MENUMENU

NAJNOVIJE VESTI

KNJIGA Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje-najstarija narodna jela !!!

  • PR tekst (Miodrag Ilić)

Danas, vek kasnije, Miodrag Ilić, autor knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje, vodi nas kroz istorijat kulture ishrane i običaja na ovim prostorima. Kulturu ishrane, tradiciju i običaje jednog naroda veoma dobro oslikavaju upravo mirisi i ukusi domaće hrane. Velikim delom, ona je i obeležje nacionalnog identiteta. 

Foto: Privatna arhiva

Večito pitanje: da li postoji autentična srpska kuhinja, ovom knjigom dobija sistematičan i autoritativan odgovor.

Gledano u međunarodnim okvirima, postoji standardizacija tradicionalne hrane, odnosno tradicionalnih jela i sastojaka.

Profesor dr Slađana Šobajić, redovni profesor Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, u predgovoru knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje, kaže: “Zbog značaja koji tradicionalna hrana ima u očuvanju kulturnog nasleđa jedne zemlje ili zajednice, ali i zbog očuvanja raznovrsnosti ishrane i dijetarnih navika i postizanja adekvatnog nutritivnog statusa, veoma je važno dokumentovati tradicionalnu hranu, sačuvati stare recepture i stare načine pripreme hrane. Proučavanje tradicionalne hrane daje važan uvid u način ishrane i u to kako se on menjao kroz vreme. Ovoj temi je bilo posvećeno nekoliko velikih evropskih projekta, kao što su TRUEFOOD, BaSeFood i EuroFIR.”

“Dakle, pre nego što vas neko ubedi da je neko jelo “tradicionalno”, raspitajte se kod starih baka i deka da li je to istina ili potražite pouzdane zapise koji su nastali pre Drugog svetskog rata o tome. U svakom slučaju, ne znači da vam se to jelo neće svideti čak iako nije pravo tradicionalno, samo bi trebalo biti precizan u terminologiji.” – kaže Miodrag Ilić za portal MEDIA PS (Pero Srbije), koji je autor knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje.

“Uticaj drugih kultura na to šta se jelo na nekom prostoru, to je kod svih naroda bilo normalno, tokom istorije. Pa još su stari Rimljani, i to kao veliki osvajači, trpeli uticaj kultura koje su pokoravali. Naravno i oni su širili svoj uticaj na pokorene narode. To je uvek dvosmerno. Samo, ne treba dozvoliti rasprave “stručnjaka” o tome da ne postoji srpska nacionalna kuhinja i da je to sve uticaj drugih naroda i kultura.To, jednostavno, nije tačno.”, nastavlja Miodrag Ilić.

Tema ove posebne knjige je domaća kuhinja, što i sam naslov kaže – tj. sve ono što je u istorijskim delima srpskih etnologa zapisano da je nastalo radom amatera kuvara, domaćica, domaćina u porodičnom okruženju. A domaća kuhinja, kultura ishrane jednog naroda, deo je nematerijalne kulturne baštine svakog naroda.

Da bi obezbedio bolje očuvanje te vrste kulturne tradicije i upozorio na njen veliki značaj, UNESCO je kreirao listu nematerijalne kulturne baštine. Kao deo nacionalnog i kulturnog identiteta, na ovoj listi je i krsna slava. U budućnosti, osnovni zadatak svih nas je da podržimo svaku akciju koja će dovesti do postavljanja što više tradicionalnih jela domaće kuhinje na UNESCO listu, radi očuvanja od zaborava.

Na promociji knjige, koja je održana 23.05.2018. godine u Beogradu, podršku ovom projektu, kao važnom za očuvanje tradicije i nematerijalne kulturne baštine Srbije, iskazala je Tijana Maljković, sekretar Udruženja za turizam Privredne komore Srbije:

“Za PKS je veoma važno da prepoznamo ovakve projekte, koji imaju veliki značaj za turizam i ugostiteljstvo.”

Nakon promocije knjige u Beogradu, autor Miodrag Ilić sa saradnicima, obišao je mnoga mesta u Srbiji: Bela Crkva (Narodna biblioteka i Narodni muzej), Topola (Gradska biblioteka Radoje Domanović), Zrenjanin (Narodni muzej Zrenjanin), itd.

