- Izvor: novosti.rs
06/01/2018
DARKO Pančev (7. septembar 1965, Skoplje) svakako je golgeter za sva vremena. I teško ćemo na ovim prostorima imati takvog strelca. Bio je jednostavno „Kobra“. „Ujedao“ je protivnike bez pardona, a golmani nisu mogli da ga mrze, iako ih je stavljao pred svršen čin. Jer, morali su da ga poštuju.
>Sa 18 godina i osam meseci postali ste najmlađi igrač u istoriji fudbala koji je bio prvi strelac lige u Jugoslaviji.
– Drago mi je zbog tog rekorda, jer nije lako u bilo kojoj nacionalnoj ligi tako mlad biti prvi strelac. Mislim da taj, moj rekord iz 1984. godine još niko nije oborio u svetu.
U vatru vas je ubacio Vukašin Višnjevac, a postigli ste 19 golova, sjajan uspeh za tinejdžera?
– Da, Višnjevac je bio izvanredan trener, ali što je još važnije – veoma hrabar. Jer, nije se libio da mladim igračima pruži šansu da se dokažu. U dresu Vardara bio sam i dva puta drugi strelac, znači, uvek sam bio u trci za tu nagradu.
Potom ste predvodeći napad Zvezde još tri puta bili golgeter lige sa 32, 34 i 25 golova?
– Kada sam došao u Beograd, bio sam već mnogo iskusniji i sa više utakmica u nogama. Vrlo brzo sam se uklopio u taj sistem koji je odlično funkcionisao, a zvao se Crvena zvezda.
o Prelazak na „Marakanu“ je za filmsku priču. Bilo je sve dogovoreno sa Zvezdom, pa ste bili na pragu Partizana, ipak ste potpisali za crveno-bele. Kako, zašto?
– Nije tajna da su me tražili svi timovi velike četvorke. Hajduk mi je ponudio najbolje uslove. Moram da priznam da su se čelnici Partizana zaista trudili da me dovedu u Humsku. Ipak, odlučilo je to što smo svi u mojoj familiji, i otac i brat, navijali za Vardar i – Zvezdu. Dakle, odlučilo je srce!
Godine 1991. doneli ste Zvezdi titulu prvaka Evrope golom sa bele tačke?
– Svakako da je jedanaesterac u Bariju bio najvažniji koji sam ikada izveo. Uvek sam pucao penale gledajući kako se kreće golman. Znao sam i da promašim, ali većinom sam pogađao mrežu. Olakšavajuće je bilo to što smo u našem prvenstvu izvodili penale kada bi se utakmica završila nerešeno. Što se videlo i u Bariju, pošto smo sva petorica šutirali bez greške.
Recite nam sada, posle toliko godina, kada se setite tog trenutka, kako razmišljate i kako se osećate?
– Posle toliko godina shvatam da kad su takvi, odlučuući trenuci u pitanju, obično ili si pokojnik ili pukovnik. Na sreću, postigao sam taj gol na radost svih. Ali, znam da naši navijači ne pamte Darka samo zbog tog penala, već da ga pamte zbog velikog broja golova koji je postigao za Crvenu zvezdu.
[crellyslider alias=“dena_baner_700*140″]
Šta je za vas Crvena zvezda?
– Crvena zvezda je za mene, u moje vreme, predstavljala san. Kao i za svakog mladog igrača. Meni se san ispunio jer bila je privilegija, a tako je i danas, da nosiš crveno-beli dres. Da igraš na prepunom stadionu, pred zaista fenomenalnim navijačima.
Verovatno vam nije drago kada pričate o Interu?
– Inter je tužna priča moje karijere i faktički početak završetka moje karijere. Imao sam zaista mnogo ponuda od velikih evropskih klubova, ali ja sam, nažalost, izabrao najgore rešenje. Ima nešto zanimljivo u vezi sa Interovom publikom, što sam primetio u toku mog boravka u Milanu. Verovatno su navijači, naviknuti godinama na neatraktivne i skromne utakmice svoje ekipe, više reagovali i aplaudirali kad neko ukliza ili izbaci loptu u aut nego da dođe, recimo, Prosinečki pa napravi neku majstorsku fintu ili da Dejo krene u neki izvanredan prodor…
To je, svakako, jedan od razloga što u Interu niste uspeli?
