16/10/2019
Zagledajući se u prošla vremena moramo da priznamo da su u našem zavičaju boravili razni narodi. Svi su manje ili više ostavili svoj trag za buduća vremena. Doduše, da li je ovde bilo i Francuza, osim možda vitezova u jurišu ka Jerusalimu ili u poseti Jeleni Anžuskoj, niko sa sigurnošću ne može da tvrdi.
trong>Feliks Kanic je proputovao celom Srbijom beležeći podatke o narodu i običajima, pa iz njegovih putopisa saznajemo i ono što su mnogi zaboravili.
A šta bi smo danas mogli da pokažemo jednom strancu, recimo Francuzu, koji bi želeo da ostane pored Velike Morave nekoliko dana?
Kod motela „Stari hrast“ bi smo ga sačekali i zaželeli mu dobrodošlicu. A onda bi smo ga poveli u Resavu, putem preko drumsko-železničkog mosta iznad Velike Morave, ali i iznad kafane „Moravska noć“.
Svilajnac je mali grad, sa nekoliko hiljada stanovnika. Tu su smešteni razni dinosaurusi, ali krasi ga junaštvo Stevana Sinđelića, koji je na Čegru pucajući u bure baruta ušao u istoriju. A u gradskom centru je i spomenik Mari Resavkinji.
Istina i legenda o devojci Mari, nije važno čija je kćer bila, sačinile su kult od njene ličnosti, pa je ona postala simbol materinstva i slobode u Resavi. Spomenik je pre jednog veka izvajao Slovenac, vajar Ivan Zajec, po liku Zore Milosavljević – Bidžić.
Selo Vojska je rodno mesto epskog junaka Stevana Sinđelića. A dalje, prema Velikoj Moravi nalazi se niz od devet manastira, prava Sveta Gora. Skroviti, daleko od neprijateljskih očiju, sačuvali su autentičnost. Da ima boljih puteva i putokaza, lako bi danas bili dostupni svim turistima.
Pored sela Vojska, Radošin, Gložane, … nalaze se srednjovekovni manastiri Tomić, Jaković, Radošin, Ivković, Dobreš, Devesinje, Zlatenac, Bukovica i Miljkov manastir. Svi manastiri pripadaju Moravskoj umetničkoj školi i potiču iz vremena neposredno pre i posle Boja na Kosovu.
https://youtu.be/z-iL96HwVCwhttps://youtu.be/cfGji38GKG0
https://youtu.be/dT8RsHcYuCkhttps://youtu.be/_1PYGWeaROA
Putujući pored reke Resave dolazi se do Despotovca i manastira Manasija, koji je zadužbina Despota Stefana Visokog, sina Kneza Lazara. Masivne zidine opasuju ovaj manastir krijući tajnu gde se nalazi izvor vode i pećina koju imaju svi manastiri iz srednjeg veka. Ukoliko se otkrije ulaz u skrivenu pećinu, možda će se pronaći i blago Cara Dušana.
Prava lepotica je Resavska (Divljakovačka) pećina, koja se nalazi duboko u nedrima Babine Glave, iznad kraškog polja Divljakovac. Osamdeset miliona godina su stvarani pećinski ukrasi koji zaslužuju svu pažnju posetilaca.
Vinatovača je jedina prašuma u Srbiji, sakrivena na Kučajskim planinama, u Gornjoj Resavi. Bukve koje su visoke i po 45 metara ljudska ruka do sada nije sekla. Divlje životinje retko imaju priliku da sretnu čoveka, pa ga se i ne plaše.
Veliki Buk je ima vodopada koji je prepoznatljiv po nazivu Lisine. Nalazi se na padinama Beljanice, na potoku Vrelo koji se uliva u Resavu. Visina vodopada je 25 metara, a da nije vodopada na Staroj planini, Lisine bi bile srpski rekorder.
https://www.youtube.com/watch?v=https://youtu.be/23_C9KwAEKwhttps://youtu.be/PwpjfMV2MmQ
Nema čoveka koji ne poželi da provede veče i noć u jednom od prenoćišta ispod vodopada. Buđenje uz cvrkut ptica, sa isključenim mobilnim telefonom, izbistriće um svakome!
