- Izvor: Novosti.rs
19/10/2018
[views]
IZLET do Radmilovca 1.000 dinara, poseta farmi kod Pančeva 1.200, izlet na Avalu 2.500 dinara… Ovo su cene jednodnevnih izleta za učenike beogradskih osnovnih škola.
trong>Duži boravci, odnosno sedam dana rekreativne nastave na Goču treba platiti 23.400 dinara, u Orašcu 22.500 dinara…
Za trodnevni izlet starijih osnovaca na Taru, na primer, mora se izdvojiti 11.800 dinara. Ako iz unutrašnjosti Srbije dete putuje u Suboticu gde će prenoćiti jednu noć, to košta 9.100 dinara.
– Pred polazak na rekreativnu nastavu detetu treba da se spakuju sapun, papirne i vlažne maramice, toalet papir, plastične čaše za vodu. Tu su i četkica i pasta za zube, kreme za sunce – kaže jedna mama koja se javila našoj redakciji.
Naravno, deci se daje i džeparac, a o iznosu se dogovore roditelji. To je obično 2.000 dinara.
Cena putovanja je ogromna, i roditelji smatraju da je ono što deca za njega dobijaju – skromno.
Kome i gde idu roditeljske pare?
– Postoji čitav lanac usluga i svi u tom lancu moraju da budu plaćeni – kaže, za „Novosti“, Aleksandar Seničić, direktor JUTA.
On nabraja:
– Lekar mora da bude prisutan sve vreme. Retko koji objekat ima svog lekara, pa on mora da se plati, a cena je od 50 do 100 evra dnevno. Obavezan je i pratilac grupe u autobusu, koji košta 20 evra, kao i rekreator, kome se daje 20 ili 30 evra dnevno. Tu je i prevoz, a cena zavisi od destinacije. Nastavnicima ide obično 5.000 dinara po detetu. Nastavnici, rekreatori i pratioci plaćaju se po ugovoru o povremenim i privremenim poslovima, gde je porez čak 57 odsto. Najmanju zaradu imaju turističke agencije, ne više od sedam odsto.
* Kada se sve rasporedi, kaže Seničić, računica izgleda ovako:
– Na hotel ide 50 odsto novca, 20 odsto na prevoz, 30 odsto su ostali troškovi, a agenciji ostaje između šest i sedam odsto.
Rekreativnu nastavu, ističe naš sagovornik, poskupljuju i gratis mesta, jer veliki broj škola neku decu vodi besplatno.
– To ne plaća država, a hotel ta mesta ne priznaje, što znači da neko mora da ih plati – ističe naš sagovornik.
S druge strane, za direktore škola organizovanje ovakvih putovanja vrlo često predstavlja noćnu moru i oni jedva čekaju da Ministarstvo prosvete donese pravilnik kojim će se ova oblast regulisati.
– Cene su ogromne, i znamo ko sve živi od toga i ko se ugrađuje u tu cenu – kaže Natalija Matić, direktorka OŠ „Veselin Masleša“. – Ovaj problem se godinama ne rešava i mi jedva čekamo da Ministarstvo prosvete donese pravilnik, a kojim će sve biti propisano. Društvo direktora godinama je pokušavalo da nađe rešenje, ali nismo uspeli.
Kao jedan od problema, naša sagovornica navodi i reakcije roditelja koji se dele u dve grupe – one koji imaju i mogu da plate, pa insistiraju na ekskurzijama, i one koji nemaju i ne mogu da plate. Problem su, kaže ona, i javne nabavke koje u ovom slučaju nisu primenjive na roditeljski dinar.
Što se tiče visine dnevnica za nastavnike, direktorka kaže:
– Ako su dnevnice velike, i odgovornost je velika. Ali ni to pitanje niko nije pokušao da reši. Ne može se jednako platiti dnevnica kada je nastavnik sa decom osam sati i kada je sa njima 24 sata. On o njima brine od momenta kada uđu u autobus do momenta kada se vrate kući.
