- Autor: Danijela Stojanović
20/06/2019
Paraćin-Zahvaljujući profesoru fizike Peđi Miloševiću Sunčev trg u Paraćinu obogaćen je horizontalnim analematičkim sunčevim satom koga krasi neverovatna tačnost.
Foto: Danijela Stojanović
„Na ovu ideju sam došao na nastavničkom veću jer je u okviru nastave predviđena i projektna nastava. Projekat sam započeo sa učenicima četvrtog razreda gimnazije. S obzirom da njima raspust kreće ranije, nastavio sam sa učenicima prvog razreda jer se dosta toga vezanog za izradu sunčevog sata uči u prvoj godini.“ – rekao nam je prof Peđa.D.S. – „Na prvi pogled Sunčev sat ne izgleda komplikovano, ali ga krasi neverovatna preciznost.“Prof Peđa – „Izrada ovog projekta je veoma komplikovana, proračuni su dosta složeni zbog načina na koji se Sunce kreće, ono u svom kretanju pravi osmicu, tzv Analemu. Veoma je važna takođe geografska širina i dužina grada u kome se pravi sat tako da smo u pomoć pozvali geometra. Takav sat je u Šapcu izradio profesor fakulteta, malte ne niko se ne usuđuje da ga pravi. Ima ih još par ali smatram da je ovaj u Paraćinu najprecizniji. Prosto je neverovatno da na ovoj površini, nešto što je udaljeno 150 miliona kilometara, može da pokazuje tačno vreme.“ D.S. – „Na satu postoje dva reda brojeva, u ovom slučaju žuti i plavi. Pa da pojasnimo.“Prof Peđa -„Žute brojeve koristimo kada je u toku letnje računanje vremena, a plave kada je zimsko. Sunce ne zna za naš običaj pomeranja sata.“D.S. -„Vaše mišljenje o letnjem i zimskom računanju vremena.“Prof Peđa -„Mislim da nema poterebe za tim, leti ranije buđenje a zimi kasnije. Ja sam protiv pomeranja vremena, sa prirodom se ne treba igrati.“D.S. -„Kako su učenici reagovali na Vašu ideju da zajedničkim snagama napravite ovaj sat?“Prof Peđa -„Oduševio me je njihov entuzijazam i posvećenost u toku izrade sata.“D.S. -„Verujem da ih je ovaj projekat i te kako privukao fizici. Kako je sve to izgledalo na terenu?“Prof Peđa (kroz osmeh) – „Radove na terenu je otvorila učenica Sanja koja je metlom očistila beton po kome ćemo crtati. Profesor likovnog nam je obezbedio boje koje smo mešali sa podlogom za beton i četkice neophodne za poduhvat. Sat smo prvo iscrtali kredom da bi smo proverili preciznost. Dve učenice su vezale kanap za prste ruke, jedna je držala žižu a druga crtala elipsu. Međutim naš poduhvat je oprao pljusak istog dana, tako da smo sledećeg dana morali skoro sve iz početka. Odredili smo žižu elipse, geometar je odredio geografsku širinu i dužinu grada jer od položaja grada zavisi gde će senka (levo ili desno) pasti u npr 12 sati.
Prvo merenje smo izvršili 15. juna jer se tog dana pravo sunce i srednje sunce po kome podešavamo časovnike poklapaju. Pošto Sunce u toku godine u npr 12 sati nije uvek na istom mestu u odnosu na posmatrača bilo je neophodno uračunati tu korekciju.
To je crvena osmica koja je ucrtana u Sunčevom satu. Štap,tj gnonom,koji pomeramo po toj osmici pokazuje apsolutno tačno vreme.“