PR tekst– VELINGTON ČIZME – ŠARENI IZBOR ZA SIVE KIŠNE DANE
Autor: Andrea Dobrosavljević
Dečak koji je krenuo od nule i čovek koji nikada nije bio povređen. Pozitivna energija, čvrst karakter i miran stav su samo neki od epiteta koji ga opisuju.
Foto privatna arhiva MB
Sportista koji je na izmaku karijere a kojeg opet ne puštaju da se penzioniše zbog svih kvaliteta koji ga krase. Dragi čitaoci, reč je o Milijanu Bocki, samoukom košarkašu koji unosi promene u kojem god klubu da zaigra kao i aktuelnom treneru 3×3 Derventa.
Andrea Dobrosavljević: Kako si se osećao kada si prvi put uzeo loptu i ruke i počeo sa treniranjem košarke?
Milijan Bocka: Košarkom sam počeo da se bavim isključivo radi nekih problema koje sam imao u životu, ona mi je bila beg iz nemaštine kojom smo gotovo svi bili zahvaćeni. Svoje životne probleme sam počeo da rešavam kroz bavljenje košarkom, i to je jedino što me je činilo srećnim.
AD: Zašto košarkaška a ne fudbalska lopta na primer?
MB: Iz mesta odakle dolazim (Odžaci) je uvek bilo više košarkaša nego fudbalera ili ostalih sportista. Jednostavno, poznati smo po tom sportu i iako smo sada malo zatajili, verujem da ćemo se vratiti na period kada je treniranje košarke bilo velika stvar. Kada sam ja počinjao bilo je mnogo prepreka koje sam trebao da pređem kako bih dostigao neki osnovni nivo igranja košarke.
AD: Da li si kao mali nekada razmišljao o tome šta bi više voleo da budeš-poznat ili priznat?
MB: Iskreno govoreći, želeo sam samo da dokažem nekima da određeni fizički nedostaci (kao što je visina npr. koja je za ovaj sport izuzetno važna) ne moraju da budu nepremostiva prepreka kada je bavljenje košarkom u pitanju. Kako dolazim iz malog mesta jednostavno sam želeo da pokažem inat u meni određenim ljudima da ja nešto mogu da uradim u životu.
AD: Nadovezujući se na dati odgovor, da li deliš razmišljanje sa Željkom Obradovićem koji je jednom rekao: ,,Nije do visine, do glave je!’’?
MB: Sve je do glave i do onoga kako ti u njoj improvizuješ neke stvari, kako ih postaviš i kako ideš ka ciljevima. Ako si uporan da to ostvariš, mislim da nema prepreke koja može da te zaustavi. Poznajem mnogo sportista koji su napravili vrhunske rezultate i zavidne karijere jer su bili jaki u glavi.
AD: Da li šampion može da postane neko ko nema X faktor?
MB: Košarka je timski sport u kojoj učestvuje dvanaest igrača+trener. Imao sam tu čast da igram u ekipi koja se bori za osvajanje neke titule tako da uz dobru trenerovu postavku igrača-može. U svakom timu imaš vođu a ako je trener ambiciozan da se nešto i osvoji tim može da uspe i bez pojedinca koji se izdvaja. Sve treba da se poklopi kako bi se napravio vrhunski uspeh.
AD: Zašto se za publiku kaže da je ona šesti igrač, u smislu da je toliko važna?
MB: Jeste važna jer diže energiju i tebe kada padneš, ona probudi u tebi onih 110% koji su ti potrebni za igru. Poenta sporta je da zaintrigiraš publiku i da ona vidi nešto što je vredno za celokupno bavljenje sportom i košarkom.
AD: Ko su bile osobe koje su te inspirisale i podržavale na tvom košarkaškom putu?
MB: Mali broj njih me je podržavao jer nisu verovali u mene zbog visine koja mi je nedostajala. Volim da se našalim i kažem: ja sam od želje narastao, od preterane želje. Najveća podrška mi je bila majka (prosvetni radnik) koja me je podržala i kada sam joj rekao da želim da napustim studije prava kako bih se posvetio košarci, i meni je to bilo dovoljno.
AD: Kako pronalaziš motivaciju i može li disciplina bez nje?
MB: Teško ju je naći, mada je pronalazim u svakodnevnim životnim stvarima. Konstantna potreba za dokazivanjem je ono što me drži motivisanim jer je mnogo teže ostati broj jedan nego doći do njega. Zato je Novak Đoković fenomen. Što se tiče discipline i motivacije, mislim da su one usko povezane jer te zajedno vode ka istom cilju.
Foto privatna arhiva MB
AD: Postoji li trener iz prošlosti kakav bi ti voleo da budeš deci u budućnosti?
MB: Promenio sam puno trenera i svaki je bio specifičan na svoj način jer je svačija vizija košarkaškog cilja bila priča za sebe. Kompleksno je pitanje da bih mogao da donosim zaključak, moje je da izvršavam zadatke koje mi je trener dao i ujedno učim kroz iste.
AD: Kako je tvoje bavljenje košarkom uticalo na život van terena?
