PR tekst– VELINGTON ČIZME – ŠARENI IZBOR ZA SIVE KIŠNE DANE
Izvor, foto:wikipedia
Sveta velikomučenica Marina − Ognjena Marija bila je hrišćanska rimska svetiteljka iz 3. veka. Slavi se i u pravoslavnoj, i u katoličkoj, i u anglikanskoj crkvi.
Dan njenog pomena po gregorijanskom kalendaru je 30. jul. Budući da je svetkovana usred leta, u srpskoj tradiciji ubraja se u red ognjevitih svetaca, zajedno sa Svetim Ilijom, Blagom Marijom i drugima za koje se verovalo da pale ognjem i ubijaju gromovima. Verovanje kaže da se na ove dane ne sme raditi u kući ili u polju, kako se na letinu ne bi navukao njihov gneV.
Ognjena Marija uživa strahopoštovanje kod Srba. Nevelikom broju domova ona je krsna slava, najčešće uzeta kao zavet, zbog izbegnute nesreće ili zbog zaštite od letnjih oluja.
Zbog nepoznavanja istorije i žitija svetaca narod je verovao da je Ognjena Marija rođena sestra Svetog Ilije, Blage Marije (Marije Magdaline) i Svetog Pantelije (Pantelejmona).
Dok je Ilija starozavetni prorok, koji je živeo devet vekova pre nove ere, Blaga Marija (Marija Magdalina) je Isusova savremenica i sledbenica iz prvog veka nove ere.
Sveti Pantelejmon rođen je pet godina posle smrti velikomučenice Marine.
Njih četvoro, zajedno sa još nekolicinom svetaca čiji se dani obeležavaju krajem jula i početkom/sredinom avgusta ubrajaju se među naprasite ognjevite svece, koji pale zemlju ognjem i gromovima kada njihov dan nije ispoštovan.
Takvima se pominju i u narodnim pesmama, a u jednoj od njih Ognjena Marija se žali Svetom Pantelejmonu da su je plugom zaorali, trlicom satrli i izglom izboli, na šta joj on obećava da će za nju uništiti letinu i stoku.
U drugoj pesmi Marina krije od Svetog Ilije tačan dan njegovog svetkovanja, plašeći se da bi svetac bio toliko radostan da bi od sreće nespretno tukao gromovima po narodu.
PRIJATELJ TEKSTA