U maju 2019. godine, planirana je značajna promocija knjige Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje u Beču, u organizaciji Srpskog kulturnog foruma i uz podršku Ambasade Srbije u Beču.

Zajedno sa suprugom sa kojom vodi sajt o receptima i kulturi ishrane,  Miodrag Ilić je zaključio da je malo sličnih knjiga o tradicionalnoj kuhinji i ishrani koje su ujedno i istorijski i etnografski dokumentovane.

Upravo tako su nastali ideja i koncept na kojima je zasnovano Miodragovo ozbiljno i iscrpno istraživanje.

Autor knjige Miodrag Ilić je izabrao tradicionalno kulinarstvo kao temu jer je to suštinski i napopularnija i najintrigantnija tema, i njome se u knjizi bavi na najprofesionalniji način iz ugla jednog amatera

Кnjiga Tradicionalni recepti domaće srpske kuhinje predstavlja riznicu podataka koji ne govore samo o sastavu jela, već i o jednom načinu života koji polako, ali nepovratno nestaje. O načinu života kad se kuvalo za porodicu, kad je postojalo vreme za dugu pripremu jela, kad je cela porodica sedela za stolom i kad se nije znalo za zamrznute ili podgrejane obroke.

Listajući knjigu, čitajući recepte skoro da ćete osetiti miris ovih sveže pripremljenih i ukusnih jela, a nadam se da ćete poželeti da sebi i sebi dragim ljudima neka od tih jela i spremite, i tako zajedno sa Miodragom Ilićem učinite korak ka očuvanju domaće kulinarske tradicije od zaborava. (deo predgovora, profesor dr Slađana Šobajić).

Knjiga sadrži 109 recepata iz svih krajeva Srbije, geografski podeljeno: severna Srbija (Vojvodina), istočna Srbija, južna Srbija, zapadna Srbija, centralna Srbija, Kosovo i Metohija. Uz činjenicu da se, u suštini, svi regioni dosta preklapaju, ali, imaju i svojih posebnosti.

Knjiga je odštampana na dva jezika, srpskom i engleskom i možete je kupiti u svim velikim knjižarama u Srbiji.

PRETHODNE VESTI

Izuzetno je važno da se deca igraju napolju !!!

Otkako se moderna tehnologija uselila u naše živote, agresivno i dominantno, nove generacije više ne odrastaju na ulici. A, zaboravili smo koliko je ona važna u zdravstvenom, kondicionom, socijalnom, emotivnom smislu. Stručnjaci i dalje opominju da im ograničimo vreme „druženja“ sa mobilnim telefonom/kompjuterom i da ih vratimo napolje. I podsećaju nas koje su sve prednosti igre na otvorenom.

Zdravlje

Bez sunčeve svetlosti uskraćeni smo za vitamin D, a on je višestruko potreban organizmu, pogotovo dečjem, za razvoj imunog sistema, zdrave kosti, energiju, dobro raspoloženje, pravilan san…

Socijalizacija

Svaka igra na otvorenom, sa komšijama, vršnjacima iz istog kraja ili starijom i do tada nepoznatom decom, je „poligon“ za razvoj socijalnih veština i socijalne inteligencije. Mališani upoznaju drugu decu i stvaraju prijateljstva, uče da dele i poštuju druge. To se ne dešava nužno kada su druženja organizovana i unapred predvidiva.

Kondicija

Nije isto da li deca tokom čitave godine treniraju u zatvorenim salama ili od proleća do jeseni, pa čak i u hladnijim, suvim danima, svakodnevno borave napolju. Fudbal i košarka na otvorenom, trčanje za loptom, igranje između dve vatre i lastiša je najbolji trening za mališane, koji ih drži u formi i jača kondiciju.

Kreativnost i organizacija

Istraživanja pokazuju da se svaka igra napolju, opuštena i neformalna, pozitivno odražava na psihu mališana. Razvija kreativnost, razgaljuje maštu, jača organizacione veštine… Igrajući se sa vršnjacima na otvorenom deca upoznaju svet oko sebe, suočavaju se sa čitavim nizom novih situacija, počinju da ih razumevaju, traže način da savladaju prepreke.

