Komad o onome što je normalno ili apsurdno, a svakako društveno prihvatljivo.
Predstava 𝗖𝗮𝗻𝗰𝗲𝗹 Jonesko igra se 𝟮𝟵. novembra sa početkom od 𝟭𝟵 časova u sali OMŠ „Dušan Skovran“ u Ćupriji.
O PREDSTAVI
Mnogo ljudi govori, a malo toga pametnog su rekli. Malo toga dobrog su rekli. A viču, iskrivljenih vilica, izvijenog tela tako ubeđeni u svoje reči. Oseća se zlo u vaduhu, nepoverenje i postaje tačna ona poslovica da čovek čoveku zaista jeste vuk.
Poznato zvuči? Podseća na sadržaj kakvog tv sadržaja?
Dramu apsurda ”Ćelava pevačica” Ežen Jonesko napisao je davne 1948. godine. Iako poprilična vremenska distanca, mnogo onoga što Jonesko obrađuje možemo povezati sa današnjim vremenom. Jonesko za svoje likove bira ljude koji mnogo govore, a malo toga imaju da kažu. Ljude koji se međusobno druže, a suštinski su usamljeni i otuđeni. Ljudi koji se smeju, a unutar sebe vrište, jer nailaze na lične zidove i strahove. Ljudi sa manama koji, prelaskom granice kojoj niko ne zna razmere, lako mogu biti cancelovani iliti odbačeni, okuženi i obeleženi.
Cancel kultura je termin je koji se u poslednje vreme sve češće čuje. Mentalitet malograđanštine je posebno prisutan u ‘kulturi otkazivanja’ i tu smo pronašli vezu sa Joneskom.
Komad CANCEL Jonesko inspirisan je likovima Ćelave pevačice i ukrštanjem likova i nas samih postavljamo pitanje šta je za nas danas normalno, apsurdno i društveno prihvatljivo.
Svakodnevno slušamo ove reči i sebi kao koautorima predstave postavili smo pitanje – koliko danas znače to što znače?
Predstava je rađena procesno, radioničarski i sadrži elemente fizičkog i ekspresivnog teatra. Rad na komadu krenuo je od razgovora uz kafu, kada se obično otkrivaju najozbiljnije teme.
U tim razgovorima ođekivale su reči apsurdno, normalno i društveno prihvatljivo. Krenuli smo sa čitanjem komada „Ćelava pevačica“ dok smo uporedo zapisivali svoja razmišljanja o tome kako mi doživljavamo apsurd i šta on za nas lično predstavlja.
Komad sadrži dosta ličnog. Vrhunac razmišljanja bilo je shvatanje da želimo da kažemo kako se osećamo, šta mislimo i zbog čega o nečemu razmišljamo ali postoji zid – kako društveni tako i onaj u glavi. Takvo mišljenje je možda nepopularno, takvo čitanje Joneska možda nije pametno reći naglas, te zbog toga možemo biti cancelovani. Otud CANCEL u našem naslovu. Čoveka koji svoje delo naziva antikomadom smo na neki način cancelovali želeći da uradimo upravo suprotno.
REČ REDITELjKE
Komad „CANCEL Jonesko“ bavi se pitanjima koja je Ežen Jonesko još pre ravno 75 godina postavljao. Da je dobio odgovore, možda danas kao pozorišni mislioci ne bismo ni imali potrebe da pokrećemo isto što i on. Traganje za smislom ispostaviće se kao svevremeno pitanje.
Jonesko se bavio usamljenošću modernog čoveka i besmislom njegovog postojanja. Otuđenost, nedostatak empatije, apsurd svakodnevnih fraza koje čujemo na dnevnom nivou, a ne kazuju nam ništa. Jonesko prikazuje čoveka ogrezlog u učmalost prostora i sveta sa kojim postaje jedno.
Buržoaski konformizam prikazan u likovima Smitovih i Martinovih u našem čitanju poprima elemente treša, kempa, preteranosti. Slikamo unutrašnja stanja konglomerata ničega i praznoće, te ih nosimo ih kao kostim i rekvizitu.
Kao rediteljka predstave imala sam kompleksan zadatak. Ne mogu reći težak, jer tu reč nikako ne mogu da iskoristim pored rada sa mladima. Bio je izazov, ali i neizmerno zadovoljstvo. Ekipa sa kojom sam imala prilike da sarađujem sazreva u ozbiljan mladi ansambl omladinske scene.
Gledajući predstavu zapitaćemo se – da je Jonesko naš savremenik, da li bi u popularnoj kulturi bio cancelovan zbog onoga o čemu govori, zbog onih o kojima govori? Ili bi cancelovanje Joneska upravo značilo da smo cancelovali sami sebe?
Koncept, režija i dramatizacija:
Marija Đorđe.
Koautori i izvođači:
Milica Radulović…………Meri, služavka
Veljko Andrijević……………gospodin Smit
Aleksandra Miljković………gospođa Smit
Aleksandar Konovalov…gospođa Martin
Sandra Mladenović…..gospodin Martin
Tara Veličković…………………vatrogaskinja
Jovana Jovanović………………………naratorka
Kompozitorka songa: Irena Popović Dragović
Tehnička podrška: Ilija Jovanović i Milena Petković
Svetlo: Teodora Erić
Ton: Antonina Petković
Odabir muzike: Marija Đorđe
Fotografija: Đorđe Erić
Dizajn plakata: Jovan Ilić
Produkcija: Ustanova kulture Ćuprija.
PRIJATELJ TEKSTA
