MEDIA PS (Pero Srbije)

• Autor: Danijela Stojanović

05/01/2021

Paraćin- Vreme je praznika i darivanja, period u godini kada dosta ljudi umesto osmeha na licu ima grč. Pored epidemije koja nas je sve pogodila na jedan ili drugi način, postoji i ona, manje vidljiva, jednako bolna, zove se siromaštvo.

Aleksandra Jovanović i Irena Stošić pokušavaju, i uspevaju, da bar u Paraćinu i okolini pruže ruku ljudima kojima je pomoć potrebna.    Irena – „Ja sam poklanjala svoju garderobu na jednoj od fb grupa i javilo mi se puno ljudi kojima treba garderoba, kao i onih koji bi da poklone pa pitaju za savet.Tada me je Aleksandra kontaktirala iz istog razloga. Došle smo na ideju da napravimo >>>  fb stranicu DRUG ZA DRUGA.(<<< klik ovde ) .   D.S. – „Na koji način funkcioniše stranica?“   Irena – „Mi uglavnom pozivamo ljude da pogledaju oko sebe i jave nam ukoliko postoji neko kome bi naša podrška značila. Tako dobijamo tu vrstu informacija ali i direktno od ljudi koma smo potrebni. Takođe, objavimo sta nam konkretno treba, i ko god ima baš to, javi nam i mi prosledimo. Nije uvek lako, jer nemamo auto pa moramo pešaka ili biciklom da odnesemo ili preuzmemo ali nam dosta ljudi pomaže. To je ono što za sada radimo. Javlja nam se puno ljudi i iz drugih gradova.“   D.S.- „Da li je u pitanju samo garderoba ili?“   Irena – „Garderoba, obuća, igračke, paketići za Novu godinu, pa čak i hrana…“

Foto-privatna arhiva uz odobrenje roditelja

D.S.- „Verujem da, na žalost, ima dosta ljudi kojima je pomoć neophodna.“   Irena – „Ima i bilo bi odlično da uspostavimo saradnju sa Centrom za socijalni rad i da udružimo snage. Najugroženiji nemaju ni struju.Kontaktirale smo i predsednika opštine, cilj nam je da osnujemo udruženje i postavimo sve na viši nivo. Svi mi često imamo puno stvari koje nam ne trebaju, ljudi bacaju jer ne znaju šta će sa tim. Ovako, imaju priliku da se osete korisnim.“   D.S.– “ Da li je bilo i razočarenja?“   Irena – „Naravno da jeste ali bile smo spremne. Ima ljudi kojima ne treba zaista, ali svakako traže ili traže modernu garderobu, prave spiskove…“   D.S. – „Apele dobijate samo putem stranice na fb ili?“   Irena – „Da, za sada. Pišu u grupi ili privatno.“

D.S. – „Kako se snalazite po pitanju odnošenja paketa?“   Irena – „Uglavnom idemo pešaka, biciklom, sestra moja pomaže, javljaju se i drugi ljudi da prevezu. Ima par njih koji su nam toliko pomogli da ne mogu da opišem rečima. Predivne ljude smo upoznale. Mnogi će mi ostati prijatelji.“   D.S. – „Vaš rad donosi i ogromne emocije.“   Irena – „Koliko god jake bile, svakog dana se desi nešto što ostavi trag.  Plakale smo, smejale se, ne spavamo… ali je puno srce. Osmeh na njihovim licima… nema ničeg na svetu što to može da zameni.“   Šta nam drugo preostaje osim da pogledamo oko sebe i uvidimo kome je potreban drug. Nadamo se da će Drug za druga ubrzo prerasti sadašnje okvire i ostvariti svoje ciljeve.