- Izvor: novosti.rs
02/06/2019
SPC slavi danas praznik koji proslavlja Svetu Trojicu, u spomen na silazak Duha Svetoga na apostole. Pošto se ovaj veliki događaj odigrao pedeseti dan posle Vaskrsenja Hristovog, i praznik se uvek slavi pedesetog dana posle praznika Vaskrsa, pa stoga uvek pada u nedelju.
trong>Čitava služba Pedesetnice, za koju je karakteristično to da je vrlo svečana i uzvišena, predstavlja razradu svakodnevne liturgijske pesme u čast Svete Trojice: „Videsmo Svetlost istinsku; primismo Duha Nebeskoga; nađosmo veru istinitu, klanjajući se nerazdeljivoj Trojici, jer nas je Ona spasla“. U službama ovoga dana mnogo puta se peva i molitva Duhu Svetome: „Carju Nebesnij“.
Na veliki praznik Sveta Trojica narod tradicionalno posećuje istoimene manastire i traži oprost grehova ili lek za bolesti.
Dobro je, tvrde upućeni, iz tih manastira poneti osveštanu vodicu jer u narednih godinu dana obezbeđuje harmoniju u domu. Ovaj praznik naziva se i Duhovi, pošto predstavlja silazak Svetog duha na apostole.
Pre Duhova, na groblju se održavaju takozvane otvorene zadušnice. Veruje se da se u tom periodu „otvaraju“ grobovi i da se može razgovarati sa mrtvima. Običaj je i da se na samoj humci poslužuje hrana (panaija) za dušu umrlo.
U hramove se unosi sveža zelena trava i cveće. Posle svete liturgije služi se večernje, na kome se kleči i pletu venci od trave i cveća. Ti venci se nose kući i stavljaju pored ikone i kandila na zid.
Ovaj praznik slave katolici, pravoslavci i mnoge druge hrišćanske crkve.
Veruje se da u periodu pre i posle ovog praznika vladaju moćne energije. Običaj je da se obilaze manastiri, što bi naročito trebalo da čine osobe koje traže oprost grehova ili lek za bolest.
U crkvama se pletu venčići
Na praznik Silaska Svetog Duha na apostole, pod u hramovima pokriva se travom, pored zidova se prislanjaju grane lipe ili nekog drugog drveta, a ikone se kite cvećem.
Ovaj običaj potiče još od prvih hrišćana, koji su ga pak preuzeli od Jevreja. Jevreji su na praznik Pedesetnice kitili svoje bogomolje i kuće grančicama, zelenilom, travom i cvećem. To ih je podsećalo na vreme kada su preko Mojsija dobili deset Božjih zapovesti, kao i na vreme lutanja po pustinji, posle bekstva iz Misira, jer su u pustinji živeli u kolibama od granja i lišća.
Na Duhove u hramu narod plete venčiće od trave koje posle nosi kući i ostavlja pored ikone i kandila. Mnogi nose venčiće u torbama i tašnama jer veruju da će ih Bog zaštititi od raznih nesreća koje mogu da ih snađu.
Litija do polja i vinograda
Svetom Duhu vernici upućuju svakodnevnu molitvu, priziva se pri krunisanju vladara, svim rukopolaganjima, na početku arhijerejskih sabora, na krštenju u crkvi…Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije proglasilo je Duhove za dan MUP-a i dan policije, koji se obeležava u znak sećanja na 1862. godinu, kada je srpska žandarmerija 15. juna, na Duhove (Trojice), odigrala presudnu ulogu u sukobima kod beogradske Čukur-česme, kao i u naredna dva dana tokom turskog bombardovanja Beograda.
U mnogim mestima Šumadije i u drugim krajevima Srbije, kao i među Srbima u rasejanju, tog dana prolazila je povorka krstonoša. U pojedinim mestima litija iz hrama ide i danas do polja i vinograda.
Duhovi su praznik nekoliko mesta u Srbiji, a u pojedinim porodicama i krsna slava. Oni su i esnafska slava trgovaca.
Budući da je u pitanju crveno slovo, i to sva tri dana, na ovaj praznik ne bi trebalo raditi teže poslove, a žene da pranje, peglanje i ostale ručne poslove ostave za neki drugi dan.
