25/02/2018
Voz kojim su putovali kraljevi iz Grčke, Bugarske, Nemačke, Belgije, Švedske, Engleske,… voz u kome je potpisan mir na završetku Velikog rata, voz o kome su napisane na desetine knjiga i snimljeno više filmova i televizijskih serija, voz koji je tema kompjuterskih igrica, … to je voz kojim se dolazilo i u Ćupriju.
Belgijski bankarski sin je davne 1865. godine poželeo voz koji spaja kontinente i zahvaljujući putovanju po Americi osmislio je luksuzni vagon za spavanje koji će da bude simbol njegovog sna.
Godine 1883. krenula je prva kompozicija luksuznog voza iz Pariza, najpre preko Minhena samo do Beča, a par meseci kasnije i do Carigrada, danas Istanbula. Pored dva vagona za spavanje i vagon-restorana, tu su bila i dva vagona za prtljag. Tada je pruga Beograd-Niš bila još u izgradnji, pa je putovanje do Istanbula bilo preko Rumunije i Bugarske.
Godine 1885. otvorena je slavna trasa preko Beča i Beograda do Niša, a dalje od Niša do Plovdiva se putovalo kočijom. Tek 1889. godine je izgrađena pruga od Niša do Plovdiva.
Kraljevski voz je u svom redu vožnje imao i stanicu Ćuprija. Tada se od Beograda do Niša, sa zaustavljanjem samo u Lapovu i u Ćupriji putovalo četiri sata i par minuta, a dva sata i trideset minuta je bilo dovoljno da se iz Beograda dođe do Ćuprije, toliko danas traje putovanje autobusom.
Menjale su se trase kretanja voza od dalekog Londona do Istanbula, sa krakovima preko Italije i Austrije i prikljucima ka Berlinu, Atini i Bukureštu. Bilo je i problema zbog ratova i raznih blokada granica. Putovalo se samo dva puta nedeljno…
A Ćuprija je uvek bila u redu vožnje.
Zašto baš Ćuprija?
Posebno ako se zna da je voz imao spavaća kola sve do 1962. godine kada su u kompoziciju uključeni i vagoni samo za sedenje.
Kraljevina Srbija pod vlašću Obrenovića se naglo razvijala težeći da mnogo ne zaostaje za državama na zapadu. Kapital iz Francuske, Nemačke, Italije, Češke,… stiže i u unutrašnjost mlade kraljevine. Tako se otvaraju fabrike i rudnici, pa Ćuprija, Jagodina i Paraćin brzo prerastaju iz turskih kasaba u varoši sa građanskim društvom.
Železnička stanica u Ćupriji postaje raskrsnica i mesto odakle se fijakerima putuje do gradova koji još nisu imali železničku prugu.
Orijent Ekspres, Simplon Orijent Ekspres, kao i Arlberg Orijent Ekspres, neraskidivo povezuju Ćupriju sa svim značajnijim gradovima u Evropi.
Sasvim je onda razumljivo što je Ćuprija bila veoma dugo i adminstrativni centar u ovom delu Srbije, pa zato nije slučajno nedeljnik „Moravski Glasnik“ bio čitana novina u Evropi. Između dva svetska rata Ćuprija je imala veći broj stanovnika od Tirane, glavnog grada Albanije.
Odlaskom Orijent Ekspresa u istoriju i zaborav, kao da je i Ćuprija krenula u zaborav.
Možda će jednog dana nešto da se promeni, možda će muzej da postane pravi gradski muzej, a Ćuprija da ponovo krene u Evropu?