Ljubav i poštovanje prema prirodi

Svi smo pomalo izgubili odnos prema prirodi, a generacije koje stasavaju neretko nemaju ni minimum ljubavi i poštovanja prema njoj. Mobilni telefoni su ih udaljili od nje i umesto da se šetaju pored reke, u šumi, da posmatraju drveće i životinje, oni igraju igrice u sobi. Tek kada počnu da svakog dana borave napolju moći će da izgrade zdrav odnos prema okruženju.

PRETHODNE VESTI

Evropska svemirska agencija (ESA) planira da počne sa iskopavanjem ruda na Mesecu do 2025. godine !!!

ESA je zato potpisala ugovor s proizvođačem raketa Ariane, koji bi trebalo da obuči i pripremi misiju za vađenje regolita, Mesečevog kamena.

Foto: ilustracija-pixabay

Evropska svemirska agencija (ESA) planira da počne sa iskopavanjem ruda na Mesecu do 2025. godine. ESA je zato potpisala ugovor s proizvođačem raketa Ariane, koji bi trebalo da obuči i pripremi misiju za vađenje regolita, Mesečevog kamena.

Regolit prekriva celu Mesečevu površinu do dubine od najmanje tri i po metra i mogao bi da se preradi kako bi se dobio kiseonik, voda i potrebno gorivo.

Mnoge svemirske agencije veruju da je iskopavanje ruda na Mesecu ključno za uspostavljanje stalnih lunarnih baza ili kolonija.

„Upotreba svemirskih resursa može biti ključ održivog lunarnog istraživanja i ova studija je deo sveobuhvatnog plana ESA-e da Evropu učini partnerom u tom istraživanju“, rekao je jedan od direktora agencije Dejvid Parker.

ArianeGroup, evropski konzorcijum za svemirska istraživanja i razvoj raketa, objavio je da u misiju neće biti uključeno slanje ljudi na Mesec, nego robotske opreme.

„Ove godine obeležavamo 50. godišnjicu prvih ljudskih koraka na Mesecu i ArianeGroup će stoga podržavati sve postojeće i buduće evropske projekte kako bi Evropa imala nezavisan i suveren pristup svemiru“, rekao je prvi čovek kompanije Andre-Hubert Rasel (Andre-Hubert Roussel).

PRETHODNE VESTI

ISTORIJSKI TRENUTAK-Kineska sonda „Čang 4“ je sletela na tamnu stranu Meseca

Kineska sonda „Čang 4“ je sletela na tamnu stranu Meseca, postajući prvo vozilo koje je sletelo na neistraženu površinu, navodi se u saopštenju kineskih državnih medija.

Foto: printsreen-youtube

Sonda je sletela u bazen Južnog pola „Ejtken“ – najstariji, najveći i najdublji krater na površini Meseca. Tamna strana Meseca ostaje u velikoj meri neistražena jer je njen položaj štiti od radio frekvencija, sprečavajući direktan kontakt sa Zemljom. Da bi rešila taj problem, Kina je ranije ove godine lansirala relejni satelit „Kuekiao“ da bi prenosila signale sa tamne strane.

„Čang 4“ će obaviti nekoliko eksperimenata na Mesecu, uključujući testiranje da li će biljke rasti pri niskom gravitacionom okruženju, istražujući polove u potrazi za vodom ili drugim resursima, posmatrati interakciju između solarnih vetrova i lunarne površine, te sprovesti prvi lunarni nisko frekventni radio-kosmički eksperiment.

„Čang 4“ će obaviti nekoliko eksperimenata na Mesecu, uključujući testiranje da li će biljke rasti pri niskom gravitacionom okruženju, istražujući polove u potrazi za vodom ili drugim resursima, posmatrati interakciju između solarnih vetrova i lunarne površine, te sprovesti prvi lunarni nisko frekventni radio-kosmički eksperiment.

