfera.
Boris NWD: Atmosfera na mestima na kojima nastupamo i na koja izlazimo je mnogo opuštenija, za razliku od ovih popularnih. Tamo uvek vlada neko dokazivanje, tenzija, stalna potreba da budeš bolji nekog. To je neka druga dimenzija u kojoj mi sebe ne nalazimo.
NIKOLA: Danas je mnogima teško da nađu balans između onog što vole da sviraju i onog što publika traži, odnosno onog što donosi novac. Šta bi poručili onima koji kreću da se bave muzikom? Novac svakako jeste neophodan, ali da li je to i jedina važna stvar u muzici danas?
Igor NWD: Ja mislim da za novcem nikako ne bi trebalo trčati jer je novac energija koja dolazi sama. Mislim da kad se novac juri, da on mnogo i beži (smeh).
Boris NWD: Da, da. Što ga više juriš (novac), on ti više i beži.
Igor NWD: Mladi pre svega moraju da pronađu sebe u muzici, da pronađu onu vibraciju koja im odgovara i da tu vibraciju nastave da prate. Voliš tvrđu svirku – bavi se time. Ako voliš akustičnu svirku, nežnije, mekše i finije zvuke – trebalo bi time da se baviš, ako to tebi prija. I nama se dešavalo da sviramo nešto što nam ne odgovara na molbu gazde lokala i nama jednostavno padne energija u toku svirke, odmah se stvori loša atmosfera među nama u bendu. Trudimo se da izbegavamo da nastupamo na mestima u kome gazde lokala traže od nas da sviramo nešto što ne volimo. Eto, Boris i ja dugo sarađujemo, sarađivalo smo u nekoliko bendova. I znam da se svi oni bendovi koji sviraju ono što im ne odgovara, vrlo brzo se raspadnu jer energija u njima nije dobra. Kada sviraš samo ono što hoće drugi, to nije dobro. Uvek radi ono što ti odgovara i koliko god da si statičan i misliš da tapkaš u mestu, ako tome što voliš pridaješ pažnju i trudiš se, uvek možeš da napraviš nešto dobro. Samo tako muzika može da ti bude i posao.
