- Izvor, foto : CK Despotovac
18/10/2021
Evropska Komisija je 2007. godine proglasila 18. Oktobar za Dan borbe protiv trgovine ljudima.
Od tada se u svim zemljama članicama EU organizuju aktivnosti na nacionalnom nivou kojim se želi skrenuti pažnja javnosti na opasnosti i posledice trgovine ljudima.
Događaji koji se organizuju tim povodom imaju veliki preventivni značaj, jer informišu javnost o ovom fenomenu, koji predstavlja jedan od najtežih oblika kršenja ljudskih prava.
Crveni krst Srbije svoju ulogu u borbi protiv trgovine ljudima zasniva na misiji Međunarodnog pokreta Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, koja određuje mandat nacionalnog društva-da olakšava patnju ljudi ma gde se ona pojavila. Nesumnjivo je da ljudi koje su žrtve trgovine ljudima pate i da im je pomoć neophodna.
Osnovni i najvažniji način delovanja Crvenog krsta Despotovac je prevencija, u nastojanju da se spreči uvlačenje ljudi u lanac trgovine ljudima. To podrazumeva edukaciju pojedinaca i grupa da prepoznaju problem, njegove pojavne oblike raznolike načine za uvlačenje ljudi u lanac trgovine ljudima.
Crveni krst Despotovac je pomenuti dan obeležio edukativnim predavanjem za učenike Srednje tehničke škole u Despotovcu tačnije buduće volontere gde smo ih ujedno upoznali sa programom Trgovine ljudima. Prema dnevniku Crvenog krsta Despotovac predavanju su prisustvoli 11 učenika. Predavanje je realizovano u skladu i poštovanje svih epidemioloških mera.
Načini delovanja Crvenog krsta:
Prevencija putem edukacije potencijalnih žrtava osoba koje mogu doći u kontakt sa žrtvama.
Direktna pomoć žrtvama putem fonda za hitne slučajeve
Zalaganje za sprečavanje trgovine ljudima i ublažavanje patnje žrtava – kao član Republičkog tima
Ciljne grupe sa kojima radimo su:
Deca (u školama, bez roditeljskog staranja, sa lakom intelektualnom ometenošću, korisnici narodnih kuhinja, žrtve nasilja u porodici)
Mladi (tinejdžeri i studenti )
Odrasli (nezaposleni, roditelji, lekari i medicinsko osoblje, radnici socijalne službe, učitelji, profesori – mogući kontakt sa potencijalnim žrtvama)
Marginalizovane grupe (Romi, izbeglice i interno raseljena lica )
Trgovina ljudima, kao oblik modernog ropstva je zloupotreba ljudskih bića i povreda njihovih osnovnih ljudskih prava, radi sticanja materijalne koristi.
Trgovina ljudima je ozbiljan društveni problem, zločin protiv čovečnosti i teška povreda ljudskih prava. Reč je o globalnom fenomenu koji, na različite načine, pogađa ceo svet.
Na koji način se možete zaštititi?
Ukoliko tražite posao, molimo vas da obratite pažnju na sledeće mere opreza:
Ne prihvatajte usmeni ugovor za posao. Eliminišite sve što nije pojašnjeno i precizno definisano kao uslov za posao. Iako možda deluju dobronamerno, nemojte previše verovati ljudima koji se nude da organizuju posao ili previše dobar dogovor. Ako ponuda zvuči previše dobro da bi bila istinita, možda i jeste zamka.
Pre nego što prihvatite posao, postavite pitanja, pokušajte da saznate nešto o plati, radnim i uslovima za život.
Iako su oglasi za posao uglavnom kontrolisani od strane relevantnih vlasti, budite pažljivi ako oglas nudi posao na drugom mestu od onog gde živite i ako zvuči previše dobro i nerealno, obično samo sa brojem telefona i nadimkom potencijalnog poslodavca. Takvi oglasi mogu biti na nekonvencionalnim mestima kao što su ulične svetiljke, žute strane, sandučići za poštu…
Ako je traženje posla povereno agenciji, proverite dobro legitimitet i kredibilitet te agencije.
Kada koristite društvene mreže imajte na umu da:
Kod dopisivanja treba imati na umu da osoba sa druge strane nije uvek ona za koju se predstavlja. Treba ignorisati osobe koje odmah pitaju za lične informacije, stanje u porodici ili nude posao.Prijaviti roditeljima/starateljima svaki neželjeni sadržaj ili komunikaciju bez osećaja krivice ili stida.
Treba izbegavati sastanke sa nepoznatim licima, posebno one zakazane putem četa.
Ne treba slati svoje slike ili davati informacije koje se tiču lične ili bezbednosti okoline. Voditi računa o tome koje informacije plasiramo na društvene mreže (adresu, brojeve telefona, statuse poput „kod kuće sam“ i sl.), kao i o tome kome dozvoljavamo pristup našim podacima.
Ako ne posedujemo dovoljno tehničko znanje, treba da se obratimo za pomoć osobama koje su upućenije. Izbegavati korišćenje sumnjivih sajtova koji služe za sticanje poznanstava. Proveriti da li sajt kompanije u kojoj tražimo posao postoji i čime se ta kompanija bavi.
Ukoliko ste odlučili da putujete:
U toku putovanja, uvek budite sa osobom sa kojom ste krenuli.
Obezbedite detaljne informacije o dokumentima koji su potrebni.
Informišite bližnje o planu putovanja i o kontaktima koji su na raspolaganju.
Ukoliko je putovanje organizovano od strane agencije, postarajte se da proverite legitimitet i kredibilitet agencije.
Nosite pasoš i lična dokumenta sa sobom.
Napravite kopije dokumenata i stavite ih na različita mesta. U slučaju problema, ovo omogućuje relevantnim vlastima ili konzulatu da prođu kroz identifikacioni proces.
Raspitajte se pre putovanja o brojevima telefona i adresi ambasade naše zemlje ili konzulata.