„Budući da je udaljena strana Meseca zaštićena od elektromagnetnih smetnji sa Zemlje, to je idealno mesto za istraživanje kosmičkog okruženja i solarnih eksplozija, a sonda može `slušati` dublje delove kosmosa“, rekao je Tongjie Liu, zamenik direktora Centra za istraživački i kosmički program Meseca pri Kineskoj nacionalnoj upravi za kosmos.

Kineska sonda prethodno je kružila u orbiti satelita u pripremi za sletanje, a lansirana je sa Zemlje 8. decembra.

 Kako se navodi do Mesečeve orbite je stigla četiri dana kasnije.

Kina je relativno novi igrač u kosmičkim putovanjima u odnosu na SAD i Rusiju, ali ubrzano nadoknađuje izgubljeno vreme. Poslednji lunarni rover koji je Kina poslala – „Jutu“, proveo je 972 dana na površini Meseca do kraja misije 2016. godine..

Kina planira da lansira sondu na Mars 2020. godine kako bi prikupila uzorke sa površine planete, a takođe želi da ima svoju stalnu kosmičku stanicu u orbiti do 2022. godine. U međuvremenu, SAD, navodno ugrožene aktivnostima Kine u kosmosu, planiraju da osnuju kosmičke snage i da zabrane NASA-i da sarađuje sa Kinom.

PRETHODNE VESTI

Senjski Rudnik – rodno mesto industrijalizacije Srbije !!!

  • Autor, foto: Danijela Trajkovska
Broj pregleda: 466

Senjski Rudnik-Sredinom 19. veka u pretežno stočarskoj i zemljradničkoj Srbiji, iscrpljenoj dugogodišnjim ropstvom pod turskom vladavinom u srcu Srbije počela je da se rađa industrija. Topolivnica u Kragujevcu, gradu kneza Miloša, bila je jedna od prvih fabrika koja je nastala u tom periodu. Za rad Topolivnice bio je neophodan ugalj kao sirovina. Tako je i nastao Senjski Rudnik…

Na mestu gde se danas nalazi naselje i rudnik, nekada su bile hrastove i bukove šume koje ga i danas okružuju.

Ugalj je pronađen slučajno a onda slat na analizu da se otkrije kakav je to kamen crne boje koji pri tom gori i daje toplotu, koga su zbog njegovih karakteristika nazvali i „nezdrav kamen“. Posle urađenih analiza utvrđeno je da je to veoma kaloričan ugalj. Otkrićem uglja počelo je i njegovo otkopavanje na ovom prostoru 1853. godine. Sav ugalj koji se iskopavao prevožen je volovskom vučom do Kragujevca. 1892. formirana je i pruga uskog koloseka, najstarija industrijska pruga kojom se ugalj mnogo lakše prevozio do potrošača.

Naselje se razvijalo zajedno sa rudnikom i raslo uz padine brda koja okružuju naselje. I dan danas su ostale sačuvane kućice u kojima su rudari živeli i dovodili svoje porodice iz raznih krajeva naše i okolnih zemalja. Deo stanovnika su ostali da žive i da rade i danas u rudniku. Oni čine jednu šaroliku sliku različitih kultura na jenom malom prostoru.

Bogato kulturno-istorijsko i sačuvano industrijsko nasleđe, kao i uloga uglja iz Senjskog Rudnika u razvoju industrije Srbije bili su razlozi za osnivanje Muzeja ugljarstva, jedinstvenog na teritoriji Srbije koji prikazuje istoriju rudarstva ne samo Senjskog Rudnika već i drugih rudnika u Srbiji. Muzej postoji od 1980. godine, a poslednjih godina sa porastom interesovanja za tehničko i industrijsko nasleđe kako naših tako i stranih stručnjaka, Senjski Rudnik je prepoznat kao potencijal za dalji turistički razvoj ne samo naselja već i cele opštine.

