MEDIA PS (Pero Srbije)

• Autor, foto : Danijela Stojanović

01/08/2019

Život ume da zaboli, da nacrta ozbiljnost na licima koja nemaju dovoljno godina da je nose. Iskrica detinjstva povremeno zatreperi u njihovim očima, nadaju se da će jednog dana brinuti samo dečije brige. Imaju pravo na to. 

Uveličaj jednim klikom na sliku

Obišli smo porodicu Radić iz sela Donje Vidovo kod Paraćina koju čine samohrani otac Nenad i njegova tri sina – Danijel, David i Damir. Kuća je bez krova, ploča na kući je naprsla i prokišnjava. Vrlo malo starog nameštaja dobijenog od komšija iz sela. Struju nemaju, samo im je rodjaka, čija je kuća do njihove, priključila produžni kabl da bi se makar uz tv program zabavili.
 „Svoje detinjstvo pamtim po siromaštvu“, započinje svoju priču Nenad. „Bio sam odličan učenik, ali kada sam krenuo u gimnaziju majka je ostala bez posla, bilo je to u vreme inflacije, tako da sam morao da napustim školu i krenem da radim. Oženio sam se 1999. ženom iz susednog sela i dobio 3 sina. Živeli smo u staroj kući koja je bila u vrlo lošem stanju, 2011.sam krenuo da radim sezonski u inostranstvu i uspeo da sazidam sadašnju kuću do ploče. Početkom 2013. moja majka se razbolela od karcinoma, a supruga napušta mene i decu i od tada se deci nije javila ni jednom. Najmlađi sin je tada imao 5 godina.“ Zbog situacije u kojoj se našao, Nenad biva prinuđen da napusti posao u inostranstvu. Ostaje kući da brine o majci koja je zbog bolesti vezana za krevet i deci koja su tada imala 5, 8 i 13 godina. Radovi na kući prestaju a on uspeva po nekoliko dana nedeljno da radi jer nije imao ko da brine o deci i majci. Ubrzo počinje borba za egzistenciju.„Majka umire 2014. i tada ostajemo bez njene penzije, kakvog takvog izvora prihoda. Nastavljam da radim po nekoliko dana u nedelji jer bi u suprotnom deca bila sama.  Borio sam se kako i koliko sam mogao. Valjda me je sve to i sustiglo, i 12.01.2017. doživljavam infarkt. Trudim se i radim koliko mogu, nisam se predao, a rodbina pomaže koliko može.“

Uveličaj sliku jednim klikom

Uveličaj sliku jednim klikom

Tek u jesen 2018. Nenad ostvaruje pravo na dečiji dodatak. Najstariji sin, Danijel, koji sada ima 18 godina se zaposlio, srednju školu zbog nemaštine nije pohađao. San mu je da vanredno završi Saobraćajnu školu.  Četrnaestogodišnji David je završio sedmi razred, nada se da će uspeti da završi školu za kuvare. Damir kreće u šesti razred, želja mu je da nastavi da trenira fudbal. Obojica su vrlodobri učenici. 

„Ako kuća ostane bez krova, nećemo moći u njoj da prezimimo jer svuda prokišnjava. Zidove je već uhvatila vlaga. Još pre 2 godine, tačnije 23. maja 2017. sam pokušao da ostvarim neku pomoć, i uz sva obećanja pomoć je izostala. Ali ja verujem. Borim se.“ Naviknuti na siromaštvo, njihove želje su skromne. „Kada bi smo imali krov, mislim da bi nam sve drugo bilo lakše.“ – kaže Nenad.

Video privatna arhiva-(uz pismeno odobrenje)

Crep je kupio još dok je radio u inostranstvu, stoji i čeka neke bolje dane, kada će biti kupljena i ostala građa potrebna za krov. Ovaj otac koji je svojoj deci sve ne gubi nadu da će uspeti da ih otrgne iz detinjstva koje je slično njegovom, da će im život nacrtati osmehe na licima. Na njih imaju pravo. POMOZIMO IM !!!Tekući račun na koji možete izvršiti uplate 170-0010548789000-93 – dinarski tekući račun Danijel RadićUnicredit Bank