Kraj godine nas podseća da je vreme za sumiranje utisaka i planiranje novih događaja u carstvu knjiga. O planovima i utiscima, razgovarala sam sa direktoricom kraljevačke biblioteke, Jasminkom Marković.
Darija Petrović: Kako vam je protekla 2022. godina?
Jasminka Marković: Za Narodnu biblioteku „Stefan Prvovenčani“ Kraljevo poslovna 2022. godina bila je uspešna u svakom smislu. Postignuti rezultati su još jednom potvrdili da je kraljevačka Biblioteka važan kulturni centar, prepoznatljiv po svojim aktivnostima, originalnosti, raznovrsnim programskim sadržajima, težnji ka inovacijima i sveprisutnosti u javnom životu. U skladu sa planom, realizovali smo brojne aktivnosti i programe koji su doprineli kulturno-obrazovnom i bibliotečko-informacionom razvoju. Posebnu pažnju posvetili smo radu sa korisnicima i pružanju pomoći u pronalaženju potrebne literature i informacija, razvijanju čitalačkih navika i upoznavanju sa novim tehnologijama, a sve u cilju kvalitetnijeg korišćenja raspoloživog bibliotečkog resursa. U okiru izdavačke delatnosti poznate pod nazivom «Povelja» imali smo bogatu produkciju i zapaženo interesovanje čitalačke javnosti na promocijama i međunarodnim sajmovima knjiga u Beoradu i Novom Sadu. Kao matična ustanova za mrežu biblioteka na području Raškog okruga doprineli smo njihovom unapređenju i razvoju.
D. P. : Po čemu ćete pamtiti 2022. godinu?
J. M. : U eri informacionih tehnologija, kada je pažnja fokusirana na društvene mreže i virtueli svet, među najvažnijim uspesima koje smo ostvarili je očuvanje čitalačke zajedice i interesovanje za knjigu kroz skladan spoj tradicionalnih i savremenih vrednosti. Ove godine bogatiji smo za skoro 10.000 članova. Prinovili smo oko 3.000 novih knjiga. Beležimo 38.500 transakcija bibliotečke građe, i oko 35.000 poseta korisnika. Zvanični sajt i profili na društvenim mrežama beleže blizu 82.000 poseta. Javnost će svakako 2022. godinu pamtiti po raznovrsnim i programima i gostovanjima uglednih kulturnih poslenika, među kojima su bili akademik Goran Petrović, filmski umetnik svetskog renomea Emir Kusturica, direktori nacionalih institucija, profesori univerziteta iz zemlje i inostranstva, diplomate, novinari i publicisti. Najmlađi sugrađani su imali priliku da se druže sa poznatim piscima i pesnicima, kao što su čuveni Ljubivoje Ršumović, Jasminka Petrović i Dejan Aleksić.
U okviru izdavačke delatnosti objavili smo tri broja časopisa „Povelja“ sa dodacima „Vidi čuda“ i „Preporučeno“, i 19 pesničkih i književno-teorijskih knjiga. Za pesničku knjigu „Autohipnoza“, u izdanju kraljevačke „Povelje“, Đorđu Despiću pripala je nagrada „Branko Miljković“.
D. P. : Da li ste zadovoljni ovogodišnjim aktivnostima biblioteke i koju aktivnost biste izdvojili?
J. M. : Godinu za nama obeležila je veoma bogata kulturno-obrazovna delatnost. Organizovali smo stotinak raznovrsnih programa i serijala, tribina predavanja, edukativnih i kreativnih radionica, tematskihi izložbi za decu i odrasle. Prigodnim programima obeležili smo značajne datume i jubileje. Bili smo i nosioci tradicionalnih manifestacija kao što su Svetosavski Dani, Žički duhovni sabor – Preobraženje, Dečja nedelja. Organizovali smo naučno-kritički skup posvećen dobitniku «Žičke hrisovulje», međunarodni stručni skup «Žički sabor bibliotekara» i tri stručna skupa za bibliotekare na području Raškog okruga akreditovana od strane Narodne biblioteke Srbije, čiji je pokrovitelj Ministarstvo kulture. Inače, resorno ministarstvo sufinansiralo je šest naših projekata koji se odnose na kulturno nasleđe, digitalizaciju i savremeno stvaralaštvo. Digitalizovali smo značajnu zavičajnu građu. Ostvarili smo i zavidnu saradnju sa kulturno-obrazovnim institucijama, ustanovama, udruženjima i pojedincima u zemlji i inostranstvu. Grad Kraljevo izdvojio je značajna sredstva za svakodnevni rad i neometano funkcionisanje ustanove. Zahvaljujući osnivaču, ove godine uradili smo kompletnu rekonstrukciju ventilacionog sistema u depou, a potom i vanrednu reviziju fonda zbog oštećenih knjiga koje su dugo vremena bile smeštene u neadekvatnim uslovima. Prvi put od kada postoji Biblioteka nabavili novo službeno vozilo. Prostorije naše izdavačke delatnosti opremili smo komletnim kancelarijskim mobilijarom.