 Poslednjih 15 godina vredno se radi na projektu rehabilitacije naselja i objekata u njemu sa ciljem pretvaranja Senjskog Rudnika u eko–muzej sličan eko-muzejima širom Evrope. Prva faza ovog projekta, jedinstvenog na teritoriji Srbije je realizovana. Nosilac projekta bilo je Ministarstvo kulture a Evropska unija je finansirala njegovu realizaciju. U toku prve faze renoviran je muzejski kompleks i osavremenjena njegova postavka. Posetioci sada mogu da vide stare eksponate u novom ruhu a obilazak obuhvata tri objekta u okviru kompleksa, zgardu Muzeja, Mašinsku radionicu sa kovačnicom i Aleksandrov potkop, jedan od prvih ulaza u jamu iz 1860. Pored toga posetioci su u mogućnosti da vide i jedinstvenu na svetu parnu izvoznu mašinu iz 1872. godine koja pokreće liftove izvoznog tornja jame Senjski Rudnik kojima rudari danas silaze u jamu i izlaze iz nje. 2005. godine ova mašina je stavljena pod zaštitu države kao njeno kulturno dobro.
Muzej je trenutno u pripremi za realizaciju druge faze projekta u toku koje će se jedan deo stare jame preurediti u podzemni muzej i na taj način omogućiti posetiocima potpuni doživljaj jame i rada u njoj. Pored toga u planu je i rekonstrukcija rudarske kafane u ugostiteljski objekat koji će posetiocima omogućiti još prijatniji boravak u Senjskom Rudniku.
Realizacijom druge faze ovog projekta upotpunila bi se turistička ponuda Muzeja ugljarstva i samog naselja Senjski Rudnik i time bi se stvorili uslovi za normalan život stanovništva u naselju i posle prestanka rada jame Senjski Rudnik. Do tada nam preostaje da svi zajedno radimo na očuvanju bogatog kulturnog, prirodnog i industrijskog nasleđa ovog malog ali po svemu specifičnog industrijskog gradića sa sredine 19. veka.

PRETHODNE VESTI

Otkriven podzemni tunel ispod Mesečeve piramide u Meksiku!!!

  • Izvor:Sputniknews.com

Arheolozi Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju u Meksiku otkrili su podzemni tunel ispod Mesečeve piramide u drevnom gradu Teotivakanu, koji verovatno vodi u grobnicu, saopštio je list „Meksiko njuz dejli“. Prema mišljenju naučnika, tunel simbolizuje zagrobni svet.

Mesečeva piramida jedna je od najvećih građevina pretkolumbovske Amerike. Nalazi se u gradu Teotivakan, koji je osnovan u trećem veku p.n.e, a postojao je sve do sedmog veka naše ere.

Smatra se da su njegovi stanovnici bili predstavnici različitih autohtonih američkih naroda, uključujući Naua, Tomi, Totonak.

​Mesečeva piramida izgrađena je u periodu od 200. do 400. godine naše ere i korišćena je u svrhe obavljanja ritualnih ceremonija u čast boginje vode i Meseca, Čalčiutlikue.

Tokom prethodnih iskopavanja ’80-ih godina prošlog veka, istraživači su pronašli ljudske ostatke sa deformisanim lobanjama, kao i artefakte izrađene od zelenog kamena. Tokom poslednjeg istraživanja stručnjaci su skenirali piramidu pomoću elektro-tomografije.

Pronašli su tunel na dubini od osam metara koji vodi ka prostoriji dužine 15 metara. Ulaz u tunel se nalazi na južnoj strani Trga Meseca, u neposrednoj blizini hrama, ali se smatra da postoji i drugi ulaz na istočnoj strani.

Zasad je arheolozima nepoznato šta se nalazi u pogrebnoj prostoriji. Međutim, stručnjaci smatraju da je podzemni sistem prostorija simbolizovao zagrobni život i potoke svete vode boginje Čalčiutlikue.

PRETHODNE VESTI

I ONI imaju svoj skup- GROBARIJADA-OVAJ PUT U DESPOTOVCU !!!

  • Autor: Prokić Ž.
Broj pregleda: 599

PROŠLOG vikenda je održana proslava, po mnogo čemu slična drugim, ali drugačija… Svečana sala u restoranu, baloni, muzika, lampioni, sve šljašti, smeh, muzika, pesma…gosti obučeni u svečane toalete, elegantne haljine i crna odela.

Sve bi to bilo normalno i uobičajeno da nije reč o proslavi na kojoj su se skupili proizvođači i prodavci pogebne opreme.

A oni su rešili da i oni imaju svoj dan, kada mogu da se okupe, svi širom Srbije, da malo razmene iskustva i novine u proizvodnji.

