31/10/2019
U VIŠE od 200 zdravstvenih ustanovova, od ambulanti i domova zdravlja do kliničkih centara, u nedelju će, 16. put otkako je Ministarstvo zdravlja pokrenulo akciju jačanja prevencije i ranog otkrivanja bolesti, biti organizovani besplatni preventivni pregledi.
Foto: Pixabay
U Ministarstvu zdravlja očekuju veliki broj građana u 216 ustanova koje će biti otvorene od 8 do 16 sati. Prvi put otkako je pre dve godine pokrenuta ova akcija, svi zainteresovani će, bez zakazivanja, pa i bez zdravstvene kartice, ukoliko iz nekog razloga nisu zdravstveno osigurani, moći da urade neurološki pregled, a radiće se još i mamografija i oftalmološki pregled.
Uz ova tri „glavna“ pregleda, u velikom broju ustanova građani će moći još da izmere krvni pritisak, urade EKG i da provere nivo šećera u krvi.
– Zdravstvene ustanove već su odredile ekipe koje će raditi u nedelju – objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja. – Raspored je napravljen tako da će bez gužvi moći da se pregledaju svi zainteresovani, čak i ako ih bude više od 25.570, što je dosad najveći broj pregledanih u jednom danu, tokom prethodne akcije.
Otkako je Ministarstvo zdravlja pokrenulo ovu akciju mogućnost da prekontrolišu svoje zdravlje, na mnogo brži i jednostavniji način nego kada se pregledi individualno zakazuju, iskoristilo je više od 325.000 stanovnika. To je, kažu u Ministarstvu zdravlja, više nego što je na početku akcije moglo da se očekuje, s obzirom na činjenicu da u Srbiji tek četvrtina odraslog stanovništva ide na preventivne preglede.
I kada postoje organizivani skrining programi, kao recimo za rano otkrivanje karcinoma dojke, odziv je daleko od zadovoljavajućeg.
– Na mamografski pregled odazove se svaka treća žena, a ovaj pregled bi jednom u dve godine trebalo da uradi svaka žena između 50. i 69. godine – kaže direktorka Instituta za javno zdravlje Srbije Verica Jovanović.
To je razlog što se u 60 odsto slučajeva u Srbiji karcinom dojke otkrije kada već bude veličine dva do dva i po centimetara, sa metastazama, kada su šanse za izlečenje mnogo manje nego u početnoj fazi bolesti, i godišnje imamo 1.600 smrtnih ishoda zbog ove bolesti.
NE ZNAJU ZA „PARKINSONA“
I NEUROLOŠKE bolesti su sve češće i dugo ostaju neprepoznate, naročito one sa nespecifičnim simptomima kao što je, recimo, Parkinsonova bolest od koje, prema procenama, boluje svaki stoti stanovnik stariji od 60 godina. To je jedan od razloga što je ovoga puta obezbeđen neurološki pregled za sve zainteresovane, a kod neurologa se, ipak, očekuje najviše pacijenata sa problemima vezanim za kičmu.
