MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Izložba slika Ivane Martić „Gradovi pamte” u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada !!!

  • Izvor: KC NS

Izložba slika Ivane Martić „Gradovi pamte” biće otvorena u ponedeljak 20. septembra u Likovnom salonu Kulturnog centra Novog Sada i uz propisane mere zaštite moći će da se pogleda do 3. oktobra.

O izložbi
Ivana Martić: „Priroda, gradovi, sav pojavni materijalni svet čuvari su unutrašnjih vrednosti i entiteta kroz koje se čovek identifikuje i sa kojima se prepoznaje, istovremeno ostvaruje sebe i sopstveni umetnički rad. Predeli naše percepcije susreću se sa našim unutrašnjim bićem i na toj granici nastaje umetničko delo“.
Suština i vrednost prirode kao simbola celovitosti kojem je umetnička potreba za savršenim najbliža, zatim zapisi i sećanja na viđene gradove poput Firence, Beča, Beograda, planinskih venaca Dolomita, fruškogorskih obronaka, istočne Srbije i sl. preneti su na platno apstraktnim stilskim rukopisom koji je kontinuirano građen kroz istraživanje odnosa oblika, boje i svetla… Postavku, pored slika na platnu, čini skupina od 25 oslikanih pločica-objekata od drveta.
Svođenje vizuelnih iskustava na suštinsko, lišeno banalnog, težnja za harmonijom u delu, kao i u životu, podudaraju se iskustveno sa onim sa čime se već dugi niz godina suočavamo, a ta je poreba čitljivija više nego ikada ranije – za svetom uređenih odnosa, sigurnošću i bliskosti sa prirodom, identifikacijom sa lepotom i ispitivanjem sopstvenih kreativnih potencijala i vrednosnih sistema.
Zašto naziv „Gradovi pamte“?
Na slikama su motivi, fragmenti, impresije predela i mesta koje pamtim kroz segmetne, slike; to su odrazi doživljaja, reč je ujedno o mestima koja se velikom i često nepoželjnom brzinom menjaju, ona čiji karakter bismo želeli da sačuvamo kroz pamćenje, a pamćenje u izvesnom smislu odlikuje slojevitost koja je u direktnoj zavisnosti sa svim fasetama i karakterom ličnosti svakog pojedinca. Iako tematika slika nisu samo gradovi, već i odjeci moćnih prizora prirode, izložba nosi ovakav naziv jer bi grad u osnovi trebalo da bude preneseno značenje, metafora reda (na koji više ne možemo sa sigurnošću računati) i koji, kao i prirodu, remetimo suprotstavljajući se organskim tokovima i kontinuitetu, a to u njima neminovno ostaje upisano.
Izložba „Gradovi pamte”
slike i oslikani drveni objekti
Ivana Martić
Ivana Martić: „Priroda, gradovi, sav pojavni materijalni svet čuvari su unutrašnjih vrednosti i entiteta kroz koje se čovek identifikuje i sa kojima se prepoznaje, istovremeno ostvaruje sebe i sopstveni umetnički rad. Predeli naše percepcije susreću se sa našim unutrašnjim bićem i na toj granici nastaje umetničko delo. Svođenje vizuelnih iskustava na suštinsko, lišeno banalnog, težnja za harmonijom u delu, kao i u životu, podudaraju se iskustveno sa onim sa čime se već dugi niz godina suočavamo, a ta je poreba čitljivija više nego ikada ranije – za svetom uređenih odnosa, sigurnošću i bliskošću sa prirodom, identifikacijom sa lepotom i ispitivanjem sopstvenih kreativnih potencijala i vrednosnih sistema.”

Na sasvim osoben način Ivana Martić „rekonstruiše“ svoje doživljaje, sećanja i utiske iz gradova i prostora koje je posećivala ili zamišljala, koje voli i koji imaju za nju posebno značenje. Za nju je grad pre svega metafora reda, sređenosti, moćna priroda druge vrste, ne one slobodne i neukroćene, već pre svega utopija, željeni prostor, sanjana realnost… Tu nećete prepoznati opšte topose kojima se lako razaznaju metropole i spomenička mesta, ali ćete osetiti neobičan senzibilitet za određenu identifikaciju, za lično, najličnije, jedinstveno poistovećivanje njenog vizuelnog rukopisa sa internim prepoznavanjem onoga što za nju čini to mesto specifičnim i znamenitim. Ti „zapisi sećanja“ Firence, Beča, Beograda, krševitih Dolomita ili šuma i pašnjaka Istočne Srbije, veoma su lične transpozicije u mozaičke kombinacije posebnih, uglavnom geometrijskih oblika, svetlosnih mena, bojenih sklopova, blagih ritmova njenih koraka kroz ta za nju magična mesta.
Zanimljivo je kako Ivana Martić sklapa u celinu svoga rada različite discipline i forme, upravo kako je to činila i sa eksponatima prethodno izloženim u Kući kralja Petra: od najintimnijih, minijaturnih radova do reprezentativnih galerijskih dimenzija; od slika ili crteža do reljefa, mozaika i objekata, pa i nakita sa sličnim likovnim rešenjima. Na sadašnjoj izložbi Ivana Martić posebnu pažnju posvećuje intimnoj seriji drvenih pločica koje izlaze u prostor tako da dobijaju skulptoralne odlike i ističu se posebno harmonijskim usaglašavanjima pa zbog toga deluju kao celina, kao jedan veliki, kompozitni, upečatljiv rad s mnogo prostora, ritmova i kolorističkih skala.
Dragocenost rada Ivane Martić je i odabranim prirodnim materijalima, u velikom senzibilitetu prema taktilnosti i minimalnim razlikama koje ona uočava u svakom agensu kojim se služi. Svaki isečak, svaki fragment je deo celine i ona u toj celini vidi multiplikovane činioce kojima posvećuje dužnu pažnju. Sve to doprinosi da njeni radovi odišu toplinom, duhovnošću i onim klasičnim estetskim kategorijama koje umetnici tako smelo (ali i s razlogom, nažalost) zaobilaze u naše vreme, a to vreme vapi za više osećajnosti, sređenosti i… lepote.
Beograd, septembar 2021.
Irina Subotić
BIOGRAFIJA
Ivana Martić (Novi Sad, 1976) diplomirala je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu. Izlagala je na šest samostalnih i brojnim kolektivnim izložbama. Osnivač je brenda umetničkih predmeta TOTA art forms koji obuhvata čist likovni izraz, kao i rad u oblasti primenjenih umetnosti, istraživanja harmonijskih odnosa u estetskim kategorijama i prirodnih zakonitosti pojavnog. Angažovana je u sferii umetnosti i kulture, zatim medija, kroz pisanu reč, brojne eseje, intervjue i prikaze.

PRATITE NAŠ PORTAL I NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

PRIJATELJ  TEKSTA

PRETHODNE VESTI