Mi smo razgovarali sa Milanom Biorcem, pogrebnikom iz Vrnjačke Banje, vlasnikom radnje „Aliluja-m“ koji je ove godine svojim objavama napravio pravu pometnju na društvenim mrežama, i tako privukao radoznale ljude te smo tako i mi saznali za ovu neobičnu manifestaciju.

Kako i ko je došao prvi na ideju da i vi napravite svoju proslavu, pitali smo Milana.

„Prvi na ideju došao je Radiša Mihajlović Drnda iz Požarevca, traje godinama unazad,on je i inicijator cele ove manifestacije. Sledeće godine se takođe održava opet kod njega, i to 2. novembra. Ove godine Grobarijada je bila u organizaciji Slaviše Milenkovića Pure iz Despotovca, ispred firme Suza-Despotovac u restoranu Kod šest topole. Najbitnije za ovu profesiju je izaći ljudima u susret u najtužnijim trenucima, prepustiti se ožaložćenima da što lakše podnesu taj trenutak“, rekao nam je Milan u razgovoru.

Kao i u svakom poslu i ovde ima raznih situacija, od jako teških pa do onih kada se desi da članovi porodice prenesu pogrešnu, da kažemo, dužinu pokojnika pa mora da se traži novi sanduk, sve u cilju bolje i kvalitetnije usluge, kako već ide replika u legendarnim Maratoncima-Svaki čovek ima visinu, širinu i dužinu…

foto Milan Biorac

uvelicajte sliku jednim klikom

Milan, kao i svaki mladić, pored svog porodičnog posla kojim se bavi i koji je pre 8 godina nasledio od svog oca, u slobdno vreme, kog inače ima malo, voli da ode na pecanje. Strastveni je pecaroš još kao školarac, a do pre par godina vozio je motor, a kako kaže, želja mu je da kupi, kada dodje u neke pozne godine, neku krstaricu sa kojom će obići svet.

Trenutno, pored pecanja, bavi se odgaivanjem Engleskih Bull Terriera sa kojima je bio na mnogim takmičenjima i osvojio dosta nagrada.

Eto, možda ste se pitali čemu ovoliki tekst, ali, želeli smo da vam približimo i život ljudi koji oko sebe na poslu čuju samo plač i osete tugu, i pokažemo da je njima takođe teško, s obzirom šta sve prožive u toku radnog veka, i da imaju neki svoj izduvni ventil od stresa, makar putem običnih hobija ili, kad se opuste i smeju, na svojoj GROBARIJADI.

PRETHODNE VESTI

Koliko puta vam se desilo da prospete tečnost iz tegle sa kiselim krastavcima u sudoperu!!!

  • Izvor:info.net

Koliko puta vam se desilo da prospete tečnost iz tegle sa kiselim krastavcima u sudoperu ili wc šolju? Sigurno mnogo, ali kada budete videli zbog čega to ne treba da činite, videćete da ste sve vreme činili grešku.

Kada pogledate ovu listu, naći ćete definitivno bar jednu ili dve upotrebne svrhe za ovu tečnost, koje imaju svoje kvalitete.

1. Za opekotine od sunca.
Umočite vatu u tečnost od krastavaca i namažite opekotine od sunca. Sirće u tečnosti pomoći će da se koža smiri.

2. U koktelu
Neće biti lako da ubedite goste da piju koktel od kiselih krastavaca. Ali ovaj jednostavan recept je oduševio više od jedne osobe: Uzmite šejker i ubacite led zajedno sa jednom merom vodke i mere tečnosti od kiselih krastavaca. Dobro promešajte i sipajte u čašu od martinija. Ubacite jedan mali krastavac i popijte. I zapamtite da pijete odgovorno!

3. Protiv mamurluka
Posle žurke i mnogo alkohola, vaše telo je dehidrirano, a bolni mamurluk je na putu. Pre nego što odete na spavanje, popijte malo tečnosti iz kiselih krastavaca i videćete (ali i osetićete) da će vam biti mnogo bolje kada ustanete!

