MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

Tucindan je narodni praznik koji se obeležava dva dana pred Božić !!!

Tucindan je narodni praznik koji se obeležava, dva dana pred Božić, odnosno dan pred Badnji dan, a običaji nalažu da baš danas treba spremiti pečenicu za Božić.

Praznik je nazvan Tucindan jer se nekada prase ili jagnje „tuklo“, odnosno udaralo krupicom soli ili ušicama od sekire, pa se onda, tako ubijeno ili ošamućeno, klalo i redilo.

Pečeno prase ili jagnje nazivalo se i „božićnjara“. Posle posta, koji traje do 7. januara po gregorijanskom kalendaru, vernici treba da se na Božić omrse pečenicom, njenom mašću ili jabukom i dunjom koje su izvađene iz nje.

Običaj vezan za klanje pečenice, ostao je verovatno iz stranih mnogobožačkih vremena, vezan za žrtvoprinošenje. Crkva ga je prihvatila i blagoslovila, jer posle Božićnjeg posta, koji traje šest nedelja, jača hrana dobro dođe, pogotovo što su tada izuzetno jaki mrazevi i zime.

Kokoška, guska, patka ili ćurka, međutim, u mnogim se krajevima ni u kom slučaju ne smeju naći na prazničnoj trpezi zbog verovanja da je pernata živina simbol „nazadovanja i rasturanja kuće jer kljuca i baca zemlju iza sebe“. Tamo gde se, ipak, kolje za supu, odmah se odbace glava i noge.

U nekim krajevima, na Tucindan se ne večera za stolom nego na podu. Prvo se postavljaju so i beli luk, a onda hleb, pasulj, kupus i ostala posna hrana. Za večerom domaćin mora biti okrenut istoku.

Na Tucindan su ponegde decu „koja to zasluže“ i kažnjavali, pa i tukli, a posle tog dana ne, jer bi, po verovanju, na mestu udarca iskočili čirevi.

Tako se na Tucindan održao običaj, kao u nekim mestima severnog Banata, da roditelji simbolično „tuku“ decu da bi bila valjana i poslušna.

Prema drugom verovanju, na današnji dan nikako ne valja tući decu jer će u tom slučaju cele godine biti nevaljala, a izaći će im i čir na svakom mestu gde danas budu udarena.

Ako su deca danas ipak dobila neku ćušku, onaj koji je danas udaren treba da kaže „Čiri, miri da imaš dvadesetčetiri“.

Domaćica priprema brašno za mešenje, posudu sa zrnevljem žita, a u selima menja slamu u gnezdima za živinu, pribavlja suve šljive, smokve, orahe, novčiće i bombone koje će prosuti na Badnje veče po slami razastrtoj u kući, a deca ih pokupiti pijučući.

SPONZOR TEKSTA

PRETHODNE VESTI

SLADJA ALLEGRO –  NE DAM TE