- Izvor, foto : Kulturni centar Novog Sada
25/02/2020
Tribina „Srpski nacionalni identitet u Crnoj Gori u drugoj polovini 20. veka – borba za opstanak“ održana je u utorak 25. februara u klubu „Tribina mladih“ Kulturnog centra Novog Sada. Autor i predavač bio je msr Ognjen Karanović, istoričar.
Autor je na početku naglasio da ova tribina ne želi da se bavi dnevnom politikom, ali da se ne može ignorisati veliki narodni otpor bezumnom zakonu u Crnoj Gori koji je pre nekoliko meseci eufemistički poneo naslov Zakon o verskim slobodama.
– Da bismo razumeli kako smo došli do toga da cela Crna Gora na ulicama viče: “Ne damo svetinje!“, moramo da posmatramo rezultate do kojih je došla nauka i da ih stavimo u jasan kontekst koji će nam pomoći da negujemo i dalje kulturu sećanja. To je zadatak svih predavača u KCNS – rekao je Karanović upućujući podršku direktoru KCNS Bojanu Panaotoviću dodavši da ovih dana trpi kritike male grupe građana nezadovoljne što su događaji u Crnoj Gori tema predavanja.
Objašnjavajući da je Crna Gora danas duboko podeljeno društvo, predavač je podsetio da se 1. maja 1945. u listu „Borba“ pojavio članak Milovana Đilasa, u to vreme nespornog crnogorskog komunističkog lidera. Članak je govorio o identitetu Crne Gore.
Đilas nije tada negirao srpsko poreklo građana Crne Gore, ali je govorio da je potrebno izgraditi crnogorski nacionalni identitet. Ta ideja o nacionalnom crnogorskom identitu, podsetio je Karanović, nije bila nova. Nastala je između dva svetska rata, prvenstveno u frankovačkom krilu Hrvatske stranke prava i u nekim centrima moći tadašnjih evropskih sila. Podržali su je pripadnici federalističkog pokreta u Crnoj Gori i Jugoslaviji između dva rata (Savić Marković Štedimlija i Sekula Drljević).
– Đilasov članak izazvao je veliku nevericu u tadašnjoj Crnoj Gori, jer i za one koji su, u zavičajnom pogledu, isticali svoj crnogorski identitet, oni nisu negirali sopstveno srpsko poreklo – rekao je Karanović, dodavši da je ideja o crnogorskom nacionalnom identitetu posle 1945. godine ostala u vrhu tadašnje KP u Crnoj Gori, a sve do početka šezdesetih godina to nije bila masovna pojava. I dalje je političko rukovodstvo stajalo na stanovištu da je svejedno da li se neko izjašnjava kao Srbin ili Crnogorac, ali se ipak preporučuje crnogorski nacionalni identitet.
Godine 1997. došlo je do rascepa u tadašnjoj i današnjoj vladajućoj Demokratskoj partiji socijalista. Prve naznake da će u identitetskim pitanjima nastati problemi i konfuzija u Crnoj Gori mogli su se nazreti 1998. kada je osnovana Dukljanska akademija nauka i umetnosti i naredne godine kada je u policijskoj upravi u Cetinju registrovana tzv. Crnogorska pravoslavna crkva.