4. Da sprečite grčeve i bolove u mišićima
Mnogi treneri preporučuju da popijete 1/4 čaše tečnosti iz kiselih krastavaca (i vode) posle svakog treninga kako biste osvežili vaše telo.

5. Protiv gorušice i mučnine
Krastavci se obično kisele u mešavini sirćeta i meda. Oba sastojka su odlična za vaš stomak. Mali gutljaj ove tečnosti pre jela i možete da zaustavite stomačne probleme.

6. Protiv prehlade i bola u grlu
Kada se pojave prvi simptomi, progutajte jednu kašiku ove tečnosti. Sirće je jednako dobro kao i sirup protiv kašlja, a i prirodnije je.

7. Za kuvanje
Možete da koristite ovu tečnost u vašoj salati ili kao zamenu za sirće. Možete čak i da je pomešate sa jogurtom kako biste napravili dresing za zelenu salatu, salatu od jaja, ribu ili krompir. Neki koriste ovu tečnost kako bi marinirali meso da bi postalo mekše.

8. Da održite hranu svežom
Ako ste pojeli sve krastavčiće, onda stavite tvrdo kuvana jaja, luk i beli luk u teglu sa ostatkom tečnosti kako biste ovoj hrani dali finu notu, ali i kako bi trajali duže. Ovaj trik takođe funkcioniše i sa konzerviranim povrćem kao što je paradajiz, grašak i artičoke.

9. Za čišćenje bakarnih predmeta
Samo stavite malo ove tečnosti na sunđer i oribajte bakarne predmete kako bi opet zasijali.

10. Služi kao đubrivo i kao ubica trave
To zvuči možda čudno, ali ova tečnost je veoma dobra u oba slučaja. Za biljke kao što su ljiljani, koji vole kiselo zemljište, ova tečnost radi kao đubrivo. Trava u vašoj bašti može lako da nestane ako je polijete sa ovim.

PRETHODNE VESTI

DO 2030. godine Kina postaje svetski lider u oblasti razvoja veštačke inteligencije

Kina je zvanično postavila sebi zadatak da do 2030. godine bude svetski lider u oblasti razvoja veštačke inteligencije. Sveopšta robotizacija i mašinsko upravljanje proizvodnim procesima omogućiće Kini da ojača svoj ugled i položaj u oblasti visokih tehnologija.

Na konferenciji „Blumberg global biznis forum“ u Njujorku, generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard saopštila je vrlo sumorne prognoze. Rezultati studija MMF-a kažu da će u bliskoj budućnosti, zbog tehnološkog napretka, nestati potreba za 26 miliona radnih mesta. Veštačka inteligencija će obavljati posao umesto ljudi. Lagardova je pomenula i da će najranjivije pozicije biti one na kojima tradicionalno rade žene, odnosno to su oni poslovi gde je neophodna preciznost i pažnja.

Sa stavom Lagardove se nije u potpunosti složio šef velike kineske tehnološke kompanije „Baidu“, koja vrlo aktivno radi na razvoju projekata uz upotrebu veštačke inteligencije. On smatra da tehnološki napredak neće ostaviti milione ljudi bez radnih mesta, kao i da će se umesto profesija koje više neće biti potrebne pojaviti nove.

Jedna od tih novih profesija za kojom se već javlja potreba jeste „obeleživač podataka“. Razvoj veštačke inteligencije se oslanja na tri ključne komponente: hardver, softver i podatke. Drugim rečima, neophodno je obezbediti napredne čipove i mikrošeme, kao i softver kako bi se razvijala tehnologija veštačke inteligencije. Osim navedenih komponenti, ključni su podaci. Što je više podataka uneseno u sistem, to će on biti „pametniji“.

Pa ipak, sistem ne bi trebalo ostaviti bez kontrole i oslanjati se samo na unošenje podataka. Ovo je pokazalo loše iskustvo Fejsbuka i Majkrosofta, koji su bili primorani da isključe svoje sisteme veštačke inteligencije zbog kvara u radu odgovarajućih robota. U slučaju Fejsbuka, roboti su počeli među sobom da komuniciraju na jeziku koji čovek ne poznaje. Dok je, što se tiče Majkrosofta, sistem postao krajnje desno nacionalisitčki orijentisan, pa je počeo da koristi nepristojne reči i da vređa. Poenta je u tome što su mašine bile „obučavane u borbenom stilu Tvitera“, pa su se njihovi tvorci suočili sa činjenicom da su roboti postali ksenofobični rasisti.