MB: Kako se ponašaš na terenu, to prenosiš i na sve van njega. Smatram da sportske karakteristike brzo prenosiš i na svakodnevni život, jer onaj ko je borac na terenu je sigurno borac i u životu.
AD: Postoji li posebna rutina ili pak ritual kog se pridržavaš pred svaku utakmicu?
MB: Postoji naravno, a jedan banalan primer je ako krenem sezonu sa određenim donjim vešom, čarapama ili trakom ja to samo na utakmicama i nosim. Samim tim dajem sebi na značaju da mi taj odevni predmet daje utisak sreće i toga se pridržavam. Izuzetno sam pobožan i samo u Boga i verujem, a ovo su sitnice koje svako od nas praktično praktikuje.
AD: Zamišljaš li utakmicu dan pred istu?
MB: Jako dobro pitanje i jako bitna stvar. Vizualizovati utakmicu i postaviti stvari onako kako ti misliš da bi bile dobre je značajna stvar, dok sa druge strane imaš trenera koji ti daje zadatke na dan utakmice i imaš protivnika, naravno.
AD: Da li ti se nekada desilo da misliš o gubitku utakmice ili neuspehu?
MB: Generalno sam tog razmišljanja da ako daš 100% sebe i i ako ni to nije dovoljno, onda znaš da nije toliko do tebe i da priznaš da je neko u tom trenutku bio bolji od tebe.
AD: Šta misliš o floskuli ,,Važno je učestvovati’’?
MB: Kada uđete u profesionalne vode, to razmišljanje prestaje jer vi od toga zarađujete za život i imate očekivanja koja normalno treba i da ispunite.
AD: Šta je sa sportskim psiholozima u košarci, znaš li da postoje kod nas?
MB: Znam da postoje npr. u KK ,,Joker’’ i oni su sve više neophodni prvenstveno za razvoj dece u sportu zato što odrastaju u različitim sredinama, samim tim je svakome od njih potreban određeni pristup.
AD: Da li ti se nekada desilo da te je trener izneverio, u smislu da te je ostavio na klupi kada si to najmanje očekivao?
MB: To se dešava stalno i to je taktika trenera. Nije on mene izneverio, prosto je shvatio da nisam prednost u tom trenutku i zato me je ostavio jer ne bih tada mogao da doprinesem timu na pravi način. Svaki igrač u timu ima svoju ulogu na kojoj treba da radi kako bi zajedno postigli vrhunski rezultat.
AD: Kada je reč o Crvenoj zvezdi i Partizanu, šta je ono što misliš da im fali kako bi bili na nivou poput Real Madrida ili Panatinaikosa? Odnosno, šta treba da urade kako bi izašli van okvira Balkana?
MB: Počeli su da ulažu finansijska sredstva i imaju dobre trenere što je vrlo dobro, ali ne i odlično. Dobro si rekla, balkanski mentalitet je taj koji nas koči, mi bi sve da uradimo za jedan dan ili godinu, što i nije baš moguće. Potreban je kontinuitet, sistemski plan i dobar timski rad. Ne može sve da se uradi novcem i to oni vrlo dobro znaju. Potrebno je strpljenje.
AD: Kada smo kod domaćih klubova i mlađih selekcija, šta kažeš za fenomen zvani Kk ,,Mega’’? Da li je ona mašina za proizvođenje talenata?
MB: To je bukvalno košarkaški fenomen i naravno da jeste. Ona je u poslednjih deset godina na čelu sa Miškom Ražnatovićem dala najmanje petsto vrhunskih košarkaša. U ABA ligi je ,,Mega’’ bila na četvrtom mestu sa decom koja su se nosila sa raznoraznim preprekama-nije do godina već do postavke, organizovanosti i želje da se napravi nešto veliko.
AD: Da li ti se nekada javila želja za reprezentacijom?
MB: (Osmeh) Naravno da jeste, mislim da jedino što postoji u svakom sportisti jeste ta želja da zaigra za svoju zemlju. Mi smo takav narod i nacija da nam je to prosto u krvi, a onaj ko kaže da je drugačije znaj da ne govori istinu.
AD: Reci nam, da li su te nekada smatrali čudnim?
MB: (Smeh) Uvek, dolazim iz sredine u kojoj se sve smatra čudnim, a kamoli mali ćelavi dečak koji na +35 stepeni ide 25km pešaka na teren, bude tamo ceo dan i vrati se isto tako. Tako sam ojačavao imuni, fizički i mentalni sklop, to su astronomski napori i bio sam izuzetno ponosan što sam sve to izdržao i prošao.
AD: Najveća životna lekcija koju si naučio baveći se ovim poslom je?
MB: Ako si maksimalno posvećen, vredan i radan, sve možeš da ostvariš. Čuveni faktor sreće svakako da treba da bude prisutan, ali bez ova tri ništa ti ne vredi.
AD: Za kraj, šta bi rekao mlađem sebi, onom dečaku što je zamišljao da bude ovo što si sada?
MB: Ne bih mu ništa rekao jer je taj dečak dao sve od sebe da bih ja danas bio ovde.
Milijane hvala ti što si dao intervju za naš portal, bilo nam je zadovoljstvo.
PRIJATELJ TEKSTA