D. P. : S obzirom da ste se zaista trudili da osmislite program za sve generacije, da li ste zadovoljni posećenošću vaših događaja?
J. M. : Interesovanje za dešavanja u našoj ustanovi bilo je zaista veliko. Raznovrsnim programima, sadržajima i temama iz različitih oblasti privukli smo pažnju javnosti. Posebno su bili posećeni književni i programi iz zavičajne i nacionalne istorije. Kod najmlađih smo kroz igru i zabavu razvili ljubav prema knjizi i doprineli njihovom kvalitetnom i svestranom razvoju. Beležimo brojne
organizovane posete dece predškolskog i školskog uzrasta, kao i posete naših bibliotekara kraljevačkim školama. Među brojnim aktivnostima izdvojila bih radionicu u vezi sa profesionalnom orjentacijom učenika završnih razreda osnovnih i srednjih škola, koju su vodili licencirani psiholozi, kao i kviz «Kraljevo bira znanje» koji tradicionalno organizujemo sa Društvom istoričara Raškog okruga.
D. P. : Da li imate u planu neki novogodišnji program za svoje posetioce?
J. M. : Programsku delatnost u 2022. godini zatvorili smo novogodišnjom priredbom polaznika muzičke radionice pod nazivom «Novogodišnja muzička čarolija». Mališani su imali priliku da svojim vršnjacima kroz raznovrsne muzičke igre praćene originalnom koreografijom prirede nesvakidašnju muzičku predstavu i nezaboravno druženje sa Deda Mrazom.
D. P. : Koji je prvi događaj u 2023. godini?
J. M. : Svakog januara povodom obeležavanja praznika Svetog Save organizujemo programe za decu i odrasle. Centralno mesto u obeležavanju ovog značajnog datuma zuzima tradicionalna „Svetosavska akademija“, koja je u protekle tri decenije okupila najeminentnije predstavnike društvenog, kulturnog i duhovnog života. Ovogodišnji besednik je dr Ljiljana Pešikan Ljuštanović. U okviru svetosavske nedelje biće predstavljen „Blagovesnik“ Eparhije žičke iDruštvo „Sveti Sava“ iz Beograda. Planirano je i nekoliko i predavanja o srpskom svetitelju, prvom arhiepiskopu, diplomati i književniku.
D. P. : Da li nam možete otkriti neke planove za 2023. godinu?
J. M. : U narednoj godini nastavićemo da sprovodimo stručne i programske aktivnosti po kojima smo prepoznatljivi i da uspostavljamo nova partnerstva. Među najvažnijim prioritetima svakako su razvijanje čitalačkih navika, negovanje kulta knjige i pisane reči, kontinuirano obogaćivanje fondova bibliotečkom građom, primena savremenih tehnologija, digitalizacija, uvođenje novih korisničkih servisa i stručno usavršavanje zaposlenih. U planu su i opremanje izložbenog prostora, formiranje virtuelne galerije i rekonstrukcija podrumskog dela Adžića kuće. Naredne godine obeležićemo 50 godina od kada je Biblioteka useljena u sadašnju zgradu i 155 godina od prve čitaonice u Karanovcu.
D. P. : Za kraj, šta biste poželeli našim čitaocima, a vašim posetiocima za predstojeće praznike?
J. M. : Pored lične sreće, uspeha i zdravlja, želim da pronađu nadahnuće u magičnom svetu knjiga i osete radost i lepotu življenja.
Kolektivu biblioteke i njihovim čitaocima želim puno uspeha, edukativnih događaja i novih naslova na policama kraljevačke biblioteke u novoj godini.
PRIJATELJ TEKSTA