Zbog toga je postalo jasno da u fazi kada se u mašinu unose podaci, čovek još uvek mora strogo da kontroliše proces. Štaviše, podaci koje unosi čovek trebalo bi da budu obeleženi, na neki način etiketirani, kako bi mašina mogla kasnije tokom rada da ih raspoznaje i klasifikuje. Kako bi mašinu naučili da prepoznaje lica, neophodno je u sistem postaviti ogromnu količinu fotografija, ali na svakoj obeležiti crte lica, odnosno figure. To nije težak posao, ali je monoton i zahtevan. Kinezi su odlučili da se bave ovim poslom.

Praktično u istim onim fabričkim halama gde su migranti pre 20 godina šili odeću, sada rade „obeleživači“.  Po 12 sati oni sede baveći se unošenjem i etiketiranjem ogromnih količina podataka, koji će sistemima veštačke inteligencije omogućiti da preciznije rade. Na ovim poslovima najpre rade žene, ali je njihov rad, nažalost, veoma slabo plaćen. Uteha je što je ovaj posao ipak lakši nego onaj za mašinom za šivenje ili u polju.

Deluje da će Kina naći svoju novu tržišnu nišu. Drugi pak kažu da je Kina već fabrika 21. veka. U ovakvim okolnostima, Kina dobija i priliku da uposli svoje građane. Zato se može reći da Kina, iako nije lider u razvoju najsavremenijih tehnologija, vrlo lako može da postane „učitelj mašina“ svetskog glasa. Na primer, „Bejzik fajnder“, kineska kompanija koja se bavi ovim poslovima, ima klijente poput Univerziteta Berkli, kao i kalifornijski startap „Auto Eks“, koji razrađuje bespilotne automobile, ali i kineske lidere u oblasti veštačke inteligencije „Sens tajm“ i „AjFlajtek“.

PRETHODNE VESTI

Uradjeni zanimljivi grafiti za plesnu sekciju Hip-Hop Semafor u ćuprijskoj Tehničkoj školi!!!

  • Autor : media ps; Foto/video : Tehnička škola Ćuprija
Broj pregleda: 577

Ćuprija- U ćuprijskoj Tehničkoj školi, iako je završena školska godina i raspust je uveliko, desetak vrednih đaka sakupilo se da ulepša neke prostorije ove škole.

Oni su se dogovorili da okreče i ispišu lepim grafitima zidove prostorije ove škole. 

Inače, ova škola ima dugu tradiciju i u njoj se uče svi oni koji žele da sutradan kad postanu svoji ljudi, budu dobri mehaničari, majstori, vozači, pa i često , da se žargonski izrazimo, šoferi koji će svojim kamionima krstariti ovim našim ,kao i dalekim evropskim drumovima.

Učenici koji su učestvovali u izradi grafita za plesnu sekciju Hip-Hop Semafor su:
Perić Katarina, Petrović Marko, Rakić Milena, Antić Anđela, Stakić Marko, Kijačić Bogoljub, Jovanović Anđela, Zekiri Željko, Tošić Aleksa, Milosavljević Andrija, Matejić Ivan, Miladinović, Đorđe, Dinić Sanja, Adamović Stefan.
Prijatelji Tehničke škole u Ćupriji koji su pomogli izradu grafita za plesnu sekciju Hip-Hop Semafor su:
„TRGOPROMET“ D.O.O. Ružice Milanović 11, 35000 Jagodina
SZTR „KLEPA“, Cara Lazara 24, 35230 Ćuprija
O.D. „IVANA“, Živke Damjanović 25, 35230 Ćuprija
SZTR „ĆIRIĆ“, Kneza Lazara BB, 35000 Jagodina
„INTERKOMERC“ D.O.O. Žanova 56, 35000 Jagodina
STR „POZER“, Kneza Lazara 38, 35000 Jagodina

PRETHODNE VESTI