- Autor: Danijela Stojanović
05/03/2019
Paraćin-Poetesa iz Paraćina, Olga Mančić Ružić, poznatija kao Lodika, bila je specijalni gost Međunarodnog festivala poezije koji je 9.marta u Beogradu organizovao Kulturni centar Mesopotamije. Njena pesma „Povratak“ ušla je u zbornik „Božanstvena ženo 2019“ u kome su zastupljeni pesnici iz Afrike, Azije i Evrope.
style=“text-align: center;“>Foto Privatna arhiva
Već narednog dana Lodika je učestvovala na Evropskom facebook festivalu na Novosadskom sajmu gde je promovisala Zbornik dečijih radova u izdanju Književnog kluba „Mirko Banjević“ iz Paraćina čiji je predsednik. Ubrzo zatim, u organizaciji Srpske kraljevske akademije naučnika i umetnika u Parohijskom domu promovisan je Zbornik poezije „Pesmodarje Sv Anastasiji“ u kome se takođe nalaze stihovi ove pesnikinje. To je bila prva međunarodna manifestacija „Anastasijini dani“ posvećena postojanju Žičke arhiepiskopije Pećke patrijaršije Srpske pravoslavne crkve. Pored poznatih akademika, naučnika i književnika skupu je prisustvovao njegova ekselencija, dr Hasanov, ambasador Azerbejdžana.
klik na sliku
D.S. – Kako se osećaš kao neko ko je u par dana učestvovao na više značajnih festivala?Lodika – Kada su u pitanju kulturna dešavanja, ma koliko ih bilo, doživljavam ih kao prirodan tok života, zapravo za mene imaju viši smisao u odnosu na svakodnevnicu koja zamara, ova dešavanja su prava relaksacija duše.D.S. – Sećaš li se naslova svoje prve pesme i kada je napisana?Lodika – Oho…Davno je napisana moja prva ljubavna pesma, kako da ne, „Crne oči“, naravno u vreme odrastanja.D.S.- Na koju pesmu si posebno ponosna?Lodika – Pa nema tu ponosa, ima pesama koje su ti značajnije i pesama koje su po mišljenju publike ili kritičara uspešnije, koje imaju umetničku vrednost, stvar ukusa… Sve pesme su pisane po osećanju, emociji i svaka je za sebe. Na kraju, one dok žive u autoru čekaju da se iznedre, kad se iznedre same sebi nalaze put u čitaocu.D.S. – Kada si objavila prvu zbirku pesama i kako je nazvana?Lodika – „Zeleni okovi“ 1989., Prosveta Niš i „Pismo prijatelju“ 1991.godine“, pa redom „Na raskrsnici“, „Kad prođe sve“, „Azbuka vremena“, „Metafora gline“, „Mostovi duše“.. i jedna sa haiku poezijom „Mesečina u kolibi“, prvonagrađena. Olga Mančić Ružič Lodika rođena je u Prokuplju. Dosad je objavila 8 zbirki poezije, deveta je u pripremi. Njene pesme prevedene su na nekoliko jezika, objavljivala je u časopisima, novinama, (kratke priče, haiku stihovi, osvrti, pesme) i mnogo puta je nagrađivana. Pored pisanja bavi se i slikarstvom. Učesnik je mnogobrojnih likovnih i književnih kolonija. U Prokuplju je osnovala Haiku udruženje Isa buson koje je na žalost danas ugašeno. Idejni je tvorac umetničke kolonije u tom gradu. Član je UKS-a i HUS-a. Životni put je doveo u Paraćin gde i danas živi i stvara.
