- Autor: Danijela Stojanović
12/01/2021
„Obala na kojoj su sakupljeni stihovi Milene Vučković dugo je bila sakrivena od pogleda i dodira. Ona je pažljivo ređajući stihove u drugu zbirku svojim čitaocima otvorila svet koji se nalazi sa ove strane reke, Milenine…“ – recezent J. Milutinović Iz štampe je, na radost ljubitelja poezije, izašla druga zbirka pesama paraćinske pesnikinje Milene Vučković – Nene. Pesme su nastale u toku 2015. i 2016. godine. Za neke kaže da su nastajale u „dahu“, a za neke je bilo potrebno vreme da „sazre“ i da ih pretoči na papir.
„Volim da naglasim period pisanja jer su čitaoci trećeg ciklusa pesama iz ove zbirke koji nosi naziv Kraj vremena – apokalipsa prepoznali sadašnjost. Zbirka, kao i prvi ciklus pesama u njoj, nosi naziv pesme koja je meni lično izuzetno draga – S ove strane reke. Sa ove strane su moji ljudi, ljudi koji dele moje mišljenje, a sa druge su možda i srećniji ljudi, ja to ne znam, ali znam da je potreban trud da bi se prešlo na drugu stranu.“ – kaže za naš portal pesnikinja Milena Vučković, poznatija kao Nena. Smatra da je u svetu pisanja veoma važna reakcija čitaoca. Nena -„Da, kritika čitaoca je za mene presudna. Na svakoj promociji književnog dela očekuje se i dobija reč autora, recezenta i ostalih gostiju iz sveta književnosti, što svakako ima svoju težinu. S obzirom da su, zbog situacije u kojoj se nalazimo, izostale promocije, dosta čitalaca me je kontaktiralo i saopštilo koja pesma ili stih je na njih ostavio najjači utisak, a to je ono što mi daje vetar u leđa i potvrdu da to što radim, radim dobro.“ Pesme koje su se našle u zbornicima, kao i nagrađivane pesme, takođe su deo sadržaja ove zbirke – Čovek koji je pojeo mesec, S ove strane reke, Poslednji dan, Nećeš mi verovati… Nena -„Ciklus S ove strane reke sadrži pesme koje opisuju trenutak. U drugom ciklusu, Kirkine čarolije, premestila sam čarobnicu Kirku iz grčke mitologije u sadašnje vreme. Za ovaj ciklus treba da zahvalim kolegi Dilanu Hormanu, koji me je, jednog momenta, nazvao Kirkom.“
Za inspiraciju Nena kaže da je pronalazi svuda oko sebe. Oko pesnika drugačije vidi list koji je upravo pao, mesec, reku, kamen, i oživljava sve to na sebi svojstven način. Sadašnje stanje, period kada su nam druženja uživo, zagrljaji, rukovanja malte ne onemogućeni, Nena doživljava kao opomenu. „Svi jurimo za stvarima koje su isprazne. Ova situacija nas je naterala da usporimo, zagledamo se u sebe i oko sebe. Proletos sam, posle ko zna koliko vremena, osetila miris dunja u dvorištu. Vreme je da se okrenemo duhovnim dobrima i obnavljanju majke zemlje, predugo smo trčali za materijalnim stvarima. Možemo imati i pet kuća, možemo živeti samo u jednoj. Možemo imati i deset pari obuće, moguće je obuti samo jedan par. Moj moto je da dobro mora da pobedi. Dok god nije dobro znači da nije kraj.“
