PR tekst– VELINGTON ČIZME – ŠARENI IZBOR ZA SIVE KIŠNE DANE
Autor:MEDIA PS
Nebojši su problemi sa bubrezima otkriveni 2007. godine. Tada je majka poželela da svom sinu da bubreg, da bi mogao normalno da živi. Medjutim….
“Na dijalizu sam pošao 2008. godine kada sam imao 22 godine. Pre toga imao sam neuspešnu transplantaciju kada mi je mama dala bubreg. Pre bolesti sam završio srednju školu i radio nekoliko poslova. Ustalio sam se u radu sa ocem koji je mašinbravar pa sam učio zanat od njega a i upisao sam vanredno Fakultet za uslužni biznis, smer Menadžment finansija”, izjavio je Nebojša za naš portal o životu pre dijalize.
Nebojša je već 16 godina na dijalizi, i veliki deo života je proveo živeći sa ovom bolešću. Bolest ga je prilično sprečavala da radi pošto je broj poslova koji je ja mogao da obavlja sa samo dva slobodna radna dana u nedelji (i dva dana vikenda) i bez fizičkog napora bio dosta mali. Takođe su mu bila ograničena putovanja, pošto je 3 puta nedeljno morao da bude fizički u ćuprijskoj bolnici na dijalizi.
Ali, Nebojša je bio mladić pun elana. “Ipak, uspeo sam da iskoristim najbolje vreme koje sam imao i mogućnosti koje sam imao. Tako da sam se posvetio mnogim hobijima. Tako sam kao već pacijent na dijalizi počeo da skijam. Zbog prethodno pomenutog rasporeda ja nisam mogao da provodim puno vremena na planini, ali sam koristio pojedinačne dane ili vikend sa prenoćištem sa odem da drugarima do Kopaonika, Stare planine, Crnog vrha ili negde drugde i učim ovaj sport, a takođe i da beskrajno uživam u njemu”.
Takodje, Nebojša je još kao mali uvek voleo hodanje, tako da mu je bilo veliko zadovoljstvo hodanje u prirodi, planinarenje i druge aktivnosti vezane za to.
“To se nastavilo i nakon što sam krenuo na dijalizu. Izdvojio bih planinarenje do vrha Rtnja kao jednu od najlepših avantura u prirodi a takođe bih izrazio i žaljenje što nisam išao na mnogo više takvih. Ako mi se pruži prilika u životu da opet hodam bez bolova, definitivno ću to iskoristiti”, rekao je za naš portal Nebojša.
Foto privatna arhiva
Pored šetnji u prirodi , jedan od hobija mu je i branje gljiva.
“To je takođe jedan od hobija koji skoro uopšte više ne mogu da upražnjavam. Takođe sam otkrio i ljubav prema motorima. Tako da sam ubrzo sakupio nešto para za jeftin motor, a koji je dovoljno bio jak i brz da me nosi širom Srbije, a i malo dalje”, govori sa setom u glasu Nebojša, pričajući o vremenu kada je još mogao da se kreće.
Nažalost, motor je morao da proda početkom ove godine, zato što su pare bile potrebne za lečenje, ali ne isključuje mogućnost da nekada u budućnosti, ako uspe da dobije odgovarajući bubreg, voleo bi, kako sa puno nade i tuge u glasu kaže, da ponovo odvoji vreme i bude u stanju da putuje..
Pored svih ovih hobija, koji iziskuju napor i kretanje, o čemu Nebojša može da samo sanja trenutno, jedan od Nebojšinih mnogobrojnih hobija koje je sticao u godinama na dijalizi jeste i 3D štampanje.
Sada sam kreira različite funkcionalne 3D modele i štampa 3D štampačem. Koristi za pravljenje jedinstvenih igračaka za svoju sestričinu.
Ali, kako vreme prolazi, Nebojša sada ima bolove pri hodanju. Naime, od 2021. godine, počeo je da oseća poteškoće u hodanju. U pitanju su najviše bolovi u kostima stopala, ali takođe se javljaju i u kostima ruke i zglobovima nešto manje. Objašnjeno mu je da je to posledica višegodišnje dijalize, odnosno povišenog parathormona, fosfora i kalcijuma u organizmu. Ovaj bol se obično javlja prilikom hodanja i skoro potpuno ga je zaustavio u svim fizičkim aktivnostima.
Takođe mu je dijagnistifikovana i osteoporoza, tako da ona dodatno komplikuje stvari. Usled ovih okolnosti skoro potpuno je prestao da šeta, a o skijanju ili nečemu zahtevnijem i ne pomišlja. Takođe utiče i na sve druge aktivnosti.
“Bilo kakav rad pa čak i običan turistički obilazak postao je bolno iskustvo. Problemi sa hodanjem su me takođe podstakli da sasvim slučajno pronađem i novi hobi. Pošto nisam mogao da hodam a nisam želeo da svuda idem autom, razmišljao sam o alternativnim načinima kako da i dalje ostanem prilično mobilan”
Tada je prvi put isprobao električni monocikl. Kaže da nije ni znao hoće li moći to da vozi i hoće li ga boleti noge dok vozi.
“Ispostavilo se da mi je električni monocikl omogućio da se krećem sa mnogo manje bola dok je takođe omogućavao da budem i dovoljno spor da se krećem sa pešacima ali i dovoljno brz kada treba da se prođe više kilometara”.
“Električni monocikl sam počeo da vozim iz praktičnih razloga, zbog svoje lične mobilnosti mnogo uživam da vozim i sam. Daje osećaj slobode i jako pozitivno utiče na mentalno zdravlje. Naročito zato što mi omogućava da stignem bilo gde, dok sam ranije bio teško pokretan i prilično statičan. Nakon što se transplantiram, nadam se da ću naći dobar posao koji će biti u skladu sa mojim mogućnostima”.
Ipak, pored svih ovih želja, da može slobodno da se kreće, sam i bez bolova, Nebojšina najveća želja je da osnuje svoju porodicu, jer kaže, uskoro stižu četrdesete, a voleo bi da u svom naručju drži svoje dete, a da je pored njega žena koja ga voli, takvog, kakav jeste, i da može sa njom da uživa u danima koji dolaze…
Da pomognete Nebojši da ostvari svoj sam vezan za porodicu, možete poslati SMS 1655 NA 3030 preko humanitarne organizacije BUDI HUMAN
Cena SMS PORUKE JE 200 dinara (pdv se ne naplaćuje)
Upiši human1655 na 455
Uplati na račune:
DINARSKI RAČUN: 160-6000001908448-33
DEVIZNI RAČUN: 160-6000001909422-21
IBAN: RS351606600000190942221
SWIFT / BIC: DBDBRSBG
PRIJATELJ TEKSTA
