Opaka bolest odnela je još jedan mladi život-počivaj mirno medju andjelima, hrabra Dijana !!!

  • Autor: Željka Prokić

19/07/2019

Ćuprija-Juče je, nakon godina borbe sa teškom bolešću, preminula Dijana Milojković. Devojka hrabra, mlada. Imala je samo 33 godine, godina malo za sve što je tek trebalo da je čeka, premalo godina da baš ona bude ta koja se bori sa ovako opakom bolešću.


Foto: Instagram dijanaslife

Dijana je rodjena u Ćupriji, 1987. Godine, posle završene srednje škole, završila je čak dva fakulteta. Dokaz da pamet I lepota ipak idu zajedno.

Dijana je postala poznata široj javnosti još kada je davne 2009, godine pobedila na izboru za “Miss Srbije”, a onda je 2014. Godine postala “Miss Evrope” i “Miss Sporta” na takmičenju u Bejrutu. Ipak, Dijana je u 27. Godini saznala da boluje od invazivnog carcinoma materice.

Nakon tog saznanja, ova prelepa Ćupričanka je rešila da se bori, da ne odustane, i rešila je da sve o svom životu I borbi protiv ove opake bolesti podeli sa drugim ljudima, i tako je otvorila svoj blog, tako je nastao mali dnevnik Dijaninog života, života koji živi sa kancerom u telu. Njena prva beleška bila je:

Vera pre svega

19 oktobar, 2016 by

-“Da li ste ikada upoznali osobu koja ima dva života? Pitate se kako je to moguće? Objasniću vam.
Ja sam Dijana. Prošle godine mi je ustanovljena dijagnoza invazivni karcinom materice, a samo par meseci nakon toga i metastaze u limfnim žlezdama – u abdomenu i vratu. Iako su moje prognoze bile zastrašujuće, nisam ni jednog trenutka žalila sebe niti patila nad svojom sudbinom. Verovala sam u sebe i znala da ću izaći kao pobednik! Dakle prvi život sam živela punih 27 godina pre nego što sam otkrila da imam karcinom i drugi živim sada, mnogo jača, malo sebičnija i najsigurnija u sebe! Želim da podelim svoje iskustvo sa svima vama koji se borite sa bilo kojom bolešću, da vas motivišem i pokažem vam da ništa nije nemoguće!”




I BORILA SE. Borila se uporno, uvek verujući da će sutra doći novi dan, bodrila svojom snagom i druge, koji nisu u borbi protiv karcinoma bili jaki, pisala na svom blogu o načinu ishrane, i o raznim drugim stvarima koje su se ticale njene borbe i želje da bude uporna i istrajna, sanjala je o danu kada će sve to biti gotovo I kada će moći da se bavi svim onim stvarima o kojima je maštala i verovala. Kao njena sugradjanka, pratila sam njene objave na blogu I zajedno sa njom sanjala I verovala.

Njena volja za životom bila je toliko jaka da je u pitanju bio samo dan kada će sve biti po starom, kao pre onog trnutka kada je saznala da boluje od opake bolesti. Dijana je bila neko ko se borio i verovao svim srcem da je kancer izlečiv, i da će još dugo moći da svoja iskustva i savete deli sa drugima koji su, nažalost, bolesni, svojim blogom, svojim gostovanjima u raznim emisijama ona je svima dala nadu da postoji neko ko je oboleo, ko se leči, ko živi. I ja sam verovala, radovala se sa njom kada god je izbacila neku objavu na svom profilu gde je nasmejana, srećna….

Poslednja Dijanina objava bila je povodom Svetskog dana borbe protiv kancera i glasila je:
“Juče je bio svetski dan borbe protiv raka. Danas je moj 1368. dan borbe protiv raka.

Ljudi koji su se razboleli prolaze kroz dramu svakog dana. Njima je svaki dan borba. Dan bez bolova je praznik. Uprkos svemu trudim se da sam optimistična, samu sebe ohrabrujem i verujem da rešenje uvek postoji. Ni jednog trenutka ne treba gubiti nadu. Ljude treba informisati i o važnosti prevencije i ranog otkrivanja raka ali i tome gde i kako se lečiti. U razgovoru sa ljudima koje sam sretala po bolnicama mislim da je neophodno angažovanje psihologa u svim specijalizovanim ustanovama u kojima se radi dijagnostika i u kojima se leče osobe sa malignim bolestima. Time bi se unapredio psihološki status pacijenata i članova porodice. Želim samo da kazem da karcinom nije bolest jednog člana, to je bolest cele porodice, tu su svi pogođeni i zajedno vode borbu protiv te pošasti. Beskrajno sam zahvalna svojoj porodici i prijateljima-stvarnim i virtuelnim, koji mi pružaju najveću podršku. Zahvalna sam i onima koji su u nedostatku pravih reči jednostavno nestali.

Želela bih da podstaknem sve one koji su se nakon saznanja da se neko razboleo, suočili sa nedostatkom reči da se ipak jave. Obratite se onima koji su imali nesreću da obole od ove opake bolesti. To su oni isti ljudi sa kojima ste se do juče družili i smejali. Nađimo se jedni drugima i kada je najteže. Nije sramota biti bolestan i nije teško biti fin. Jer niste ni svesni koliko nama to znači!

Ostanite mi nasmejani i verujte uvek!

Voli vas vaša Dijana!”

A onda, sinoć videh objavu na fejsbuku da je Dijana, naša Dijana, izgubila svoju poslednju bitku, da je juče zauvek zatvorila svoje prelepe oči.

Naša hrabra Dijana, ponos grada Ćuprije….Draga Dijana, počivaj u miru, I budi sigurna da si svojom hrabrošću i savetima pomogla mnogima koji se i dalje bore sa tom opakom bolešću, koja ne pita ni za pol ni za godine, I DOK JE NAS KOJI TE VOLIMO I POŠTUJEMO, ŽIVEĆEŠ VEČNO, MILA  HRABRA DEVOJČICE…

Neka ti je večna slava, počivaj u miru, tamo, negde daleko, sa andjelima….

DRUŠTVO VESTI GRADA ĆUPRIJA