- Izvor: KC NS
24/08/2020
Ceo svet zna životnu priču Ane Frank. Njen dnevnik, prvi put objavljen 1947. godine, preveden je na više od sedamdeset jezika i smatra se jednom od najčitanijih knjiga na planeti.
U njemu, opisani su događaji i razmišljanja jevrejske devojčice, stradale u Drugom svetskom ratu. To je potresno svedočanstvo o Holokaustu, ali i dirljiva, zbunjujuća priča o odrastanju, u svetu koji se obrnuo naglavačke, u kome nema milosti, razumevanja, saosećanja niti pravde.
Ceo svet zna životnu priču Ane Frank, ali je pitanje šta smo iz te priče naučili. Predstava Ana Frank postavlja to pitanje. To je predstava za decu i odrasle, jer se u njenom centru nalazi dete – mudrije, zrelije i pametnije od većine odraslih ljudi.
To dete nije imalo šansu da odraste… A da li je imamo mi?
Mi, kao društvo. Kao zajednica. Kao svet.
Predstava Ana Frank: Istorijska antibajka za decu i odrasle nastala je u saradnji Šabačkog pozorišta, Muzeja šabačkih Jevreja i Fakulteta savremenih umetnosti, kao ispitni rad studentkinje master studija glume Vanje Pavlović. Premijera predstave se izvodila se u okviru festivala Evropski dani Jevrejske kulture, koji organizuju Grad Šabac, Narodni muzej Šabac i Muzej šabačkih Jevreja.
Kostimografija: Aleksandar Kovačević
Scenski pokret: Aleksandra Veljković
Audio i video: Igor Marković
Asitent režije: Marko Ribić
Asistent produkcije: Vanja Vujanović
Fotografije: Jugoslav Radojević
Grafički dizajn: Grupa Kombinart
ANA FRANK (1929 – 1945) rođena je u Frankfurtu na Majni, kao Nemica jevrejskog porekla. Nakon što su 1941. godine, doneseni zakoni kojima se Jevrejima oduzima nemačko državljanstvo, njena porodica je izbegla u Amsterdam, gde je Ana provela veći deo svog života. Tokom Drugog svetskog rata, sa ocem, majkom, sestrom i četvoro porodičnih prijatelja, skrivala se u poslovnim prostorijama kompanije čiji je suvlasnik bio njen otac. U tom periodu, vodila je dnevnik, pišući o svom životu i razmišljanjima. Na samom kraju rata, 1944. godine, sklonište je otkriveno, a svi njegovi stanari odvedeni su u logore. Nekoliko meseci kasnije, Ana Frank je umrla u logoru Bergen Belsen. Tačan datum njene smrti nije poznat. Ove godine, navršava se devedeset godina od njenog rođenja.
EVROPSKI DANI JEVREJSKE KULTURE su manifestacija koja se od 1999. godine, organizuje u trideset četiri evropske države. Od 2019. godine, organizatorima ovog panevropskog festivala, pridružio se i Grad Šabac, u znak sećanja na jevrejsku zajednicu, koja je ostavila neizbrisiv trag u istoriji i kulturi ovog grada, a koja ovde više ne postoji. Ideja festivala EĐK u Šapcu jeste razvoj kulture sećanja na zajednicu koja je, zajedno sa nama, stvarala ovaj grad, ali i poštovanje svih različitosti, na kojem se zasniva kulturna politika Grada Šapca.
JELENA BOGAVAC (Beograd, 1973) je pozorišna rediteljka, spisateljica, pesnikinja i dramaturškinja. Diplomirala je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Sa Milenom Bogavac i Igorom Markovićem, 1999. godine osnovala je nezavisnu pozorišnu trupu Drama Mental Studio, u okviru koje radi i danas. Režirala je više od pedeset pozorišnih predstava, nagrađivanih na festivalima u zemlji i inostranstvu. Autorka je romana Betmen nad Zvezdarom i zbirke pesama Mama, tata, Sunce, sestra i ja. Od 2002. godine, radi u Bitef teatru, kao dramaturškinja i art menadžerka Bitef festivala.
…
Reč rediteljke
ANA: BAJKA O NAPRSLOM SVETU
Ana Frank je imala mačka. Mačak se zvao Mortje. Nije mogla da ga povede u sklonište. Mortje je ostao sam da zavara naciste da je porodica pobegla u žurbi. Na jednoj od prvih proba, mačak se pojavio na sceni pozorišta u Šapcu. Izvirio je iza praktikabla, frktao i mjaukao, obišao celu scenu i šćućurio se da prede u kutku scene sa najboljim pogledom na glumce. Sivi, mladi, glavati, vitki mačor. Došao da je potraži. Ostao da prede i čeka.
Ana Frank je imala drvo. Veliki divlji kesten koji je gledala kroz prozor svoga skloništa. Kesten se srušio sedamdesetak godina posle Ane. Istrulio je i pao, 24. avgusta 2010. godine. Iz panja kestena niklo je 14 mladica. Rasađene su po svetu. Ana bi tada imala osamdeset jednu godinu. Tog dana šetali smo ka Savi. Ulicom kestena. Ana bi danas imala devedeset godina.
Danas je 3. septembar. Premijera. Na današnji dan Ana je odvezena poslednjim vozom za Aušvic. Poslednjim vozom po svoju smrt. Plašila se zatvorila oči i sanjala. Sanjala je da je drvo. Dubokim korenom srasla za zemlju, visokim granama za nebo. Sanjala je da se drvo srušilo. I da su iz njegovog trulog korena porasle mladice. Po jedno mlado drvo za svaku godinu njenog mladog života, iz svake pore njegovog truljenja. I onda je sanjala kako cveta, lista i miriše. I onda je sanjala da se na granu njene ruke popela mačka. Mortje došetao kroz svoje mačije živote. Na grani ruci, frkće na mesec. Prede miris avgusta, dok ona pušta korenje.
Sanjam da je sanjala.
Sanjala je dok je spavala obrijana do glave, sa tetoviranim logorskim žigom. Pod epidemijom tifusa. Šugava. Iza žice, u paklu logora Bergen Belsen, tik uoči oslobođenja. Sama, gladna i umrla. Sanjala je da cveta. Jer je bila dete, a deca su sanjanju sklona.
Sanjam njenu bajku. Ana u kugli od stakla. Staklena kugla sveta za Anu. Lomljivi, krhki, okupani i oštri svet. Sklon lomljenju. Svet prozor kroz koji može da se vidi kesten. Prozirni svet kojim rukujemo sa posebnom pažnjom. Da nam ne bi prsao u rukama. Da nas ne bi posekao. Svet otvorenih prozora. Da može da zamiriše kesten u provetrenim sobama. Da može da uskoči mačka a da ne viknete:
šic mačorčino!
Sanjam da smo dobri. Da još uvek možemo da pomognemo. Da ćemo pomoći samo zato što možemo. Da sačuvamo Anin život a, ne Aninu smrt. Njene reči u vitrini oštrog čovečanstva. U staklenom pupoljku. U njenom imenu naše kajanje. Što postojimo na svetu koji je posekao devojčicu i drvo i reči. Zahtevam od vas saosećanje. Posebnu dozu vaše ljubavi. Posebno mesto na vitrini pustog muzeja vaših ljubavi. U pustoši muzeja duše našeg vremena.