Reka Resavica je leva pritoka Resave i po njoj je nazvan najmlađi grad u Srbiji Resavica, sedište rudarskog javnog preduzeća. Na izlazu iz naselja u smeru ka Ravnoj Reci, sa leve strane se odvaja uzani makadamski put koji vodi ka još jednom interesantnom vodopadu. Prskalo je odgovarajući naziv za mesto gde se voda strmoglavljuje niz tanku, oštru stenu, pa se čini da je tu čaroliju napravio čovek.
Valkaluci je raj na zemlji. Valkaluci je vlaški naziv koji narod prevodi kao „tiha dolina“, mada bi bukvalni prevod bio „stočna livada“. U netaknutoj prirodi je šumska kuća sa brvnarom u kojoj uživaju lovci. Daleko od mobilnih telefona, samo uz cvrkut ptica i žubor potoka, čovek poželi da se nikada ne vrati u „civilizaciju“.
Put preko Pasuljanskih livada do Senjskog Rudnika je uzbudljiv sam za sebe. Sama pomisao da su u ovom gradu-muzeju snimane TV serije „Petrijin venac“ i „Čizmaši“ unosi u svakog nekakav čudan nemir i povratak u vreme kada je počela industrijalizacija Srbije. Kustos u muzeju ume da dočara težak život rudara.
Reka Crnica se probija kroz klisuru ka Paraćinu, a reka Ravanica vodi ka manastiru Ravanica i dalje ka Ćupriji.
Zadužbina Kneza Lazara i mesto gde se sada čuvaju njegove mošti, pleni pogled svakog koji tuda prolazi. Nerazumno bi bilo da se ovaj manastir ne obiđe i da se u njemu čovek ne pokloni pred sarkofagom u kome počiva tragičar Boja na Kosovu.
Na izlazu iz sela Senje treba skrenuti levo putem ka Stubici i Popovcu. Iznad Stubice je izvanredna pešačka staza sa vidikovcem, a iz Popovca se skreće u selo Zabrega koje se nalazi na početku klisure reke Crnice. Tu, u klisuri, nalazi se manastir Namasija, verovatno najstarija monaška zadužbina.
Iz Popovca put vodi ka selima Buljane, Šaludovac, Gornja Mitnica i Izvor u kome je manastir Sveta Petka sa domom za nevoljne. Dalje se ide ka izletištu Grza u kome ima mesta da se čovek odmori i prespava. Povratak je putem ka Paraćinu, a onda prema Ćupriji i Jagodini.
Morava grad će najverovatnije da objedini sva tri pomoravska grada koja povezuje najduži bulevar. U sredini je Ćuprija ili Ravno, srpska naseobina stara osam vekova, ili Horeum Margi, rimski kastrum.
O gradovima ne treba trošiti reči.
Svilajnac, Despotovac, Paraćin, Ćuprija i Jagodina bi mogli da imaju jedinstvenu turističko-ugostiteljsku ponudu i da tako budu lideri turizma u Srbiji. Ovako, svaka vaška obaška, ne mogu da prihvate makar za jednu noć običnu đačku ekskurziju sa 4-5 autobusa. Nema dovoljno hotelskih soba, nema dovoljno velikog restorana, nema vrednih suvenira iz centra Srbije, nema….
Naravno, na kraju obilaska znamenitosti i prirodnih lepota našeg zavičaja, vinskim putem treba vratiti gosta iz Francuske do motela „Stari hrast“. U usputnoj vinariji uslužiti vinom Francuza je veliki izazov. A zašto da ne, pa i mi imamo i grožđe i vino koje je tako dobro da Francuz odmah zaboravi na loše puteve kojima smo ga prošetali kroz Resavu i Veliko Pomoravlje.
Bili smo na mnogim đačkim ekskurzijama, pamtimo sve ono lepo što smo doživeli, pa je možda dobro da sada napravimo jednu malu ekskurziju ostajući u svom zavičaju.
