PR tekst– KLAVIRSKI KUTAK-unapredite svoje muzičke sposobnosti
Izvor: republika.rs
Đurđevdan je hrišćanski i narodni praznik koji se obeležava 6. maja ili 23. aprila po starom kalendaru i time se ukazuje uspomena na Svetog Đorđa. Ovo je druga slava po broju proslavljanja u Srbiji i to odmah posle Nikoljdana.
Foto: wikipedia
Praznik koji ima mnogo običaja
Postoji mnogo običaja koji su u vezi sa ovim praznikom. Uglavnom se tiču ljubavi, plodnosti, zdravlja…
Najvažniji običaji:
plete se venac od biljaka i kupa se u reci. Veče pre Đurđevdana potrebno je da skupite zelene grančice i da napravite venac koji ćete okačiti na vrata. To se radi da bi godina bila uspešna, a u nekim krajevima kićenje se obavlja danas. Mnogi kupuju venčiće, ali možete ih i sami napraviti i to od đurđevka. Pored đurđevka koristi se i drugo cveće, uglavnom poljsko, kao što je kopriva, grab (da se grabe svi oko neudatih devojaka i neoženjenih momaka), dren (za zdravlje) i crveni konac (protiv uroka).
Pravljenje venca
Takođe biljke koje možete koristiti su i selen, vrba, zelena pšenica…
Venčiće možete okačiti na ulazna vrata, baciti na krov ili staviti na kapiju.
Uoči Đurđevdana morate se umiti vodom koja ima dren, zdravac, grab, i na kraju crveno jaje od Vaskrsa. Stavi se pod ružu u bašti da prenoći, a ujutru se umijete tom vodom.
Značaj ima i kupanje u reci (pre Sunca). A da bi bili zdravi i jaki, i ljudi su se kitili cvećem.
Šta ne smete da uradite danas?
Veruje se da na današnji dan nikako ne bi trebalo da spavate „da vas ne bi bolela glava“, a onaj ko bude spavao i za njega ima „leka“. U narodu se kaže da bi trebalo i na „Markovdan spavati na istom mestu“ i tako će bol prestati.
Takođe, seljaci su pre palili vatre da zaštite selo i sebe, jer se verovalo da na taj dan dolaze veštice.
Isto, postoji verovanje da ako je na Đurđevdan vedro da će biti plodna godina, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša da će leto biti sušno.
Na đurđevdanskim urancima se mladi opasuju vrbovim prućem „da budu napredni kao vrba“, kite zdravcem „da budu zdravi kao zdravac“, koprivom „da kopriva opeče bolesti sa njim“, i selenom „da im duša miriše kao selen“.
Kaže se u Srbiji da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine.
PRIJATELJ TEKSTA
