- Autor: Žitelji Đurđevdanske ulice
12/06/2020
Šabac-Dugo godina su žitelji Đurđevdanske ulice pokušavali na sve načine da dođu do elementarnih uslova za život, do uslova koje su imale njihove prve komšije, iz susednih ulica.
Foto: Nikola Pavlović
Uspeli su 2012. godine da dođu do ulične rasvete, 2014. godine konačno do vodovodne mreže, ali ono što je takođe ometalo normalan život – ASFALT- predstavljalo je prepreku koju nisu mogli nikako da pređu.
Oblaci prašine, velike količine blata i vode, neravnine, rupe, šljunak, kaljava obuća, bili su obeležje ove ulice. Peticije, zahtevi upućeni svima od Mesne zajednice do Gradske uprave prolazili su uz razna obrazloženja samo od asvalta ništa nije bilo, i tako u krug dugi niz godina.
„Kada se pre par godina rodila ideja Gradske uprave, da se novac od poreza vrati Mesnim zajednicama a one na referndumu da odluče gde će se taj novac potrošiti, rodilo je kod nas ideju da to može biti način da se stigne do cilja. I konačno krajem 2019. godine došao je referendum. Obratili smo se predsedniku saveta MZ ali smo na opšte zaprepašćenje bili glat odbijeni, što bi rekao običan svet. Savet ima drugi plan a to je da asvaltiraju druge dve ulice. Nema veze sto je ova naša ulica najstarija, sto ima najviše kuća, što se nalazi do glavne ulice, što ima najviše male dece.
Svesni da nemamo drugog izbora u borbu krećemo sami, desetak entuzijasta kreće u sakupljanje potpisa jer za razliku od saveta MZ za predlog treba sakupiti 180 potpisa. Nakon nekoliko dana sakupljamo potpise i u okviru planiranih sredstava predlažemo projekte – asfaltiranje naše ulice i izradu trotoara sa leve i desne strane ulice V.J.Stojicevića od mosta pa do ulica Jalačke i Letnjikovačke. Smatrali smo iskreno da i pored naše ulice trotoar je stvarni prioritet ovog našeg kraja a na pomenutom delu ga nema, ili je u katastofalnom stanju. I to smo pominjali predsedniku MZ ali njihov prioritet je drugi.
Došao je dan izbora i naša poslednja nada, ali smo u prvim satima shvatili da teško možemo da pobedimo. Pored naših predloga nalazio se predlog MZ i predlog ljudi koji rade na gradskom bazenu. Ono što nam je bilo jako čudno je to što su ispred mesne zajednice nalazili ljudi koji su aktivisti jedne poznate političke stranke, i sa nekakvim fasciklama i spiskovima sprovodili ljude na glasanje. Bilo nam je čudno ali neretko smo mogli i da čujemo pozive telefonom, „dođi“, „moraš da dođeš“, „moraš da zaokružiš 1,2,3“. Nakon prebrojanih glasova na kraju večeri, pobedio je projekat saveta MZ zajednice, ali naših 250 glasova dalo nam je nadu da ima još naših istomišljenika i da ima ljudi koji gledaju na opšte dobro a to je sigurno barem trotoar“, pisalo je u mejlu koji je stigao našoj dopisnici.
„Nismo dugo tugovali, usledio je sastanak u gradskoj upravi na koji nas je pozvao lično Gradonačelnik Nebojša Zelenović što je za nas bilo prijatno iznenađenje. Na samom sastanku Gradonačelnik sa svojim timom rekao nam je da se njima sviđa naš predlog i da je shvatio na kakav način su ljudi kod nas glasali i koja je politička mašinerija stajala protiv nas. U par reči smo se dogovorili i nakon nekoliko dana u našoj ulici su se pojavile mašine koje su uradile iskop a na proleće krajem marta meseca, asfaltna površina prekrila je našu ulicu. Takođe, ostao je i čvrst dogovor da će i trotoari biti urađeni i da će posle 50 godina postojanja i desna strana mosta biti u punoj funkciji, a naš kraj funkcionalan i lep kao i ambijent koji ga okružuje.
Od tog momenta u našoj ulici počinje novi život. Prva ideja, da nam život bude lakši u smislu kretanja, kišnih dana bez bara a letnjih bez prašine potpuno je u drugi plan stavila druga stvar a to je dečija igra.
Od prvih lepih dana svoje slobodno vrema na ulici provode naša deca. Ina, Taša i mali Vule pokazuju prave majstorije u vožnji rolera. Ponekad svojom vožnjom ometaju Filipa i Stefana koji sa Urošem igraju nožni tenis ili kako oni kažu kockicu. Mala Jana je u tek asvaltiranoj ulici ostavila pomoćne točkice pa sad svom komšiji Lazi pomaže da ih i on odbaci. Mala Una i Anica u vožnji trotineta prednjače a nešto starija Emilija na biciklu to sve zaštitnički posmatra. Ostaje samo da mali Viktor i njegov još manji brat Pavle odrastu pa da se pridruže ovoj veseloj i zanimljivoj družini. Naravno briga roditelja je uvek prisutna kako zbog svoje male dece tako i zbog vozača koje ponekad znaju da prolete dosta neoprezno.
Ako je zbog nečega odluka o asfaltiranju Đurđevdanske ulice dobra, sigurno je zbog ove naše male dece i zato u ime njih veliko hvala Gradonačelniku i njegovom timu na tome.
S poštovanjem,
Žitelji Đurđevdanske ulice“, stoji na kraju mejla koji su potpisali žitelji Djurdjevdanske ulice a koji objavljujemo u celosti.
