PR tekst– VELINGTON ČIZME – ŠARENI IZBOR ZA SIVE KIŠNE DANE
Izvor: kafenisanje.rs
Iako je hemijska formula snežne pahulje ista kao kod vode ili leda, sneg se dosta razlikuje od ostalih padavina. Razlog tome je što pahulje nastaju u oblacima gde se snežni kristali formiraju direktno iz vodene pare.
Foto: ilustracija-pixabay
Snežne pahulje su zapravo sastavljene od ledenih kristala i njihov oblik određuje oblik molekula vode od kog su kristali nastali. Kako se molekuli vode u ledu vezuju u nizove pravilnih šestougaonih prstenova, tako svaka pahuljica ima šest krakova, a rast i oblik pahulje zavise od koncentracije vlage u oblaku i temperature vazduha. Padavine nam u vidu snega dolaze kad je temperatura vazduha ispod 2 stepena Celzijusa. Mit je da temperature moraju da budu ispod nule da bi padao sneg. Štaviše, najveće snežne padavine dešavaju se kad je temperatura vazduha između 0 i 2 stepena, a one iznad 2 stepena Celzijusa doneće nam susnežicu ili kišu.
Temperatura vazduha zaslužna je i za to da li će sneg biti suv ili vlažan. Sneg biva suv obično u hladnim danima kad pada kroz suv vazduh i takve pahulje obično budu male i lagane, ne lepe se i jači vetar lako može da ih oduva smanjujući vidljivost, što može da bude opasno u saobraćaju. S druge strane, na temperaturi koja je malo iznad nule, kraci snežnih kristala se tope i spajaju sa drugim kristalima, formirajući tako krupne i teške pahulje koje se lako vezuju. Ovakva vrsta snega pogodna je za pravljenje grudvi ili Sneška Belića.
Privlačnost snežnih pahulja ogleda se u njihovoj kompleksnosti i beskrajnim varijacijama zbog čega često dolazi do tvrdnje da ne postoje dve iste pahuljice. Iako je to nemoguće testirati, veliki broj nijansi u temperaturi i vlažnosti vazduha formira bezbroj različitih karakteristika koje mogu da odu u sasvim drugom pravcu u zavisnosti od sredine u kojoj se formiraju.
PRIJATELJ TEKSTA
