- PR tekst – Fondacija Divac
06/04/2021
Razgovor sa Marijom Jovanović, menadžerkom projekta u Fondaciji Ana i Vlade Divac:
„*Poslodavac treba da zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom.
*Priručnik za poslodavce, koji je izdalo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, kroz zajednički projekat sa Fondacijom Divac, na jednom mestu predstavlja afirmativne mere i olakšice koje kompanijama pruža zakon, kada je u pitanju zapošljavanje. Vrlo je važno promeniti mišljenje poslodavaca da je „svako zamenljiv“, ako želimo napredak kao zdravo društvo a posebno kada govorimo o povećanju nataliteta.
*U pritužbama Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, od 2014. do 2018. godine, čak 57 odsto žalbi na diskriminaciju u oblasti rada podnele su žene. U najčešćem broju slučajeva diskriminacija se odnosila na postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti.
Beograd, 9. april. 2021. Usklađivanje porodičnih i radnih obaveza podrazumeva da osoba podjednako daje prednost zahtevima karijere i privatnog života. Neki od najčešćih razloga koji dovode do lošeg balansa između poslovnog i privatnog života uključuju povećanu odgovornost na poslu, duže radno vreme, brigu o deci i drugim ukućanima, povećanje fleksibilnosti rada, produženje radnog vremena kao i smanjenje sigurnosti radnih mesta, a na najvećem udaru su žene. Kompanije koje steknu reputaciju podsticanja ravnoteže između poslovnog i privatnog života postale su vrlo atraktivne za radnike i imaju tendenciju da uživaju veće stope zadržavanja zaposlenih, što rezultira manje dugotrajnom obukom, većom lojalnošću i većim stepenom interne stručnosti, navodi Marija Jovanović iz Fondacije Divac, menadžerka na projektu „Jednaki – ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“.
Projekat koji Fondacija realizuje zajedno sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju, ima za cilj da čitav proces usklađivanja rada i privatnih obaveza olakša i poslodavcima i zaposlenima, te da se iznađu najbolji modeli produktivnog funkcionisanja zaposlenih roditelja sa malom decom, koje im neće ugroziti ostvarenost kroz porodični život.
– Izveštaji Poverenika za zaštitu ravnopravnosti pokazuju da su na drugom mestu po broju pritužbi one koje se odnose na diskriminaciju u oblasti rada i zapošljavanja. U periodu od 2014. do 2018. godine žalbe iz oblasti rada i zapošljavanja su u 57,3 odsto slučajeva podnosile žene. Razlozi zbog kojih žene najčešće navode rodnu komponentu kao osnovu diskriminacije u zapošljavanju i na poslu su postavljanje na niže radne pozicije, otkaz ugovora o radu nakon povratka sa porodiljskog odsustva ili odsustvo s posla zbog brige o deci, kao i godine starosti, ističe Jovanović.
Istraživanjem, koje je nadležno Ministarstvo sprovelo u svrhu utvrđivanja stavova firmi i kompanija o usklađivanju procesa rada i porodičnih obaveza zaposlenih, prikupljene su i informacije o tome koliko odsustvo zaposlenih roditelja zbog bolovanja utiče na poslovne rezultate poslodavca.
– Svaki drugi poslodavac (55,5 odsto) smatra da dužina porodiljskog odsustva ne predstavlja problem za poslodavca, dok je 44 odsto poslodavaca prepoznalo porodiljsko odsustvo kao izazov sa kojim se moraju suočiti i pronaći način za preraspodelu radnih aktivnosti. Nijedan poslodavac ne smatra da porodiljska odsustva zaposlenih majki mogu ozbiljno ugroziti proces proizvodnje i da za njih predstavljaju ozbiljan problem, navodi rezultate istraživanja Jovanović.
Naša sagovornica dodaje da ipak, česta bolovanja radi nege deteta predstavljaju veći izazov za poslodavce. Svakako da su poslodavci koji imaju veći broj zaposlenih žena u reproduktivnom periodu (od 15 do 49 godina) češće suočeni sa ovim problemom i da za 51,8 procenat poslodavaca česta odsustva ipak predstavljaju problem u organizaciji rada. Svaki treći poslodavac (33,4 odsto) izjasnio se da česta bolovanja ne predstavljaju problem za ostvarenje poslovnog rezultata kompanije, pokazalo je istraživanje.
– Zato smo napravili priručnik za poslodavce i time im pomogli da ubuduće naprave bolju organizaciju posla i da na jednom mestu pročitaju afirmativne mere i olakšice koje im zakon pruža kada je u pitanju zapošljavanje. Vrlo je važno promeniti mišljenje poslodavaca da je „svako zamenljiv“, ako želimo napredak kao zdravo društvo a posebno kada govorimo o povećanju nataliteta. Stav većine poslodavca, njih 78 odsto, jeste da roditelji očigledno ili izrazito doprinose uspešnosti preduzeća, s toga bi preporuka bila da saslušaju svoje zaposlene kada su njihove potrebe u pitanju, kaže Jovanović.
Ona ističe da je vrlo važno da poslodavac zna i razume potrebe svog zaposlenog, kao i da da pozitivan primer.
– Ukoliko, primera radi, šaljete imejlove u svako doba dana i noći ili radite vikendom, vaše osoblje će misliti da se i od njih to očekuje, a veom je bitno poštovati dogovoreno radno vreme zaposlenog kako bi imao vremena za sebe i svoju porodicu. Zaposleni koji postižu ravnotežu u životu osećaju se motivisanijim i manje su pod stresom na poslu, što povećava produktivnost kompanije i smanjuje broj sukoba među kolegama i menadžmentom, objašnjava Jovanović i dodaje da kompanije koje žele da pozitivno utiču na zadovoljstvo zaposlenih, a time i na njihovu veću produktivnost i zadovoljstvo poslom, to mogu da postignu kroz davanje prioriteta zdravoj kulturi i smanjenju stresa, fleksibilnim radnim vremenom, udobnim kancelarijskim uslovima, mogućnostima za napredovanje i dobrim menadžmentom koji razume potrebe svojih zaposlenih.
Ovaj tekst je izrađen uz finansijsku podršku Evropske komisije. Za sadržaj teksta isključivo su odgovorni Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju i Fondacija Ana i Vlade Divac i ne može se ni pod kojim okolnostima smatrati da ovaj tekst predstavlja stavove Evropske komisije. „Jednaki – ka rodnoj ravnopravnosti usklađivanjem radnog i porodičnog života zaposlenih“ finansiran je iz programa Evropske unije „Prava, jednakost i državljanstvo (2014-2020)“.