– Ovo sam rekao čisto da shvatite u kakvu sam defanzivnu, neatraktivnu i lošu ekipu došao u to vreme. Da bih opravdao svoje neigranje, najlakše bi mi bilo da kažem da je bila jaka ekipa, žestoka konkurencija i da je bilo teško zaslužiti mesto u prvoj postavi. Ali, ja ne tražim alibi i zato sam 100 odsto iskren i tvrdim da je ekipa, naprotiv, bila izuzetno loša i da se ja i dan-danas čudim kako su neki igrali u prvoj italijanskoj ligi. Na ovaj način objašnjavam da problem neigranja nije bio moj kvalitet ili nekvalitet, već da su problemi bili druge prirode. Sećam se da mi je u goste došao Petar Georgijevski. Bio je dva puta na našim treninzima i onda me je začuđen pitao da li je to prva ekipa Intera.
Georgijevski nije jedini primer?
– Ne, kada je došao Denis Berkamp, posle samo dva meseca, pošto je u svlačionici sedeo pored mene, upita me: „Darko, šta je ovo, sve vreme lopta se šutira otpozadi prema napred, bam, bam, bam. Nema pas igre kao u Ajaksu ili u Zvezdi, ovde samo lupaju loptu“. Brzo je i sjajni Holanđanin shvatio gde je došao. A nemački reprezentativac Matijas Zamer je otišao iz kluba posle samo šest meseci. Na njegovu sreću, prešao je u Borusiju iz Dortmunda i postao najbolji igrač Evrope.
Da li je istina da vas je Dejan Savićević zvao u Milan, ali je zakasnio za jedan dan?
– Ne, bilo je to ovako… U mojoj drugoj godini u Interu, kada su mi zabranili da igram, što se danas zove mobing, bio sam odličan u pripremnom periodu. Čak je i trener Osvaldo Banjoli priznao svoju grešku i rekao pred svim igračima da ću biti te godine najveće iznenađenje u timu. I baš tada mi je klub zabranio da igram! Ucenjivao me da ako želim da igram, moramo da promenimo, odnosno smanjimo ugovor. Naravno da sam to odbio. Rekao sam im da ako treba neću više ni da igram, da ću da završim i karijeru, ali da će oni da plate sve što su potpisali. E, tada se pojavila kombinacija sa Milanom, hteli su da me otkupe od Intera. Pošto su me Galijani i Braida dobro poznavali, a razgovarali su i sa Dejom, rešili su da me dovedu. Ali, gazda Intera, pretpostavljam, strahujući da bih mogao da zaigram na nivou iz Crvene zvezde i počnem da postižem golove u dresu Milana, a plašeći se, naravno, i reakcije navijača, rešio je da me, ipak, ne pusti da promenim sredinu.
o A bili ste i na listi Real Madrida, Barselone, Mančester junajteda?
– Tadašnji predsednik Real Madrida Ramon Mendoza dolazio je dvaput u Beograd da bi me angažovao. Istina je i da me je zvala i Barselona, odnosno da su vođeni razgovori sa tastom Johana Krojfa koji je bio menadžer i radio sa Kataloncima. Tražio me je i Aleks Ferguson koji je izrazio veliku želju da me dovede. To nije nikakva tajna.
UEFA vas je 2004. godine proglasila za najboljeg makedonskog igrača svih vremena?
– Pa dobro, rezultatski gledano, uz sve ono što sam postigao u karijeri, verovatno im je to bio povod da mene proglase za najboljeg.
Sada ste u vreloj fotelji sportskog direktora Vardara, kakvo je iskustvo?
– Već treći put sam na toj funkciji. U prva dva mandata nisam imao pozitivno iskustvo, iako smo oba puta osvajali nacionalni kup. Jer, radili smo u veoma teškim uslovima, vladala je besparica. Ove godine sam se ponovo prihvatio posla jer je Vardar mnogo stabilniji. Ima gazdu koji je obezbedio korektan budžet, a samim tim nam omogućava da radimo bolje.
IZBOR PAPENA VELIKA NEPRAVDA
KAKO ste reagovali na nepravdu kada je 1991. za igrača Evrope bio proglašen Papen, a da ste vi zajedno sa Dejom Savićevićem podelili drugo mesto, da je treći bio Robi Prosinečki? – Sigurno da je neko od nas trojice zaslužio da osvoji tu nagradu umesto Papena, ali očigledno je da je ponovo ulogu odigrao uticaj zapadnoevropskih zemalja i medija.
„KOBRA“ I TRI GRACIJE
KAKO se „Kobra“ snalazi sa tri gracije? – Maja Grozdanovska Pančev je poznata pop pevačica i izvanredna majka i supruga. Starija ćerka Nadica ima 17 godina i veliku želju da studira nekoliko stranih jezika. Mlađa ćerka Marija, koja ima 12 godina, još ne zna šta će, ali je zato turbotemperamentna.
