Ćuprija- Kada se korona virus pojavio 2019. godine paralisao je ceo svet. Mnoga odeljenjena u bolnicama postala su, kao u filmovima, centri gde su se primali najteži pacijenti, sa težim oblicima ovog virusa.
Foto: MEDIA PS
Infektivna odeljenja svake bolnice bila su prepuna. Doktori, kao i sestre i tehničari, borili su se da strah kod pacijenata skrenu na drugu stranu i uz danonoćnu borbu I požrtvovanost ovih zdravstvenih radnika, posle 10-tak dana pacijenti su odlazilli kući.
Ali, posle skoro tri godine, kada je korona postala kao običan virus, isti ti doktori rade pod istim uslovima kao i prvog dana. Tako je i na infektivnom odeljenju u Ćupriji, gde svakodnevno dolaze pacijenti, koji još uvek oboljevaju od ovog virusa. Tokom korone skoro svi pacijenti su lečeni na tom odeljenju. Najveći udar je bio od kovid ambulatni do infektivnog odeljena
Iako više niko ne priča o koroni, doktori Snežana Božić, Dragana, Milica, Ljiljana, i specijalizant Dr Lazar, ali i tehničari i sestre infektivnog odeljenja u Ćuprji kao i spremačice i servirke, bez kojih ovo odeljenje nebi moglo da funkcioniše, i dalje rade istim intenzitetom. Oni svakog dana ulaze u crvenu zonu i leče pacijente pozitivne od korone, kojih nažalost, još uvek ima.
I oni su samo obični ljudi kao i svi drugi, ali njihov zdravstveni poziv ni malo nije lak,oni su tu uvek da pomognu…
Pitali smo doktorku Božić, šefa infektivnog odeljenja:
–Prokić Saša: Doktorka, kako je bilo raditi ove tri godine pod maskama, zaštitnim odelima?
-Dr.Božić: Bilo je naporno, ali smo svi u kolektivu bili svesni situacije i uz timski rad i profesionalnost sve junački izdržali.
–P.S. : Kako ste sve što ste videli na poslu, vi i vaše kolege tokom ove tri godine, izdržali i da li se to na neki način odražavalo na vaš privatni život?
-Dr.Božić: Sve što je borba da Covidom 19 nosila sa sobom i sve što smo u toj borbi doživeli deo je našeg posla. Trudili smo se svi da budemo maksimalno koncentisani i da posao obavljamo u tim vanrednim okolnostima najprofesionalnije.
Svakako da se sve to odražavalo i na naš privatni život.Viđali smo se manje sa najbližima,bili sa njima na distanci,bili željni zagrljaja i poljubaca.
Foto: Dr. Snežana Božić
–P.S. : Sada, kada je korona na neki način stavljena pod kontrolu i kada se tretira kao grip, ali i dalje ima pacijenata sa ovim virusom, šta savetujete pacijentima?
-Dr.Božić: “Danas savetujem pacijentima da nema opuštanja,da i dalje moramo biti oprezni i pridržavati se svih preporučenih elidemioloških mera u slučaju da budemo zaraženi SARS CoV 2 virusom.
Covid 19 je i dalje prisutan i mi svakodnevno u ambulanti pregledamo po par zaraženih pacjenata.
Takođe po zatvaranju Covid bolnice u Kruševcu u martu 2023. ponovo primamo obolele od Covida 19 sa težom kliničkom slikom na bolničko lečenje.
Kraj epidemije uzrokovane SARS CoV 2 virusom u našoj zemlji još uvek nije proglašen.”
Ali da je ovaj posao izazov, dokaz je da je na ovom odeljenju u Ćupriji ležala pacijentkinja koja je po svojoj srčanoj mani jedinstvena u svetu.
Njen strah za život bio je opravdan, kao i strah dr. Dragane, dr Božić, dr Milice, kao i svih tehničara i sestara koji tu rade, ali su se hrabro uhvatili u koštac sa koronom, da bi spasili život ovako rizičnoj pacijentkinji, koja nije zbog svoje srčane mane imala potpunu mogućnost da ima pun kapacitet kieonika bez obzira na njegovu količinu. Upornost i požrtvovanost svh na ovom odeljenju je uradilia svoje i ona je posle 15 dana napustila bolnicu.
“Bila sam na kiseoniku svakog dana, ali oni su srčani, bore se za svakog pacijenta sa istim žarom, izuzetno su ljubazni I komunikativni, njihov pristup me je psihički održao smirenom i vremenski sam strah izgubila”, rekla je za naš portal Željka, pacijentkinja koja je jedinstven slučaj u svetu medicine sa urodjenom srčanom manom.
Ali ono što ostaje je, da i dalje isti ti pomenuti doktori, medicinske sestre i tehničari, spremačice i servirke, svi koji rade na infektivnom odeljenju, prolaze istu putanju, maska, zaštitna odela, odvojeni pacijenti, davanje lekova, infuzije i dr.
I kao sto smo na početku napisali, oni rade kao jedan uigran tim.
Svi koji rade u bolnicama su heroji jer spašavaju ljudske živote tokom svog radnog veka, a posebno ove tri godine, ali mora se odati veliki respekt za infektivna odelenja kako u Ćupriji tako i širom Srbije.